Setva pšenice skuplja najmanje 10 posto u odnosu na prošlu godinu

Optimalni rok za setvu pšenice u Srednjem Banatu istekao je pre nekoliko dana. Deo poljoprivrednika je završio posao u tom roku, ali ima i onih proizvođača koji kasne sa setvom pšenice, uglavnom zbog nedostatka novca koji im je potreban za taj važan posao. Cena žita koje su požnjeli letos je niska zbog čega su se mnogi, kažu, odlučili da rod čuvaju. Uz to, ove godine su i subvencije države daleko niže nego ranijih godina, pa setvu moraju da finansiraju iz sopstvenih sredstava.

Ove godine poljoprivrednici su više nego inače kalkulisali kako da odrade jesenju setvu. Zbog niske cene mnogi i dalje čuvaju svoje ovogodišnje proizvode, što znači da od toga još nisu dobili novac koji su planirali da ulože u setvu. Iako je preporuka struke da se koristi deklarisano seme, zbog nedostatka sredstava većina proizvođača se, ipak, odlučila da baci seme „sa tavana“.

„Sejao sam 50 lanaca žita, od toga sam za 2 koristio deklarisano seme, sve ostalo je seme “sa tavana”. Računica je jednostavna. Originalno seme košta 53 dinara po kilogramu, a mene moje da pripremim za setvu košta 17 dinara. Po lancu koristim 160 kilograma i na tome je ušteda oko 6000 dinara. Na mojih 50 jutara to je oko 300 hiljada dinara uštede. Nisam radio analizu semena, ali ranijih godina mi se pokazalo da i to seme „sa tavana“ i deklarisano daju sličan prinos, a razlika u ceni je ogromna. Ako na semenu uštedim po lancu oko 6000 dinara, to mogu da uložim u đubrivo i da bacim 120-130 kilograma više nego što sam planirao, a đubrivo i te kako utiče na prinos, više nego to da li sam kupio deklarisano seme ili koristim ono „sa tavana”, objašnjava Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Zrenjanina.

“Ovde je i reč o tome da se za deklarisano seme daju pare, a za ono “sa tavana” se ne daju. Ovo što smo žnjeli ostavili smo kući, imamo žito, tu je, jer je cena u prodaji mizerna. Ja sam uzeo nešto semenske pšenice i tu nema ili ćeš da platiš odmah ili te čekam dogodine i odmah ti skidam dug kada je pšenica najjeftinija. E, taj dug se izbegava kada koristiš svoje seme”, dodaje Slavko Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Poljoprivrednici  nemaju regresiranu naftu

Poljoprivrednici kažu i da je veliki problem to što plaćaju punu cenu nafte, a što prethodnih godina nije bio slučaj.

“Mi smo jedina država u Evropi koja nema subvencionisanu naftu u poljoprivredi. Cena nafte je 146 dinara za litar, najveću akcizu imamo na naftne derivate i mi kao poljoprivrednici to isto plaćamo, a mi koristimo ogromne količine nafte. Ja danas ne mogu da izađem na njivu da skidam kukuruz bez 200 litara nafte. Po trenutnim cenama to je 2 tone kukuruza dnevno, a da sve oberem moram da radim nedelju dana. To je samo za branje, gde su ostale operacije na njivi kao što su oranje, tanjiranje, bacanje đubriva, setva”, objašnjava Stevan.

Setva skuplja nego prošle godine

Da bi se kompletan posao sa žitom odradio, u šta spadaju i tanjiranje, drljanje, oranje, valjanje, bacanje veštačkog đubriva, prskanje i setva, potrebno je oko 60 litara nafte po jutru što je oko 9000 dinara. Cene semena i veštačkog đubriva su nešto više ili na nivou prošlogodišnjih.

“Ove godine je setva skuplja za 10 posto, možda i 20. Nafta je skuplja, seme je skuplje, đubrivo je tu na nivou prošle godine. Znači cene inputa su više za oko 10 odsto nego prošle godine. Ali, ako vi uzmete u obzir da mi nemamo više subvencije koje smo imali, onda dolazite do računice da su naša ulaganja u setvu veća od tih 10 posto koliko su inputi skuplji, jer mi moramo iz svojih sredstava da ulažemo u setvu. Kada smo imali 12 hiljada dinara po hektaru onda smo taj novac ulagali u proizvodnju. Sada taj novac moramo da izvadimo iz svog džepa. To je bila velika pomoć za nas. Znači nama je realno ova setva skuplja 50 posto, a ne 10”, kaže Stevan.

