U Zrenjaninu i okolnim naseljenim mestima ima oko 150 dečjih igrališta. Mnoga od njih ne mogu da se koriste, jer su sprave polomljene, iskrivljene, ukradene… Za neke na kojima i ima sprava, postavlja se pitanje da li su bezbedne za decu.
U Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina kažu je za održavanje dečjih igrališta izdvojeno samo 500 hiljada dinara, što je svakako nedovoljno sredstava.
U naselju Mala Amerika postoje dva dečja igrališta koja već godinama nisu u funkciji. Klackalice, ljuljaške, vrteške su ili polomljene ili ih uopšte nema. U ovoj mesnoj zajednici je u poslednjih nekoliko godina rođeno mnogo beba, pa se na takvim igralištima svakodnevno okuplja između dvadesetoro i tridesetoro dece uzrasta od svega nekoliko meseci do 2,5 godine, a tu je i više od dvadesetor malo starije dece, od 3 godine pa na više. Zbog toga su njihovi roditelji, pokrenuli peticiju u kojoj traže da se bar jedno igralište uredi. Za samo nekoliko dana sakupljeno je 200 potpisa.
“Očekujemo da nam mesna zajendnica i grad Zrenjanin izađu u susret da nam pomognu oko obnove igrališta, jer ovde ima dosta dece, svakog dana je 20-30. dece na igralištu, a nemaju adekvatne uslove za igru. Samo su ljuljaške i tobogan u funkciji, ostalih sprava nema. Nema ni klupa, nema kante za otpatke, teren je neravan. Očekujemo da se to sredi, da se ubace nove sprave za igranje, da deca mogu da uzivaju na igralištu i da se postave klupe i kante za smeće. Čak se ni trava ne kosi redovno. Mi smo se nekoliko puta organizovali, doneli smo kosilicu i gorivo, kosili smo. Otpad takođe sami sakupljamo i odnosimo do kontejnera, jer kažem, nema kanti za smeće. Pogotovo vikendom ima puno otpada kada ovde tinejdžeri ostave razbacane i polupane flaše, limenke… Komšiluk nas je podržao, smatraju da je igralište neophodno deci”, kaže Igor Markov.
“Imam dve ćerkice od 2 i 6 godina. Ovo igralište je totalno neprilagođeno za malu decu. Možda bi mogao i pesak da se donese za njih. Planiramo samoinicijativno da iskopamo rupu za pesak i da tom zemljom napunimo rupe koje postoje da malo izravnamo teren. Zamolili bismo eto nekog za pesak, a ako ne može niko da nam to donira, sakupićemo novac, pa ćemo kupiti sami. To su već radile komšije za jedan teren u blizini. Sakupljeno je oko 200 potpisa, pa ćemo i peticiju predati”, objašnjava Milan Živanov.
“Moje dete ima godinu dana i mi dolazimo na igralište svakodnevno. Trebalo bi da se ogradi igralište. Stubove imamo, ja bih dao stubove, ali nam fale ili žica ili one drvene letve koje bi išle na te stubove da se lepo ogradi. Ovako je skroz nebezbeno za decu, jer pored terena prolaze automobili. Mi smo spremni da damo svoju radnu snagu i da se ofarbaju sprave. Sve što mi možemo mi hoćemo da uradimo, ali je pitanje šta smemo sami da radimo, bez saglasnosti nadležnih”, dodaje Dalibor Mandić.
Malo para za održavanje dečjih igrališta
Neadekvatnih igrališta ima gotovo svuda po gradu, i pored Kulturnog centa, na Duvanici, Plinari, a po selima pogotovo.
“U gradu i naseljenim mestima ima ukupno oko 150 dečjih igrališta i za njihovo održavanje namenjeno je 500.000 dinara, što ni blizu nije dovoljno za taj posao”, kažu u Direkciji za izgradnju i uređenje grada, u čijoj su nadležnosti dečja igrališta.
“U prethodnom periodu završena je kompletna sanacija dečjih igrališta na Bagljašu, na 4. julu i na Ruži Šulman. U planu je da se postave neka drvena dečja igrališta čim se obezbede potrebna sredstva za realizaciju ovog projekta. Inače, pored malih novčanih sredstava koja se izdvajaju za održavanje igrališta, jedan od najvećih problema je konstantno uništavanje sprava na igralištima, tako da naše službe jednostavno ne mogu da stignu da poprave onoliko koliko se sprave uništavaju i to je jedan zatvoren krug. Primera radi, prošle godine je postavljeno osam novih dečjih igrališta koja su za samo nekoliko dana skoro skroz uništena”, dodaju u Direkciji.
U okviru participativnog budžetiranja, postavljeno je osam novih dečijih igrališta u mesnim zajednicama koje su izrazile želju da dobiju nova igrališta i to po dva u Perlezu i Elemiru i po jedno u Lazarevu, Aradcu, MZ Nikola Tesla i u Šećeranskom naselju, navode u Direkciji.
“U prethodnom periodu bilo je i nekoliko donacija društveno odgovornih preduzeća i privatnih donacija, pa smo i na taj način dobili nova dečja igrališta u gradu”, kažu u Direkciji i dodaju da roditelji uvek mogu da se uključe u održavanje igrališta.
“Takva inicijativa je dobrodošla. Procedura je takva da bi svaku inicijativu građani trebalo da prijave mesnoj zajednici, koja onda kontaktira nas kako bi se bilo kakva intervencija na spravama radila uz potreban stručni nadzor”, objašnjavaju u Direkciji.
Da li će i kada deca u Maloj Americi, ali i u drugim delovima grada i naseljenim mestima imati uređena igrališta – sa adekvatnim i bezbednim spravama, zavisi od toga kada će za uređenje igrališta biti para. Ako smo već saglasni da bi natalitet trebalo da se poveća kako za koju deceniju ne bismo izumrli kao nacija, onda bi bilo dobro da se i malo više novca izdvaja i za prateće sadržaje kao što su dečja igrališta, jer svako dete treba i mora da ima zdravo detinjstvo. Pogotovo ako se zna da današnja deca sve manje vremena provode napolju u igri, a sve više uz kompjutere i mobilne telefone, za koje i lekari kažu da nisu zdravi.