Rezervne vojne starešine veza između civila i vojske

Iako već godinama u vojsci ima žena, kada je izabrana za predsednika udruženja Rezervnih vojnih starešina Tanju Dulović su mnogi pitali otkud žena ne čelu jedne takve organizacije. Danas je direktor studentskog doma u Zrenjaninu, a mnogi sugrađani je se sećaju kao načelnika Srednjebanatskog okruga. Ipak, malo ko zna da je Tanja Dulović takođe i rezervni starešina za šta se školovala u Zadru. Sa novim predsednikom RVS razgovarali  smo o tome kako će ova organizacija delovati i šta su njeni zadaci i ciljevi. 

I love Zrenjanin: Ko je zapravo Tanja Dulović?

Tanja Dulović: Ja sam rezrevni starešina, oficir u rezervi artiljerije, zato što sam još davne 1983. godine bila polaznik prve generacije žena škole rezervnih oficira artiljerije u Zadru. Posle toga sam završila Fakultet narodne odbrane. Nakon toga sam i specijalizirala na istom tom fakultetu krizni menadžment. Tako da sam u ovoj organizaciji u svojoj struci, jer to i jeste strukovno udurženje.

I love Zrenjanin: Kada je nastala organizacija Rezervnih vojnih starešina i koga ona okuplja?

Tanja Dulović: Organizacija Rezervnih vojnih starešina postoji već 97 godina. Nastala je 15. septembra 1919. na godišnjicu proboja Solunskog fronta i prvi doživotni predsednik je bio vojvoda Stepa Stepanović. Prvobitno se zvalo Udruženje rezervnih oficira i ratnika. Posle toga tradiciju nastavljaju Rezervne vojne starešine. Sve je to lepo trajalo dok su te organizacije koje su postojale bile ne budžetskom finansiranju jer su bile od posebnog značaja za odbranu. One su okupljale rezervne oficire i podoficire i na jedan način se i neka vrsta edukacija radila preko tih organizacija. Uostalom i u ona davna vremena najugledniji članovi društva su bili i rezervni oficiri i podoficiri.

I love Zrenjanin: Šta je bio problem poslednjih godina kada je reč o delovanju RVS?

Tanja Dulović: Problem je bio što su sve organizacije RVS morale da se prilagode Zakonu o udruženjima građana i da bukvalno prerastu u udruženja građana koje više nisu imala stalni izvor finansiranja u lokalnim samoupravama. Te organizacije su morale da nastupaju sa konkretnim predlozima, projektima, programima i da svake godine konkurišu za sredstva. Unazad nekoliko godina ovde je zamro rad RVS. Oni koji su vodili tu organizaciju su se trudili, pokušavali su da okupe ljude, ali su nekako vremena bila teška. Sećate se da jedno vreme uopšte nije bilo popularno biti oficir, ni rezervni oficir, jer su ljudi na neki način bežli od takvih priča. Mislim da je to, pre svega, bilo posledica ratova koje smo preživeli. Na žalost, imali smo puno i žrtava i materijalnih gubitaka. Organizacija RVS u Zrenjaninu sada posebno dobija na značaju povratkom garnizona u Zrenjanin i time što je ovde Komanda za razvoj banatske brigade. Od izuzetnog je značaja da svi ti rezervni oficiri i podoficiri, bez obzira da li imaju ili nemaju raspored u toj brigadi, budu okupljeni u jednoj ovakvoj organizaciji gde će pokušati da realizuju svoje aktivnosti. To su ne samo edukacija i osposobljavanje, već je to i neki doprinos gradu i građanima i u oblastima koje su vezane za mirnodopski period, kada su u pitanju, na primer, vanredne situacije ili bilo koja bezbednosna kultura. Nije to samo za neki rat. Naprosto je malo i nezahvalno pričati o tome, jer su odmah svi povezali aktiviranje RVS sa vojnim vežbama i pričama o vojnom roku. Kod nas su ljudi zbog te bliske istorije koja je vezana za žrtve izuzetno osetljivi na takva pitanja. Organizacija RVS ima svoju ulogu i u miru i tako bi trebalo da ostane.

I love Zrenjanin: Kako ćete delovati?

Tanja Dulović: Delovaćemo kroz programske aktivnosti za koje ćemo pokušati da obezbedimo finansiranje od strane grada kroz dobre i kvalitetne projekte. Dobili smo prostorije u kasarni. Prvo moramo da opremimo te prostorije. Da napravimo jedno mesto koje će biti neka vrsta oficirskog kluba gde će se sastajati i aktvni i rezervni oficiri i podoficiri koji treba da se sprijatelje i druže i da zajednički organizuju određene aktivnosti. To treba da bude i mesto gde će svako moći da dođe da porazgovara sa nama i da dobije neke osnovne informacije o vojsci. Već sam počela da okupljam mlade ljude koji su u poslednjih nekoliko godina završili škole rezervnih oficira. Dok je vojni rok bio obavezan u škole rezervnih oficira upućivali su se najbolji regruti. Međutim, kada je to prešlo u dobrovoljnu sferu, zakonom je regulisano da samo oni koji su završili visoke škole mogu da budu upućeni na kurseve za rezervne oficire. Sada mi je cilj da okupim te mlade ljude, jer će oni najviše da pomognu da se populariše vojni poziv i da se nekako približi uopšte vojni poziv i uloga vojske običnim građanima. Radićemo na tome da svaki rezervni oficir i podoficir sa ponosom to ističe i da društvena sredina to počne da vrednjuje.

