Od momenta kada je završeno parterno popločavanje, novi izgled Trga slobode počeo je da izaziva polemike kako građana tako i stručne javnosti. Najčešće se mogu čuti poređenja nekadašnjeg izgleda trga i modernog koncepta kakav je uspostavljen trenutnom rekonstrukcijom.
Dok jedni žale za posečenim drvećem i unapred pripisuju neuspeh budućoj fontani, drugi su oduševljeni čistinom bez ivičnjaka, saobraćaja i prilikom da zrenjaninske fasade zasijaju u punom sjaju.
U razgovoru sa zrenjaninskim istoričarem Filipom Krčmarom govorimo o Trgu slobode kroz istoriju. Krčmar smatra da su vraćanje u istoriju i poređenje neminovni kada se govori o glavnom gradskom trgu.
– Trg slobode je meni lično najbolje izgledao pre rekonstrukcije 1964. godine, ili u periodu između dva rata – u oba slučaja daleko više pažnje bilo je posvećeno zelenim površinama. Budući da sam pobornik ideje da se stari izgled grada vrati svugde gde je to moguće, ma koliko to nerealno u ovom trenutku zvučalo, mislim da je rekonstrukcija trga koja se polako privodi kraju bila sjajna prilika da mu se vrati izgled kakav je imao pre 1964. godine. Ta je prilika sada definitivno, i bar za dugi niz godina propuštena- kaže Krčmar. – Nemam ništa protiv novih, „modernih“ rešenja, ali bi ih valjalo tražiti na drugim mestima na kojima ne bi narušavali izgled već postojećih urbanističkih celina. Takvih nesrećnih eksperimenata Zrenjanin je u prošlosti nažalost imao i previše. Danas je takve pojave lako uočiti, baš na samom Trgu slobode i najveći laik u stanju je da primeti koliko Vodotoranj i hotel „Vojvodina“ odudaraju od svog okruženja.
I love Zrenjanin: Šta je to što novi trg ima ili nema u poređenju sa prošlim vremenima?
Filip Krčmar: Iako se već naziru obrisi novog trga, nezahvalno je govoriti o njegovom izgledu i donositi bilo kakve ocene, dok se rekonstrukcija ne završi u potpunosti. Koliko sam razumeo, predstoji sadnja drveća i osposobljavanje fontane, tako da bi i to valjalo sačekati pre donošenja bilo kakvog suda. Mislim da su neki od prigovora koji su se do sada mogli čuti na račun izgleda Trga možda na mestu, ali ima i onih koji su neutemeljeni.
I love Zrenjanin: Na kakve prigovore konkretno mislite?
Filip Krčmar: Često se, recimo, kritikuje uklanjanje zelenila, pri čemu se gubi iz vida da ono tek treba da dođe na jesen i oplemeni prostor, kao i da su pojedine zgrade poput „Komercijalne banke”, pozorišta i muzeja sada znatno „vidljivije” i da deluju daleko impozantnije i monumentalnije nego ranije. Takođe, mnogo se govori o famoznoj žutoj cigli koju je navodno još Marija Terezija postavila, što baš i nema puno veze s realnošću. Koliko sam mogao da primetim, žuta cigla je i sada pronašla svoje mesto u okviru novog trga. S druge strane, opravdano je postaviti pitanje rekonstrukcije Trga u vreme dok se drugi spomenici ovdašnje arhitektonske baštine praktično urušavaju sami od sebe. Takođe, zatvaranje za kolski saobraćaj poteza od Narodnog muzeja do Katedrale je prekinulo najkraću moguću vezu između Male Amerike i Gradnulice, pa se sada mora ići okolo. Ne znam koliko je to bilo neophodno.
I love Zrenjanin: Kakvu biste onda konačnu ocenu dali novom izgledu Trga?
Filip Krčmar: Ukusi jesu različiti, ali po meni, novi trg nije ništa bolji niti gori od prethodnog. Imajući u vidu sve što sam do sad rekao, u svakom slučaju mislim da nije i da neće biti bolji od onog od pre 1964. Stavljam znak jednakosti između današnjeg i njegovog prethodnika iz tog razloga što je i prethodni – a to se često zaboravlja – bio posledica ovdašnjeg maćehinskog, da ne kažem katastrofalnog odnosa prema graditeljskoj baštini grada i ružne tendencije da svoje trgove pretvaramo u parking-površine kao što je to slučaj sa Žitnim trgom ili podzemne garaže (kao što je to ispalo sa Trgom republike, danas Trgom dr Zorana Đinđića). Ipak mislim da je vraćanje starog izgleda od pre 1964. bilo pravo rešenje. Nažalost, konsultovanje prošlih pozitivnih iskustava, koje je grad imao kada je prolazio kroz možda i najsvetlije trenutke u svojoj istoriji, nekako uvek izostane kada se donose važne odluke kao što je ova o rekonstrukciji trga. Zašto tražiti nova rešenja i nepotrebno stvarati podele kada već postoji nešto staro što, ako ne svi, a ono barem većina ljudi podržava i oko čega se slaže.
I love Zrenjanin: Kako znate da baš taj stav većina ljudi podržava?
Filip Krčmar: Ja to ne znam, ali se usuđujem da tvrdim na osnovu komentara i odobravanja koji su vidljivi po društvenim mrežama. Ljudi se uglavnom bez izuzetka oduševljavaju starim fotografijama i razglednicama Zrenjanina na kojima se Trg vidi u sasvim drugačijem izdanju. Danas, na primer, često čitamo impresije iz Temišvara, gde je jedan od dva glavna Trga, Piaca Victorii, uređen po istom principu kao stari zrenjaninski trg, sa obiljem zelenila. Šta može biti loše u vraćanju na staro i provereno?
Krčmar na kraju kaže i da se vraćanjem starog izgleda trga ne vodi samo lepšim izgledom, sentimentalnim vrednostima, ili nostalgijom za starim vremenima, već da je “stvar mnogo komplikovanija od toga”.
– Mi moramo da budemo svesni da Grad Zrenjanin nije počeo od nas, već od nekih starijih generacija koje su uložile puno truda, napora, znanja, energije i novca da bi Zrenjanin izgledao onako kako je izgledao ranije. Prema tim ljudima i generacijama učinjena je teška nepravda sistematskim i decenijskim zatiranjem graditeljskog nasleđa i menjanjem vizuelnog identiteta grada posle Drugog svetskog rata. Otuda eventualna obnova starog nije samo povratak u estetiku, već i ispravljanje istorijske nepravde koja je učinjena. Danas uopšte ne postoji svest o razmerama uništavanja ovdašnje arhitektonske baštine. Neke sredine nisu za svo vreme svog postojanja imale takav građevinski fond koliki je u Zrenjaninu uništen.
.gif)
.gif)