“Uz to, prošle godine je cena pšenice bila 18 dinara po kilogramu, a sada je 15. Tu je razlika nekih 20 posto i tu je u startu setva skuplja za 20 posto, taman da su cene inputa sve na nivou od prošle godine. Mi nismo zaradili od pšenice koliko smo računali kada smo je ove godine skinuli sa njive. To će se sigurno odraziti na kvalitet i setve i obrade zemljišta. Moraćemo da štedimo, ići ćemo na redukovanu obradu, manju zaštitu, koristićemo lošiju hemiju, biće manji prinosi i onda će reći kako ne znamo da proizvodimo dobro. I onda će da dovode strane investitore uz sve povlastice koje će da dobiju iz budžeta koji mi punimo, a na koje mi ne možemo da računamo, da nam pokažu kako treba da se radi”, objašnjava Slavko Vukov.

Smanjenje subvencija će smanjiti i prinose naredne godine

Umanjenje subencija sa 12 hiljada dinara na 4000 dinara za najviše 20 hektara i te kako će se odraziti sledeće godine na prinos, ubeđeni su poljoprivrednici.

“Tvrdim da su subvencije imale veliki značaj za podizanje nivoa proizvodnje. A tu mi sada štedimo. To je mnogo bitnije od toga da li je seme deklarisano ili nije. Bitnije je da je pšenica posejana u optimalnom roku, pa makar i da je “sa tavana”, nego da je sejemo, na primer, 6. novembra kada smo izašli iz optimalnog roka. Da je sto puta originalno seme, tada je džabe. A ljudi sada kasne, zato što je stara mehanzacija, nema goriva i nema radnika. Za 20 godina će ova država imati problem, jer neće imati ko da radi, ne da neće hteti, nego neće znati”, dodaje naš sagovornik.

Resorno ministarstvo analiziralo je efekte državnih podsticaja u biljnoj proizvodnji i kažu da će u narednom periodu biti preraspodele subvencija, a sve sa ciljem da se podigne kvalitet određenih vrsta robe i proizvoda.

“Ne trebaju inspekcije, samo neka pogledaju i urade analizu proizvodnje poslednjih 10-20 godina i onda će da vide kako se to kretalo kada nije bilo subvencija i kako kada je bilo ozbiljnih subvencija poslednjih nekoliko godina od 12 hiljada po hektaru. Ja znam po svom gazdovanju šta sam radio i šta sada radim. Tih godina sam davao više đubriva, radio sam kompletnu agrotehniku i zaštitu i verovatno sam davao nešto i za mehanizaciju da to uradim bolje. Ovo što su skoro skroz ukinuli subvencije za ovu godinu tek će da se pokaže sledeće godine kako će da se odrazi na prinose”, kaže Slavko Vukov.

Za setvu pšenice po jutru potrebno od 300 do 350 evra

Kalkulacija pokazuje da je za setvu pšenice potrebno između 300 i 350 evra po jutru zavisno da li se seje seme “sa tavana” ili deklarisano.

“Uz odličan prinos koji je ove godine ostvaren od oko 4400 kilograma po jutru, sa trenutnom cenom proizvođač može da ostvari zaradu od 66000 dinara. Kada se od toga oduzmu troškovi setve od 300 do 350 evra i cena zakupa zemljišta koja je oko 220 evra, poljoprivredniku koji je koristio seme “sa tavana” ostaje oko 3000 dinara, dok je onaj ko je koristio deklarisano seme u gubitku oko 3000 dinara. Ukoliko poljoprivrednik ima sreće da mu se ništa od mehanizacije ne pokvari tokom setve, za amortizaciju će morati da odvoji samo 10 evra. To znači da je profit od setve pšenice “sa tavana” oko 10 evra po jutru, a ukoliko se koristi deklarisano seme, gubitak je oko 40 evra. Međutim, treba znati da je prosečan prinos pšenice oko 3000 kilograma po jutru, što je daleko manje od ovogodišnjeg prinosa. Naravno, ko ne uzima zemlju u zakup može da računa na nekakvu zaradu, ali treba imati u vidu da su ti proizvođači prilikom kupovine platili tu zemlju koja je sada u njihovom vlasništvu”, objašnajva Stevan.

Kvantitet i dalje važniji od kvaliteta pšenice

I pored priče o potrebi podizanja kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, proizvođači se i dalje odlučuju za setvu pšenice koja daje veće prinose, a ne bolji kvalitet.

“Prilikom setve pšenice uvek idemo na kvantitet, a ne na kvalitet. Sve dok država ne bude izašla sa jasnom tablicom plaćanja po kvalitetu, mi ćemo ići na prinos. Od kvaliteta nemamo ništa. Niko ovde ne otkupljuje pšenicu po kvalitetu, sve plaćaju isto, po najnižoj ceni, kao da je sva najlošijeg kvaliteta”, kaže Stevan Radovančev.

Uz mnogo poteškoća, pšenica će i ove jeseni biti posejana u Srednjem Banatu kažu poljoprivrednici, jer bi mnogo veća šteta i za njih, ali i za državu bila da parcele ostave neobrađene.

Kalkulacija setve pšenice po stavkama po katastarskom jutru:

Zarada od pšenice po trenutnim cenama inputa, sa prinosom od 4400 kg po jutru i cenom od 15 dinara po kilogramu