Baš ste se pitali ovih dana kakvo vreme donosi nova godina? Hoće li nas zadesiti ledena zima i sneg koji će paralisati ne samo planinska sela već i gradove, ili će nas na leto dočekati neizdrživa vrućina, asfalt koji se topi i potpuni kolaps zbog paklenih temperatura?
Ništa se od toga neće desiti u 2014. kaže za „Politiku” Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Sudeći po najavama onih koji prate vremenske prilike očekuje nas godina slična ovoj. Doduše, mogući su „ekstremi” – obilni pljusak praćen olujom ili suša od mesec, dva što je potpuno uobičajeno za region u kojem živimo.
– Nema prave zime do Božića. U prvim danima januara biće relativno toplo vreme, očekuju nas povremena naoblačenja sa kišom, a snega će biti samo na planinama. Oko 8. januara može uslediti jače naoblačenje sa kišom koja će se pretvoriti u sneg, a krajem meseca biće hladnije sa većim izgledima za snežne padavine – kaže Todorović.
Mala je šansa da će nam zima 2014. prirediti vanrednu situaciju kao pre dve godine. Najhladnije godišnje doba ovog puta će biti malo toplije od stogodišnjeg proseka, baš kao što je bilo i lane. S obzirom na to da nam je posebno hladna bila zima koja je počela 2012, a da toplije zime idu dve tri zaredom, ne treba da strahujemo od sibirskih hladnoća i smetova.
.jpg)
I dok je temperatura kod nas trenutno iznad proseka, pa pojedini dani podsećaju na rano proleće, u drugim krajevima planete besne oluje i veje sneg.
– I to je sasvim uobičajeno: u svakom trenutku negde na Zemlji je nevreme, samo je pitanje koliko ono područje obuhvata. To je prirodna zakonitost, ako je u jednom regionu nevreme, ili je okovan snegom i ledom, u drugom je toplije. To se, naravno, odnosi na umerene sredine. Ako je u Velikoj Britaniji ciklon sa snežnim padavinama, kod nas je toplije i duva južni vetar. Onda u Engleskoj postane stabilno i suvo, a kod nas pada kiša ili sneg – objašnjava Todorović.
BUĐENJE SVESTI ILI DRASTIČNE KLIMATSKE PROMENE
I dok za 2014. godinu kad je vreme u pitanju, sudeći bar po najavama ovog iskusnog meteorologa, ne moramo mnogo da brinemo, u decenijama koje slede, ukoliko se na celoj planeti nešto drastično ne učini na redukciji gasova, klima će se drastično promeniti.
– U prvoj deceniji ovog veka klima je znatno različita od one koju smo imali polovinom 20. stoleća. Mnogo je toplije, imamo sve češće i sve duže toplotne talase i drastično visoke temperature. Zimi to i nije toliko primetno, jer u ledenim danima temperatura je samo malo porasla u odnosu na period od pre pet-šest decenija, ali leta su znatno toplija – objašnjava docent Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju.
On predviđa da nas, ukoliko se nešto drastično ne uradi na smanjenju koncentracije gasova na globalnom nivou, čekaju sve teži vremenski uslovi kako budemo išli ka sredini ovog veka.
– U poslednjih stotinak godina koncentracija gasova na celoj planeti uvećana je za oko 40 odsto. Zbog toga se menja i globalna klima, a naš region se poslednjih deset godina više zagreva od ostalih. Zagrevanje Zemlje nikada nije ravnomerno, ali primetno je da ono raste posebno u oblasti jugoistočne Evrope i delovima oko Mediterana. Naravno, najveće promene su zabeležene na Severnom polu – objašnjava Đurđević.
To naravno ne znači da će sledeća godina biti izuzetno topla, ali ako se ovaj trend povećanja štetnih gasova nastavi, posle 2050. klima će biti drastično različita u odnosu na ovu koju danas imamo, ističe naš sagovornik. Očekuje se da do kraja veka temperatura poraste za tri stepena u odnosu na 20. vek.
– Ovakva promena klime drastično utiče na živi svet. Prošle godine smo imali najtoplije leto i zbog suše zabeleženo je čak 30 odsto gubitaka u poljoprivredi. Podzemne vode u Srbiji beleže pad tokom poslednjih godina, šume su ugrožene, imamo izuzetno mnogo primera da se suše šume u razmerama koje nisu očekivane za klimatske uslove kod nas, požari su izuzetno česti zbog suše i visokih temperatura – kaže Đurđević.
Promene u klimi upozoravaju na moguće opasnosti koje nam prete u budućnosti. Zbog toga, kaže Đurđević, treba da razmišljamo kako da prilagodimo svakodnevne aktivnosti u odnosu na potencijalne izmene klime koje nas najverovatnije čekaju.
MAGNETNA BURA KRIVA ZA GLAVOBOLJU
„Menja se vreme, bride mi kosti, boli me glava, lupa mi srce.” Ovo su samo neke od uobičajenih rečenica kojima svi mi ubeđujemo i sebe i okolinu da je za naše zdravstvene tegobe odgovorno – vreme.
– U zabludi su oni koji misle da svaka vremenska prilika utiče na zdravstveno stanje. Utiču ako su veoma niske temperature i jak vetar, ili leti kada su visoke temperature i velika vlažnost, ili ako je maglovito i tmurno vreme. U ostalim situacijama vremenski parametri ne utiču bitno na zdravlje. Ali u pozadini vremenskih događaja, naročito kada su promene u pitanju, prodori hladnih talasa, ne utiču meteorološki parametri već se u pozadini nalaze naelektrisanje atmosfersko i magnetno polje. Mi to ne vidimo, pa krivimo vreme. Glavobolja dolazi od poremećaja magnetnog polja Zemlje i naelektrisanih čestica. Mi imamo elektromagnetno polje, poremećaj elektromagnetnog polja Zemlje stvara u našem telu mikrostruje. Te mikrostruje proizvode glavobolje, poremećaj rada srca i druge probleme. A uzročnik poremećaja elektromagnetnog polja na Zemlji jeste aktivnost Sunca, kada sunce emituje jako naelektrisanje ka Zemlji, u vidu sunčanog vetra koji je praćeno jakim magnetnim poljem, onda dolazi do magnetne bure na zemlji, objašnjava Nedeljko Todorović.
Izvor : politika.rs, Dejana Ivanović
.gif)
.gif)
