Puštena u rad elektrana “Biolektra” u Botošu

Gasna elektrana na bazi biomase različitog porekla, kompanije “Bioelektra” iz Botoša, zvanično je puštena u rad. Vrednost investicije u prvoj fazi je 2,5 miliona evra, a kapacitet je 600 kilovata. Primarni proiozvod elektrane je električna energija koju će preuzimati EPS, a sekundarni su toplotna energija i visokokvalitetna organska đubriva.

Postojanje ovakvog jednog pogona je primer u kom pravcu treba da se razvija energetski sektor u Srbiji, rekao je svečano puštajući u rad gasnu elektranu „Bioelektra“ resorni ministar Aleksandar Antić.

„Ovaj veoma značajan projekat predstavlja smernicu i primer u kom pravcu Srbija treba da razvija energetski sektor, ali i kakav odnos naša država i društvo treba da imaju prema resursima koji su nam na raspolaganju. Nemamo more, niti ogromne zalihe gasa ili nafte, ali imamo kvalitetno zemljište i vredne i pametne ljude, što je navažnije. Taj kapital treba da upotrebimo uz pomoć najsavremenije tehnologije i iskoristimo obnovljive izvore energije“, naglasio je ministar Antić i dodao da će Srbija nastaviti da ulaže u zelenu energiju.

Srbija se kao članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope obavezala da do 2020. godine obezbedi 27 odsto od ukupne finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora.

„Ovde imamo nekoliko stotina hektara zemlje, to zemljište ima zalivne sisteme što omogućava i drugu setvu i to stvara mogućnost da bez debalansiranja ukupnih biljnih kapaciteta i ukupnog sistema imamo jednu sirovinu – silažu, biomasu koja može da obezbedi rad ovog kapaciteta. Uz pomoć najsavremenije tehnologije pretvaramo sirovinu u gas, to u električnu energiju, a nus proizvodi su toplotna energija i organsko đubrivo. Ovo je pilot projekat koji želim da vidim širom zemlje. Siguran sam da ćemo dostići tu cifru od 27 posto, jer je to pre svega naša obaveza prema budućim generacijama, a ne samo prema obavezama iz ugovora i protokola koje smo potpisali“, dodao je ministar.

„Bioelektra“ je nastavak aktivnosti preduzeća „Mladost“ iz Botoša koje obrađuje oko 1000 hektara zemlje. Vrednost investiije u prvoj fazi je 2,5 miliona evra. Deo sredstava obezbeđen je u vidu bespovratne subvencije holandske vlade u visini od 688 hiljada evra.

„Ovo je po meni odličan primer šta inovativna holandska tehnologija može da donese u Srbiju. Ovde imamo postrojenje od 600 kilovata koje treba da se unapredi u budućnosti. Radi se o održivosti, o cirkularnoj ekonomiji, o ponovnom korišćenju i recikliranju i jednom inovativnom ekonomskom razvoju. Mi smo imali jedan određeni novac koji je stajao sa strane za projekte kao što je ovaj oko 700 hiljada evra i sa Ministarstvom energetike smo tražili optimalnog primaoca tog novca. Drago mi je da smo u kompaniji „Mladost“ našli idealnog partnera za projekat. Mi smo ovaj projekat podržali zato što smatramo da sa jedne strane treba da pokažemo da u Srbiji ovakvi projekti mogu da uspeju, a sa druge strane smo želeli da pomognemo srpskoj ekonomiji i energetskom sektoru da se bolje diverzifikuje, da bude izdržljiviji i otporniji. Ono što je pre 10 godina ovde smatrano nekom vrstom otpada danas se koristi za proizvodnju električne energije. Mogu da vam kažem da smo zainteresovani da nastavimo da podržavamo sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji i u budućnosti“, rekao je ambasador Kraljevine Holandije Nj.E. Hendrik G.K. van den Dol.

Projekat je nedavno dobio i podršku od 275 hiljada dolara iz sredstava obezbeđenih u okviru projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji”, koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike. U izgradnju biogasnog postrojenja kroz projektno finansiranje  Erste banka je uložila 1,2 miliona evra.

„Pored vladanja finansijama, projektno finansiranje obnovljivih izvora energije zahteva i specifična tehnička znanja. Erste Banka, sa uloženih skoro 60 miliona evra u ove projekte, igra važnu ulogu ne samo finansijera, već i savetodavca i predstavlja apsolutnog tržišnog lidera u segmentu obnovljivih izvora energije. Finansiranje ovakvih projekata je naše strateško opredeljenje, jer oni obezbeđuju održivu budućnost za naše klijente, zaposlene i zajednicu”, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

Gledano po megavatima i po finansijskom  obimu investicije, „Bioelektra“ nije izrazito veliki proizvođač zelene struje, rekao je direktor  kompanije Branislav Pomoriški.

„Ovo je 600 kilovata, to nije velika elektrana gledano u smislu struje koju ćemo napraviti, ali je velika elektrana u smislu mogućnosti da bude nosilac razvoja ovog sela. Pre svega kroz dalje korišćenje onih sekundarnih proizvoda koje ima – toplotne energije, to će Botošani uskoro osetiti koliko je jeftinije i bolje, preko organske prozvodnje koju omogućuju ovi inputi i preko, nadam se u budućnosti, razvoja seoskog turizma koji je moguć kada imate praktično besplatnu toplotnu energiju“, objašnjava Pomoriški i dodaje da bi voleo da Botoš bude prvo selo sa daljinskim grejanjem.

„Imamo potpisano pismo o namerama sa gradom Zrenjaninom da javne ustanove kao što je hala sprotova, kao što je škola, mesna zajednica, dom kulture budu grejani ovom energijom koja trenutno ide u vazduh. To grejanje će biti bolje dva puta i jeftinije tri puta“, kaže naš sagovornik.

Organsko đubrivo koje ostaje kao nus proizvod rada elektrane odlična je podloga za razvoj organske proizvodnje u selu.

„Ovde preovlađuju usitnjeni posedi. Da biste mogli pristojno da živite kao porodica sa proizvodnjom na jednom hektaru vi morate da radite organsku prozvodnju, nešto što možete da unovčite i da uložite adekvatno znanje i tehnologiju. Mi donosimo to znanje i tehnologiju. Ovde imamo đubrivo koje je neophodno za zasnivanje takve prozvodnje. Mi smo počeli da ulazimo u kooperantske odnose sa poljoprivrednicima“, kaže Pomoriški.

Elektrana je predviđena da radi i „raste“ u tri faze, od kojih je svaka faza projektovana sa kapacitetom od 600 kilovata. Odatle i realno očekivanje da će godišnja proizvodnja električne energije po svakoj fazi iznositi oko pet miliona kilovat-sati godišnje. Dakle, ukupna snaga elektrane, po realizaciji treće faze je 1,8 megavata, a očekivana proizvodnja oko 15 miliona kilovat-sati godišnje.