I love Zrenjanin: Kada ćete se preseliti u kancelarije koje ste dobili i na koji način ljudi mogu da dođu do vas?

Tanja Dulović: Prva naša aktivnost će biti 11. oktobra, na Silosu, to je vojni objekat kod bolnice, gde se održava “Otvoreni dan” Komande za razvoj banatske brigade. Mi ćemo tamo imati naš štand gde ćemo imati i malo promotivnog materijala i neposredno u komunikaciji sa građanima ćemo objašnjavati koja je naša uloga i koji su naši zadaci. Drugi izuzetno značajan zadatak je da obezbedimo sređivanje naših prostorija, kako bi ljudi mogli da dolaze do nas.

I love Zrenjanin: Istraživanja koja su rađena poskazuju da građani, kada je reč o institucijama, najveće poverenje imaju u vojsku. Kako se to vama čini?

Tanja Dulović: Vojska je građanima uvek bila predstavljana kao jedan organizovan sistem na koji je svako mogao da se osloni. Kad neko hoće da kaže da je sve urađeno kako treba, on kaže to je sve urađeno po „ps“-u tj. po pravilu službe kao u vojsci.  To je odmah pokazatelj kakvo je poverenje u vojsku. Ne prijavljuju se mladi ljudi za dobrovoljno služenje vojnog roka samo zbog toga što imaju tamo neku nadoknadu. Nije to neka nadoknada koja može nekoga da motiviše. Prevashodni cilj je to što je jedan od uslova za pronalaženje neke vrste posla i profesionalnog opredeljenja u Vojsci Srbije odsluženi vojni rok, što mislim da jeste leigitiman i realan razlog. Vi imate ljude koji jednostavno vole vojsku. Tradicija je ovde takva da su ljudi naučeni da vole vojsku. Vojska je uvek bila najveći prijatelj građana.

I love Zrenjanin: Šta će grad imati od RVS?

Tanja Dulović: Zrenjanin je već dosta dobio time što se vojska vratila u grad. Prosto je grad i živnuo. Ja sam zadovoljna što ću sada moći da sarađujem sa Komandnom za razvoj banatske brigade i što ću zaista pomoći da se ova organizacija na neki način reaktivira i da što više mladih ljudi privučemo ovoj organizaciji. Naravno da će i svi oni koji su bili rezervni oficiri i podoficiri pružiti punu podršku programu, jer mi svi zajedno moramo da radimo na tome.

I love Zrenjanin: Šta će građani dobiti od postojanja organizacije RVS?

Tanja Dulović: Građani će dobiti to što će ova organizacija pokušati da se nametne kao autoritet u oblastima edukacije vezano za odbranu i vanredne situaije. Pokušaćemo građanima da približimo vojni poziv, ulogu i značaj vojske. Naravno dobiće i to da će najkvalitetniji mladi ljudi poželeti da se bave vojnim pozivom. To daje i neku vrstu garancije svakom građaninu da će znati da ih čuvaju oni koji su najelitniji, najbolji i najuspešniji.

I love Zrenjanin: Da li ste vi, na neki način, veza između građana i vojske?

Tanja Dulović: Mi jesmo veza, jer su RVS civili. Mi smo civilno, ne vojno udruženje, ali na neki način smo i poluvojno udruženje. Naš rad je oslonjen na rad garnizona i na rad vojske. Dobar deo naših aktivnosti biće vezan za negovanje tradicije i obeležavanje značajnih datuma. Tu smo se opredelili da osim negovanja tradicije iz Prvog svetskog rata, definitivno ne može da bude stavljena u zapećak borba protiv fašizma i narodno oslobodilačka borba. Svaka žrtva zaslužuje divljenje i poštovanje.

I love Zrenjanin: Koja pitanja će građani moći da Vam postave?

Tanja Dulović: Građani će moći da pitaju sve o rezervi u vojsci, o vojnim rokovima, o tome šta je aktivna, a šta pasivna rezerva, pitanja vezana za Zakon o odbrani. To su neke novotarije u zakonima o odbrani i o vojsci. Mi ćemo biti tu da organizujemo tribine. Evo, na primer, sada su počeli pozivi za vojne vežbe, odmah su počele da kolaju kojekakve priče. Treba reći ljudima da je to redovna delatnost, da ljudi treba da se obučavaju. Svako ko ima neki zadatak mora da se osposobi za taj zadatak. To nije nikakva priprema za rat, ni slučajno.