U vreme novogodišnjih praznika, vatromet predstavlja nezaobilazan detalj i neretko se zbog eksplozije boja koju on proizvodi, ljudi okupljaju na trgovima i otvorenom prostoru ne bi li uživali u ovom lepom događaju.
Na hiljade kombinacija svih boja i milioni iskrica praćenih efektnim praskovima, oduševljavaju ljude širom sveta još od doba kada su ovu zanimaciju izmislili u staroj Kini.
Šta zapravo stoji iza tih boja i od čega se prave, pokušali smo da saznamo od profesionalca čiji je zadatak da „predstavom na nebu“ oduševi ljude i ostavi ih bez daha.
Ljubomir Šimić – Šime
Ljubomir Šimić, profesionalni pirotehničar otkriva koliko je truda potrebno uložiti da bi publika uživala 5,6 ili maksimalnih 10 minuta dok gleda ka nebu.
U svojoj karijeri je pored vatrometa radio na specijalnim efektima u nebrojeno mnogo reklamnih i muzičkih spotova, a posebno voli da istakne svoju saradnju sa Kusturicom u filmu Podzemlje.
Iz arsenala pripremljenog da osvetli nebo u novogodišnjoj noći, Ljubomir ili Šime, kako ga prijatelji zovu, pokazuje nam jednu po jednu raketu.
– Overstar predstavlja pola kilograma svetlećih kuglica, koje bi trebalo da odlete 120 metara u vis pre nego se rasprsnu. Ovo je raketa koja daje zlatno plavu boju. Helios rakete ostavljaju srebrni trag i kada se rasprsnu proizvode i srebrne pahuljice. Imamo tu i Internacional rakete I R70, pa rakete lepog naziva “Dug život…, objašnjava nam Ljubomir.
– Svaka raketa na sebi ima štapin koji gori otprilike 3 sekunde, potom mlaznicu iz koje idu izduvni gasovi koji raketu teraju u vis, i telo rakete sa punjenjem. Rakete se rasprkavaju na visinama od 50 do 150 metara, i to zavisi od veličine punjenja. Štap rakete otpada, a lansiranje se uvek vrši u smeru suprotnom od položaja publike, i pritom se striktno vodi računa o smeru i jačini vetra. Dozvoljena brzina vetra je do 5 metara u sekundi, sve preko toga stvara velike probleme.
Ljubomir priča i o apsurdima svog posla.
– Ironija u ovom mom poslu je da, zbog procedure paljenja raketa, kada se štapin zapali, glavu moram da okrenem od rakete i zato sam u karijeri video jedva dvadesetak eksplozija.
Da bi se „ukomponovale“ sve rakete i na nebu dobila eksplozija boja, težak je zadatak. Potrebno je znati vreme za koje se raketa rasprskava, visinu na kojoj leti, raspored boja… Ovaj pirotehničar kaže da je lakše je kada se paljenje vrši električnim putem ili upravljanjem kompjuterom. Ranije, priča Ljubomir Šimić, kada se palilo bakljama, tim koji je radio vatromet, morao je da bude izuzetno uigran.
Pirotehničari su izuzetni poznavaoci sadržaja boja u raketama.
– Za crvenu boju koristi se stroncijum nitrat, za zelenu natrijum nitrat, barijum i ostalo. Za svaku boju koristi se određeni element sa oksidansom, kaže Šimić.
Svake godine, od decembra pa do polovine januara svedoci smo vrlo česte upotrebe pirotehničkih sredstava, a s obzirom da ih koriste nestručna i mlada lica, nisu retke ni povrede.
U vatrenoj kugli i do 1200 stepeni
– Onaj sjajan bljesak proizvodi magnezijum jer razvija temperaturu do 900 stepeni. U smesi sa oksidansima ta temperatura raste i do 1200 stepeni. Eto, neka samo taj podatak posluži kao ilustracija koliko su pirotehnička sredstva i rukovanje njima zapravo ozbiljna stvar. Dosta toga od pomenutih hemijskih elemenata sadrže i petarde i zato je moj stav jasan – ne treba ih davati klincima. Ljudi to često ne znaju ili ne shvataju ozbiljno kad im se kaže, zaključio je pirotehničar.
Na pitanje od čega zavisi raskoš vatrometa, naš sagovornik kaže – „koliko para, toliko i muzike“.
Šimić kaže da je za sidnejski vatromet ove godine potrošeno 7 tona pirotehnike. Sedamnaest minuta vatrometa u Njujorku koštalo je 7 miliona dolara. Za novosadski vatromet koji je trajao 14 minuta, plaćeno je nešto manje od 4500 evra.
.gif)
.gif)
