Snežana Radojičić, diplomirani profesor jugoslovenskih i svetske književnosti, javnosti je postala poznata po objavljivanju knjiga „Zakotrljaj me oko sveta“ i „Preko Himalaja i Gobija“.
Od tada, ona je poznata kao profesorka koja je biciklom obišla svet. Njena druga dva dela, nastala kao rezultat izuzetnog iskustva – „Priručnik za kampovanje sa mini-kuvarom“ i „Vodič za putovanja biciklom“, mogu biti od velike koristi onima koji imaju avanturistički duh.
Nova knjiga „Nomad“ takođe donosi fantastične priče, susret sa različitim narodima i kulturama. U okviru svoje putničke tribine kojom će obići pedesetak gradova na Balkanu, Snežana Radojičić posetila je Zrenjanin i sa našim sugrađanima podelila dragoceno petogodišnje iskustvo. U sali Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ nije bilo slobodnih mesta što takođe povrđuje izuzetnost onoga što je ova žena uradila.
Na put je krenula 2011. godine, do sada je prevalila 45.000 kilometara i posetila skoro četrdeset zemalja Evrope i Azije.
Na putničkoj tribini u Zrenjaninu predstavila je pet “naj” zemalja i destinacija.
-Iako o Turskoj vladaju veliki stereotipi, bar kada je bezbednost žena u pitanju, ja sam tu zemlju doživela na potpuno drugačiji način. Putovala sam sama i to je u meni probudilo ogromne strahove zasnovane na stereotipima vezanim za muško ženske odnose u toj državi. Međutim, već prvog, drugog dana su počele da mi se dešavaju stvari koje su pokazale da su Turci potpuno drugačiji i da sam tamo bila veoma zaštićena. Svako ko bi video samu ženu na ulici prišao bi i pitao kako može da pomogne. Kroz razgovor, oni su shvatili da sam potpuno sama i da nemam prenoćište već da ću kampovati, i nije bilo te sile koja bi uspela da ih ubedi da me puste da prenoćim na ulici, ispričala je Radojičić.
Kao idealno mesto za život navela je Bali na kom je uživala u klimi, svakodnevnici koja nije skupa i snažnom duševnom miru. „Naj-grad“ za ovu hrabru ženu jeste Singapur, za koji kaže da je vrlo uredan, čist i inspirativan.
-Prvo sa čime sam se susrela bilo je mnogo zelenila, što je mene potpuno iznenadilo sa obzirom da svi znamo koliko su oni okrenuti ka gustini naseljenosti i potrebi za betonom. Primetila sam da na ulicama nema smeća, potpuno je sve čisto i tsvest ljudi o tome je veoma visoka. Na mene je konkretno, najveći utisak ostavilo to što su upotrebu autobomila sveli na minimum, gotovo su ih „proterali“ automobile, zatim čistoća samog grada i način na koji tretiraju turiste, rekla je ona.
Najveličanstveniji kulturno-istorijski spomenik za nju je Angkor Wat.
-To je najveći religijski spomenik na svetu koji se nalazi u Kambodži. Fascinatno je to što je to u stvari kompleks od preko 100.000 hinduističkih hramova, zidanih u čast bogova Višnu i Šiva. Neverovatno je to što je na ovom tlu živela civilizacija koja je brojala preko milion ljudi, onda kada je Pariz brojao oko 20 hiljada ljudi. Za sedam dana koliko sam se zadržala u ovom kompleksu, uspela sam da obiđem možda nekih 40 odsto hramova, i volela bih da se vratim da ih sve obiđem, rekla je Radojičić zrenjaninskoj publici.
Najteže joj je bilo u Kini. Narod tamo slabo poznaje jezik i nerado se upušta u razgovor sa strancima. Prvo ih je za takav pristup osudila, a kasnije ih je razumela.
-Užasno me je nerviralo to što mi treba mnogo vremena da dobijem neku prostu informaciju, jer se ljudi bukvalno boje i beže od toga da pričaju sa belim ljudima. Zanimljivo je kod Kineza to što je njima ˝obraz˝jako bitan. Vaspitani su tako da vam nikada ne kažu „ne“, uvek žele da pomognu i uvek se smeju, samo je do njih jako teško dopreti i za to treba dosta strpljenja. Kada sam prvi put bila u Kini, na mene je sve to ostavilo vrlo negativan utisak, što sam i napisala u prvoj knjizi, ali kada sam otišla tamo ponovo, sagledala sam to iz nekog drugog ugla i žao mi je što sam o Kini tako loše pisala. U sledećoj knjizi ću definitvno spomenuti tu zemlju ponovo i napisati šta je sve lepo krasi, istakla je ova žena avanturističkog duha.
Zrenjaninci su bili oduševljeni pričom jen blog, iskustva sa putovanja i bogate galerije slika, pogledajte OVDE