Jedna od najvažnijih radnji u voćarstvu je rezidba. Zimska rezidba treba da dovede do uspostavljanja ravnoteže između vegetativnog porasta i rodnosti voćke. To znači da u toku jedne godine biljka mora dovoljno da se razvije i poraste, da donese kvalitetan rod i dobar prinos, ali i da formira dovoljno rodnih pupoljaka za sledeću sezonu. Zbog toga je izuzetno važno da se voćke orezuju na pravi način i u pravo vreme.
Stručnjaci upozoravaju da voćke ne smeju da se orezuju tek tako. Bolje je, napominju, da se rezidba i ne radi nego da se odseku pogrešne grane sa stabla.
.jpg)
“Rezidba voćaka je jedna od najvažnijih pomotehničkih mera. Njen glavni cilj je regulisanje rodnosti i uspostavljanje ravnoteže između vegetativnog i generativnog porasta biljaka. Pored toga, uticaj rezidbe ogleda se i u pravilnom formiranju krune voćaka. Takođe, to dovodi do bržeg stupanja voćaka u period rodnosti, kao i do povećanja otpornosti biljaka na najznačajnije bolesti i štetočine”, kaže Maja Martinov, master voćarstva iz Poljoprovredne stručne službe Zrenjanin.
Zimska rezidba se radi dok voćke miruju
Jedan od najvažnijih poslova tokom zime je upravo rezidba.
“Zimska rezidba se obavlja u periodu zimskog mirovanja voćaka i to od momenta opadanja lišća – u novembru, pa sve do početka vegetacije – do sredine aprila”, dodaje naša sagovornica.
Pre rezidbe treba uaditi laboratorijsku analizu pupoljaka
Da bi se obezbedio dobar i kvalitetan rod potrebno je da se rezidba pravilno odradi. Ne čudi što se među stručnjacima često može čuti da “svi znaju da seku, a malo ko da reže”. Veoma je važno da se ne odstrane grane na kojima su rodni pupoljci.
“Posebno važna mera koju bi svakako trebalo uraditi pre samog početka rezidbe jeste laboratorijska analiza pupoljaka i utvrđivanje njihove potencijalne rodnosti za narednu godinu”, kaže Maja Martinov.
Kod koštičavih vrsta rezidbu treba odložiti do početka proleća
Kada će se početi sa zimskom rezidbom zavisi od vremenskih prilika, ali i od vrste voćaka.
“U neadekvatnim klimatskim uslovima rezidbu treba odgoditi, ali njen završetak bi trebao da bude pre početka fenofaze cvetanja voćaka. U tom slučaju efekti rezidbe se neće negativno odraziti na prekomerno umanjenje bujnosti biljaka. Rezidba jabučastih voćnih vrsta može početi već krajem godine tj. tokom decembra i bezbedno se može sprovoditi tokom čitavog zimskog perioda“, savetuje naša sagovornica.
Međutim, rezidbu koštičavih voćnih vrsta bi trebalo odložiti do početka proleća. S obzirom na to da su one osetljivije na niske zimske temperature, postoji veća mogućnost izmrzavanja rodnih pupoljaka. U voćnjacima u kojima postoji problem sa crnom truleži grana, lista i ploda rezidba ne bi trebalo da se radi posle početka porasta mladara, jer bi to dovelo do dodatnog širenja ove bolesti”, dodaje savetodavac PSS Zrenjanin.
Intenzitet rezidbe nije uvek isti
Prilikom orezivanja voćaka treba voditi računa i o intetniztetu rezidbe.
“Intanzitet rezidbe zavisi prvenstveno od: starosti zasada, sorte, uzgojnog oblika i primenjene agrotehnike. Tokom rezidbe krunu voćaka treba formirati tako da se obezbedi uravnotežen razvoj svih njenih delova i nesmetano obavljanje procesa fotosinteze i formiranja organske materije. U svrhu postizanja redovne rodnosti, rezidbom je neophodno izvršiti i obnavljanje rodnog drveta. To se postiže zamenom tj. uklanjanjem 30 posto starijih i izrođenih grana i podsticanjem voćaka na vegetativni porast i obrazovanje novog rodnog drveta“, objašnjava Maja Martinov.
„Rezidba sprovedena na ovaj način, u pravo vreme i u skladu sa potrebama određene voćne vrste i sorte, predstavlja dobru osnovu za postizanje visokih prinosa u višegodišnjim zasadima. I to ne samo u tekućoj, već i u narednim godinama”, dodaje naša sagovornica.
Nije sve jedno ni po kakvom se vremenu sprovodi rezidba. Da bi se postigao što bolji efekat rezidba bi trebalo da se radi po sunčanom danu. Nikako po kiši ili magli. Ukoliko se voćke orezuju pri temperaturama nižim od 5 stepeni Celzijusa može doći do deformacija na mestima gde je rez, što dovodi do težeg zarastanja.
Pravilnom rezidbom svaka grana na drvetu dobija svoj prostor. Time se obezbeđuje ravnomena osunčanost grana i provetrenost krošnje.
.gif)
.gif)
