Za Jelenu Živković, srpsku reprezentativku, osvajačicu srebrne medalje na upravo završenom Svetskom rukometnom prvenstvu, priređen je prijem u kabinetu Srednjobanatskog upravnog okruga.
Domaćin prijema bio je načelnik okruga Dušan Šijan, koji Jelenu i njenu porodicu poznaje od malih nogu te je zato i istakao njen trud i zalaganje tokom cele karijere, koji su na ovaj način urodili plodom.
Oduševljenje najvećim uspehom srpske reprezentacije i njenim ličnim uspehom, Jelena je prenela i na ovom prijemu.
– Utisci se još nisu slegli i verovatno za to neću imati ni vremena dok budem aktivno igrala rukomet. Nijedna od devojaka još nije svesna „težine“ uspeha koji smo ostvarile pa tako ni ja – rekla je Jelena u jednom dahu na početku prijema. – Eventualni „žal“ za zlatom možda je na trenutke i postojao, ali zaista, da nam je neko ponudio i bronzu pre ovog prvenstva, mi bismo odmah „potpisale“, tako da moramo biti zadovoljne ostvarenim. Ni ja sama nisam verovala u ovo, barem ne na početku prvenstva dok smo igrale u Nišu. Međutim, kako je prvenstvo odmicalo i kako smo podizali formu, dobijali smo i na samopouzdanju.
– Posle utakmice sa Norveškom toliko smo bile uverene u svoju snagu da smo u jednom trenutku pomislile da niko ne može da nam parira, čak ni muška reprezentacija Španije, aktuelni svetski prvak – u šali je dodala Jelena. O eventualnom revanšu reprezentaciji Brazila na Olimpijadi u Riju je prerano govoriti. Imamo u međuvremenu i Evropsko i Svetsko prvenstvo i tri godine će biti sasvim solidan period da se uigra jedan novi tim spreman za velika dela.
Na pitanje da li je kao devojčica u Proleteru zamišljala ovako nešto, Jelena kaže:
– Kao mala, još u osnovnoj školi pisala sam sastave o tome kako bih volela da igram za reprezentaciju i da me dočekuju na balkonu Skupštine Beograda. To se sada zaista i desilo, međutim, ponavljam da ja toga u ovom trenutku izgleda još nisam svesna jer nemam ni vremena da razmišljam. Već sam trebala da se vratim u svoj klub (Podravka), ali sam izmolila trenera da me pusti još koji dan jer nemam ni trenutak slobodnog vremena. Činjenica je da pre, pa ni tokom prvenstva, javnost nije bila baš preterano upoznata sa tim da se Svetska smotra održava u Srbiji. Tek pri kraju se to malo promenilo. Evo i sada kada bih prošetala centrom Zrenjanina, pitanje je koliko bi me ljudi prepoznalo.
Upitali smo Jelenu da li bi je takva situacija rastužila.
Pa neznam, verovatno bi bilo tako. Evo navešću primer iz Beograda kada smo imale slobodan dan. Dragana Cvijić i ja smo šetale centrom i niko nas nije prepoznao. Dragana je tužno rekla kako „ljudi verovatno prepoznaju odbojkašice ili estradne zvezde, a nas niko“. Rekla sam joj na to „sačekaj, možda je trenutno tako, ali promeniće se“. I za par dana, ljudi su zaista počeli da nas zaustavljaju na ulici.
.gif)
.gif)
