Letnji odmor je idealno vreme za uživanje u knjigama i dobrim filmovima. Kao rezultat udruživanje takva dva užitka, nastaju ekranizovani klasici koji su se pokazali kao dela vanvremenske vrednosti.
Ljubitelji dobre knjige često su skloni da uporede svoju viziju pročitanog sa ekranizacijom, a filmofili se nakon odgledanog dela žele da pročitaju odgledano.
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ predložila je 5 takvih klasika koje ovog leta možete i pročitati i pogledati, a zatim i uporediti.
VELIKI GETSBI, Frensis Skot Ficdžerald
Zašto je Getsbi veliki- pitanje je koje provocira sam naslov romana. Ukoliko niste ni čitali, niti gledali neku od mnogoborojnih ekranizacija ovog romana (od kojih je ona sa Robertom Retfordom i Mijom Farou među uspelijima), preporučujemo da to učinite. Razlog više je i to što je na listi 100 najboljih romana XX veka roman Skota Ficdžeralda zauzeo visoko drugo mesto.
.jpg)
ENGLESKI PACIJENT, Majkl Ondatje
Radnja romana Majkla Ondatjea prati sudbine četvoro ljudi koji su prinudno smešteni u italijansku vilu krajem Drugog svetskog rata. Hanu, Karavađa i Kipa opseda tajna nepoznatog čoveka sa teškim opekotinama koji se bori za život. U toj agoniji, na samom rubu života, on doživljava prozrake uspomena. Upravo ta sećanja daju svoj poseban spektar čitavoj pripovesti. Ukoliko ste gledali film Antonija Mingele koji je dobitnik 9 Oskara, otkrijte iz samog romana koliko je Ondatje kao saradnik na scenariju doprineo da ekranizacija uspe.
OPASNE VEZE, Šoderlo de Laklo
Lakloov roman, pisan u formi pisama koja razmenjuju mnogobrojni akteri, otkriva nam intrigantni život u Francuskoj XVIII veka. Ukoliko, pak, niste ljubitelj epistolarnih romana, nećete puno pogrešiti ni ako se odlučite za istoimeni film Stivena Frirsa sa Džonom Malkovičem kao Valmonom i Glen Klouz kao Markizom de Martej. No, kako je filmski scenario ipak svedena forma romaneskne pripovesti, možda bi bilo zanimljivo da saznate „iz prve ruke“ zašto je autor ovog romana bio nazvan najpokvarenijim čovekom svog, dakle, XVIII veka…
LOLITA, Vladimir Nabokov
Odlučivši da ispriča priču o jednom vidu tabuizirane ljubavi, ljubavi između zrelog muškarca i devojčice, Nabokov se dotakao onog kruga ljudskih iskustava koja su za književnost oduvek izazovna, jer svedoče o čovekovom kretanju između onoga što je prihvađeno i onoga što je zabranjeno. Zbog teme i njene provokativnosti, ne samo u trenutku pojavljivanja nego i dugo potom, bila su zanemarene umetnička svojstva ovog romana. A ona su nesumnjiva. Prema brojnim istraživanjima, „Lolita“ je među 10 najboljih knjiga svih vremena. Izazovna tema verovatno je i opredelila reditelje da se više puta okušaju u transponovanju radnje romana na platno. Kjubrik je svakako među poznatijima.
PIKNIK PORED PUTA, Boris i Arkadije Strugacki
Braća Strugacki poznati su ljubiteljima SF romana. Njihov stil je poseban, budući da često pribegavaju kombinovanju epske i naučne fantastike. Njihov „Piknik pored puta“ insprisao je poznatog ruskog reditelja Andreja Tarkovskog da prema motivima romana snimi film „Stalker“. Da bi se dočarala apokaliptična vizija Zone poremećene ravnoteže, film Tarkovskog sniman je svega nekoliko dana na prostoru napuštene hidroelektrane u Estoniji. Prema nekim izvorima, to je trajno narušilo zdravlje i reditelja i članova ekipe. Da li vizuelno raskošni filmovi Tarkovskog umetnički nadmašuju svoje literarne predloške? Otkrijte.
.gif)
.gif)
