Ručni radovi seoskih žena Vojvodine na Trgu u Zrenjaninu (28 SLIKA)

Na Međunarodni dan seoskih žena Trg slobode u Zrenjaninu bio je ispunjen ručnim radovima žena iz više od 200 vojvođanskih udruženja.

Na jednom mestu mogli su se videti i kupiti kolači, kifle, študle, pite, ručno rađene lutke, štrikane čarape, kape i šalovi, vezeni predmeti, tkana roba. Osmi sajam stvaralaštva seoskih žena privukao je mnogo posetilaca.

RUČNI RADOVI OSVOJILI ZRENJANINCE

Oko 2000 žena iz 37 opština i gradova Vojvodine

Oko 2000 žena iz 37 opština i gradova Vojvodine na zrenjaninskom trgu pokazale su bogatstvo stvaralaštva žena i svoja umeća. Cene proizvoda na ovoj prodajnoj izložbi bile su prilagođene svima – kolači su koštali od 30 do 100 dinara, a kiflice od 10 do 30 dinara po komadu, za teglicu ajvara trebalo je izdvojiti od 300 do 500 dinara, dok su slatko ili džem koštali od 200 do 300 dinara.

“Učestvujem na svakoj manifestaciji. Danas sam donela svečani kolač za takmičenje, pohovanu papriku sa sirom i salatu od voća i povrća. To je slatko-kisela salata u koju se stavljaju voće i povrće po želji – to se slaže malo po boji, malo po ukusu. Velika tegla je 2000, ova manja 700 dinara. Ajvar od pečene paprike je 500, a od barene 300 dinara. Mi smo penzioneri i od ovoga samo dopunjujemo budžet”, kaže Ljiljana Radilov iz udruženja “Vidovdan” iz Crepaje.

SVEGA NA MENIJU

“Ove manifestacije su veoma dobre da vidimo kolika je snaga žena pogotovo u ruralnim sredinama. Želimo da pokrenemo nešto u seoskim sredinama, pogotovo mlade. U našem udurženju ima i mladih i starijih žena. Torak je specifično selo u kojem dominira rumunsko stanovništvo kao nacionalna manjina sa srpskim življem i ostalim stanovništvom i jako dobro funkcionišemo. Danas smo doneli slatke kolače i koktel peciva sa ukusom sira i pire krompira, male mafine sa ukusima povrća, tu su i pogačice sa čvarcima, kifle, štrudle sa makom i čokoladom, žerbo kocke”, kaže Svjetlana Marković iz Udruženja žena “Banaćanke” iz Torka.

“Ovo su naše tradicionalne herovke, to je naš brend, pravimo ih od davnina. Imamo i doboš tortu, štrudle… U herovke ide 20 jaja, rum, malo soli, 3 kašike šećera i na to ide oko kilogram brašna, testo se razvlači na mašinici za rezance, seku se trakice, onda se prave grudvice, stavlja se u specijalne kutlače i prži se u vrelom ulju”, objašnjava Katarina Šuljak iz Udurženja žena iz Padine.

“Nekada je u Vrdniku bio rudnik mrkog uglja i mi danas pokazujemo šta su rudari nosili za doručak. Mogu da vam kažem da je grabež. Doručak koji čine hleb, mast i paprika i nešto od suvih stvari kao što su kobasica, slanina, sir, čvarci, kuvana jaja košta 10 dinara. Tu su i ručni radovi, pitaju posetioci i za kape, jer je sada hladno. Kape su 500 dinara, brošići 100, oslikane tikve 500, lavanda 50 dinara”, kaže Danka Juhas, predsednik Aktiva žena “Vrdničanka” iz Vrdnika.

Na štandovima su se mogle videti i kisačke sarme, a mogle su i da se probaju i sveže pečene gibančice.

“Ideja je sasvim slučajno potekla. Pre 10-ak godina smo bili u Novom Sadu i poneli smo sve moguće kolače, ali nismo imali ništa za doručak i onda smo rešili da na brzinu ispečemo da jedemo gibančice. Odjednom se stvorio red svi su hteli da probaju gibančice. Tog dana smo 40 kilograma brašna utrošili, popadali smo s nogu zbog gibančica. Kupovali smo brašno i sir u Novom Sadu da bismo to napravili za sve koji su hteli da probaju. To stvarno niko ne radi. Malo je komplikovano što moramo da nosimo plin, šporet, šerpu – šerpa mora da je stara i masna. Ko kupi dođe po još jednu i još jednu”, objašnjava Ksenija Grujičić iz kluba žena “Vredne Ruke” iz Botoša.

“Kisačka sarma je na daleko poznata i gde god se pojavimo svuda nosimo sarmu. Pravimo je od čistog svinjskog mesa, ne od mešanog, onda stavljamo začine kao za kobasice, punimo list od kupusa i preko noći je to u seljačkoj peći, gde se krčka satima. Pošto je to u zemljom obloženoj peći to verovatno daje i taj specifičan miris i ukus. Ovde fali samo struja da možemo malo da je podgrejemo i da oni koji su gladni mogu odmah da jedu. Imamo i hleba. Sve je domaće. Tu su kolači”, kaže Marija Abelovski iz Udurženja kisačkih žena.

Deci su najzanimljivji bili crtani junaci na medenjacima.

