Rubrika „Pitajte psihologa“ za dve godine pomogla brojnim čitaocima

Rubrika „Pitajte psihologa“ prisutna je na portalu I love Zrenjanin skoro dve godine u okviru segmenta direktne komunikacije čitalaca i stručnjaka iz određenih oblasti. Čitaoci su imali priliku da uspostave kontakt sa psihologom, izlože svoj problem i dobiju savet. Na sva pitanja od početka formiranja rubrike odgovara saradnica portala I love Zrenjanin, psiholog Aleksandra Golubović. Ona danas govori o dosadašnjoj ostvarenoj komunikaciji sa čitaocima, profilu onih koji su se obraćali, predrasudama o obraćanju psihologu i načinu na koji je odgovarala na pitanja sa osetljivom tematikom.

I love Zrenjanin: Kako biste napravili analizu, profil čitalaca koji su Vam se obraćali za pomoć ?

Aleksandra Golubović: Mogla bih reći da se podjednako obraćaju mlađi i čitaoci srednje dobi. Uočljivo je da su žene slobodnije da se jave za savet na ovakav način i ovu vrstu stručne pomoći. Međutim, ne treba izvoditi zaključak da muškarci nisu otvoreni za psihološko savetovanje. Po pitanju pola jednako se javljaju na individualno psihološko savetovanje ili psihoterapiju i muškarci i žene. U tom slučaju, iz svakodnevnog iskustva bih mogla reći da su čak muškarci spremniji za lični rad, razvoj i ovakav način unapređenja kvaliteta sopstvenog života. Zanimljiva je statistika da se najmanje Zrenjaninaca javljalo. Vrlo često su stizala pitanja čitaoca iz regiona, dijaspore i okolnih sela.

I love Zrenjanin: Koja priroda problema je bila dominantna – porodični, emotivni, socijalni…?

Aleksandra Golubović: Problemi koji se odnose na neadekvatnu komunikaciju među supružnicima ili roditelja sa decom, kao i nesklad u partnerskim odnosima, najčešći su razlog javljanja naših čitalaca za ovaj vid psihološke pomoći.

I love Zrenjanin: Da li je bilo i obraćanja za pomoć koja su bila suviše intimna, na koja niste mogli da odgovarate javno ?

Aleksandra Golubović: Naravno, što nije neobično. U našoj sredini, nažalost, još uvek vlada predrasuda da je javljanje za psihološku pomoć način da se pred nepoznatom osobom iznese “prljav veš”. Takav stav upravo dovodi do toga da se ljudi obrate za savet psihologa tek kada prepoznaju da nemaju izlaz, rešenje problema, odnosno kada se osete bespomoćno. Mnoge neprijatne emocije tada prevladaju osobu pa takva pisma budu izuzetno otvorena i lična. Pisma tih čitalaca se ne objavljuju, ali niko od njih nije uskraćen za odgovor.

I love Zrenjanin: Da li je bilo onih koji su nakon Vašeg odgovora na postavljeno pitanje zahtevali i savetovanje uživo ?

Aleksandra Golubović: Pre mogu reći da je bilo onih koji su me kontaktirali upravo da bi svoj problem izneli kroz psihološko savetovanje ili psihoterapiju, a bilo je i onih koji su nakon objave odgovora zatražili i viđenje. Vrlo je važno uzeti u obzir da psiholog nema pravo da daje savete tipa ko šta treba da preduzme ili uradi. Odgovori koje čitaoci dobiju na postavljen problem su opšti i cilj je da osoba preispita svoje dotadašnje stavove i mogućnost gde pravi grešku po pitanju svog uverenja ili odnosa prema onome što doživljava kao problem. Svako je „krojač svoje sudbine“ i odgovoran u većini slučajeva za situaciju, odnos u kome se nalazi, a pri tom ima doživljaj nezadovoljstva, frustracije, pritiska. Nerealno je očekivati da će neko svoj problem rešiti jednim savetom ovog tipa. Međutim, značaj ovakvog vida psihološkog savetovanja jeste da se mnogima pruži šansa da prepoznaju da nisu usamljeni u svojim dilemama, zastojima, konfliktima, da je rešenje svakako moguće i da jedino zavisi od spremnosti da se sami zauzmu za sebe i zatraže psihološki savet ili psihoterapiju.

I love Zrenjanin: Da li je po Vašem mišljenju ovakva vrsta rubrike i kontakt u kom čitaoci ne moraju da javno iznose svoje lične podatke, dobar za rušenje predrasuda, mentalno otvaranje sredine ?

Aleksandra Golubović: Mislim da je veoma značajno. Krajnje je vreme da obraćanje za psihološki savet ili psihoterapiju shvatimo na prvom mestu kao najbolji način brige o sopstvenoj mentalnoj higijeni, dakle i kao preventivu ali i način rešavanja dilema, zastoja, konflikata! Za rušenje predrasuda važno je imati na umu to da i sam psiholog, psihoterapeut, ako je odgovoran prema sebi i svojim klijentima, osim što stalno unapređuje svoje znanje, redovno posećuje svog psihoterapeuta.