Na zrenjaninskim pijacama sve je više praznih tezgi jer ekonomska kriza građane tera u supermarkete u koje postaju privlačnije za nabavku zbog nižih cena, akcija, odloženog plaćanja i mogućnosti plaćanja karticom.
Zarade pijačara u konstantnom su opadanju a retki su oni koji od svog pazara mogu pristojno da žive.
– Na pijacama su cene niže ali ljudi misle da je voće i povrće promrzlo zbog hladnoće i onda se svi uvuku u markete i tamo pazare. Nekad snize nešto da bi privukli kupce iako to nabave po većoj ceni nego mi, ali gubitak nadomeste prodajom drugih artikala. Kako ja da to učinim kad nabavim pet gajbi mandarina i svakako sam u gubitku, ispričala nam je S.V. prodavac na velikoj pijaci.
Jedan od udara na džep pijačara su i takse za iznajmljivanje prostora i tezgi. Prodavac B.M. nam je saopštio da svakog dana izdvaja oko 500 dinara za pijačarinu, a za dve tezge plaća 3.000 dinara mesečno.
– Nije to sve, uvek ima još nekih dodataka. Ne isplati se ni prodaja po nižim cenama. Da imam bolje ne bih bio ovde a pošto nemam gde, na betonu mrznem ceo dan a ništa ne zaradim. Danas se jako teško živi od prodaje, nekad je bilo prihoda a sada je nula, žali se ovaj prodavac.
Ipak, ne dele svi istu sudbinu. Razgovarali smo i sa penzionerkom M.I. koja na pijacu dolazi svaki dan kako bi svojoj penziji pridodala „još koji dinar“.
– Ponuda je slaba ali ja imam stalne mušterije. Uglavnom prodajem povrće po pristupačnim cenama tako da ja ponešto i zaradim. Razumem ljude koji odlaze u markete jer svako ide gde mu je bliže. Nekima su pijace udaljene pa moraju da plaćaju prevoz, a nekad je i ovde nešto skuplje nego u prodavnicama.
Iako su ljubaznost i verovanja da se proizvodi kupuju direktno od proizvođača i da nisu previše hemijski tretirani, na strani prodavaca – kupaca je sve manje. Svi pijačari sa kojima smo razgovarali složni su oko činjenice – na tezgu se isplati dolaziti jedino subotom.
– Ostalim danima dođeš zato što imaš robe ili ti ona ostane pa moraš da rasprodaš. Međutim, onda vidiš samo prazan prostor i čekaš da ugledaš nekog čoveka, dodaje S.V. sa početka priče.
Ispred obližnjeg marketa, kod velike pijace, sreli smo gospođu S.A. Na naše pitanje, zašto pazari tu, a ne na pijaci, kratko nam je odgovorila „da nije akcijskih sniženja ovu kesu ne bih mogla da napunim, a na pijaci tih popusta nema“.
.gif)
.gif)