“Medenjacima se bavim iz hobija. Onako jedan dan mi je došlo da bih mogla da pravim detetu medenjake i onda sam htela da ih ukrasim. Bukvalno je u jednom danu nastala spontano ideja, malo sam gledala na internetu kako se dekoriše i to traje već 2 godine. I dalje se usavršavam s tehnikama, ali se u suštini igram. Uglavnom prodajem po ovakvim manifestacijama i prijatelji su mi prava reklama. Nose kao poklon u goste i oni su mi dali ideju da to pakujem u teglice. Velika teglica je 300 dinara”, kaže Snežana Milićević iz udruženja “Moj Aradac” iz Aradca.

“Mi smo doneli mladin kolač koji se nosi kada se ide po mladu. On se pravi sa orasima i suvim grožđem, nešto specifično. Sada se jako retko pravi. Mi smo poznati po šargarepi i pravimo slatko od šargarepe. Kolač je 700, slatko je 200 dinara teglica. Od ručnog rada ne može da se živi, da sve odradiš kako treba i pošteno ne možeš da naplatiš to. To je ljubav prema starinama, da se ne zaboravi kako se nekada radilo, ali jako su slabo mladi zainteresovani”, kaže Jasminka Čeleketić, iz udurženja “Tiski cvet” iz Mola.

Institucije će podržati rad žena na selu

I upravo je zadatak institucija da omoguće ženama koje se bave ručnim radovima da od svog rada mogu da počnu da zarađuju, čulo se na otvaranju sajma.

“Mojoj kući je jedna od osnovnih delatnosti rad sa seoskim ženama i pred svima vama mogu da kažem da ćemo još aktivnije raditi na osnaživanju naših žena na selu, jer koliko su one jake, toliko su jaka i vojvođanska sela. Radićemo na tome da ih što više udružujemo jer će tako lakše plasirati svoje proizvode. Naše je da im pomognemo da razviju poslovne veštine i da mogu danas-sutra da brendiraju i dobiju sertifikate za svoje proizvode i da izađu sa njima na tržište. Očekujemo veliku pomoć i lokalnih sredina iz kojih te žene dolaze jer mislim da je u njima potencijal koji može da se iskoristi i za razvoj lokalnih samouprava”, rakla je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović.

ŽENA STUB DOMAĆINSTVA

“Naš narod je odavno rekao da je žena stub domaćinstva, što kuće, što čoveka, što porodice i pre svega drži porodicu na okupu. Naše žene su kroz istoriju naučile da budu hranitelji porodice. Važno je da žena bude samouverena i jaka. Mi, predstavnici institucija smo u obavezi da pomognemo, da napravimo i stvorimo uslve da to i bude. Pokrajinski sekretarijat u saradnji sa Zavodom za ravnopravnost polova ima nekoliko programa kroz koje utiče na osnaživanje žena. To ćemo raditi i u buduće. Siguran sam da ćemo biti partner koji će stvoriti uslove da ovo sledeće godine bude i veće i lepše”, naglasio je pokrajinski sekretar za socijlanu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić.

“Ovo je, pre svega, i prilika da naše žene, naše bake, majke, sestre pokažu koliko su bogate znanjem i duhom, sa koliko mašte čuvaju našu tradiciju i prenose je na mlađe generacije. Ovaj susret oslikava duh i kulturu svih nacija koje žive u Vojvodini i ujedno je prilika za povezivanje i saradnju žena koje žive u seoskim sredinama. Mi u Zrenjaninu, koji na svojoj teritoriji ima 22 sela, najbolje znamo šta znači bogatstvo različitih kultura, jezika, običaja, folklora, različitih kuhinja. Mi često volimo da kažemo da je Zrenjanin “Vojvodina u malom”, ali danas se na ovom našem lepom trgu okupila “Vojvodina u velikom”, jer imam informaciju da je ovo najmasovniji sajam do sada, sa najviše učesnica, iz najviše lokalnih samouprava”, rekao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

Porodiljske nadoknade i ženama na selu

Sa najviše instance, iz resornog ministarstva, stižu najave koje bi i ženama na selu obezbedile porodiljsku nadoknadu.

“Imamo ideju da unapredimo položaj života na selu, a samim tim i položaj žena na selu. Položaj žena na selu je specifičan. Ona je majka , ona je radnik, suočava se sa svim ekonomskim problemima, a vrlo često i sa predrasudama. Ministarstvo rada predlaže novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom gde bi po prvi put bila predviđena mogućnost da žena, vlasnik gazdinstva na selu ima porodiljsku nadoknadu kao što imaju i druge žene. To je mislimo zaista veliki iskorak i nešto što će promeniti ne samo kvalitet života žena na selu, već i odnos žena prema selu. Samo 17 posto žena su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava.

Ovo je jasna poruka – ako žena bude vlasnik gazdinstva od države će dobiti porodiljsku nadoknadu. Hajde da menjamo stvari. Zajedničkom akcijom možemo da učinimo da život na selu bude bolji. U onoj meri u kojoj život na selu bude bolji, biće bolji i u svakom gradu. Nadam se da će zakon ići u javnu raspravu do kraja ove godine, međutim to sada ne zavisi samo do nas. Ali sledeće godine će sigurno proći kroz javnu raspravu, a siguran sam da će biti i usvojen u parlamentu”, rakao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.