Poverenje poljoprivrednika samo u finansijski stabilne skladištare

Tokom poslovanja privrednici se često susreću sa poteškoćama. Najveći problem za mnoge je to što robu koju su prodali ili usluge koje su pružili ne mogu da naplate od dužnika. Ponekad izostaje i veća podrška države prilikom investiranja u nove pogone, objekte, mehanizaciju…

Kompanija Agrodukat je porodična firma koja postoji na tržištu više od dve decenije. Tokom 24 godine poslovanja uspevali su da se izbore sa mnogim izazovima i da se postepeno razvijaju. Trenutno zapošljavaju 50-ak ljudi. O tome koje su sve prepreke do sada prevazilazili, ali i o planovima za budućnost, razgovarali smo sa vlasnikom i direktorom Agrodukata Tatjanom Todorović, po zanimanju diplomiranim pravnikom.

I love Zrenjanin: Kompanija Agrodukat je počela da radi kao veleprodaja, zatim i maloprodaja, a sada vršite skladištenje i uslužno lagerovanje žitarica. Koliko je važno da čitavo poslovanje bude zaokružena celina?

Tatjana Todorović: Meni se čini da je vrlo bitno, jer mi onda možemo da kompletiramo uslugu prema našim paorima. Možemo da im obezbedimo repromaterijal, bilo za jesenju, bilo za prolećnu setvu, pesticide, đubriva i sve ostalo što im je potrebno, a istovremeno možemo i da skladištimo njihov finalni proizvod.

I love Zrenjanin: Postepeno ste razvijali kompaniju, koliko je teško iznova ulagati u unapređenje poslovanja?

Tatjana Todorović: Nije lako poslovati u Srbiji. Mislim da nije lako poslovati ni u svetu, pogotovo u vremenima kada postoji svetska kriza, a kamoli u Srbiji koja je turbulentna politički i društveno, pa se sve to preliva i na privrednu delatnost. Sigurno da je bilo teškoća, danas se to moderno zovu izazovi koji se prevazilaze tokom rada. Mislim da niko ne treba da se fokusira na probleme, nego na razvoj i na napredak. U tom smislu sam i ja posmatrala razvoj preduzeća kao nešto što je neophodno da bi preduzeće moglo da opstane.

I love Zrenjanin: Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju investitori u Srbiji?

Tatjana Todorović: Najveći problem u privređivanju je neplaćenje, nesolventost i dosta labav državni pritisak na dužnike. Za investitore to je još i nedostatak dovoljno povoljnih kredita u momentima kada se investira. Nema uvek državne podrške za investicije bilo u smislu subvencionisanih kredita ili bespovratnih sredstava ili sredstava za zapošljavanje novih radnika ili za nove delatnosti.

I love Zrenjanin: Kolike su bile Vaše investicije? Pomenuli ste da ponekad nema dovoljne podrške države, ali da li ste imali neke olakšice od strane države?

Tatjana Todorović: Kada smo 2008. godine gradili magacin od 1650 kvadrata nismo dobili nikakvu podršku ni od koga. Uzeli smo komercijalni kredit. Pet godina kasnije, 2013. kada smo gradili silos, uspeli smo, zbog uvoza italijanske robe za silos, da dobijemo subvencionisani kredit. Tadašnja kamata je bila 4,5 posto fiksno. U međuvremenu, s obzirom na to da je vrednost novca opala jer nema investicija, opale su i kamatne stope i mi smo ove godine napravili novi aranžman gde smo spustili kamatu. Pomoć se ogledala u toliko što je postojao ugovor sa italijanskom vladom i onda je taj kredit za nabavku samo opreme, ne i građevinskog dela, bio sa nešto nižom kamatnom stopom.

I love Zrenjanin: 2008. ste koristili komercijalni kredit. Koliko su tada krediti bili nepovoljni, a koliko su sada komercijalni krediti i dostupni i povoljni?

Tatjana Todorović: Sada je daleko povoljnije, zato što su kamate mnogo niže. Te 2008. godine smo imali kamatu od nekih 9 procenata, ali je tada euribor bio 4,5 posto, a danas je on negativan pa je bančina margina daleko manja. Lakše je ulagati danas, jer su kamatne stope nekoliko puta manje nego pre 5,6,7 godina.

I love Zrenjanin: Koliki su Vaši skladišni kapaciteti? 

Tatjana Todorović: Silos je kapaciteta 5.500 tona i mi tu skladištimo pšenicu i kukuruz, a suncokret se otkupljuje u tranzitu. Skladišti se na kratko vreme, a zatim se prosleđuje uljarama.

I love Zrenjanin: Koju sve opremu posedujete?

Tatjana Todorović: Mi zaista posedujemo izuzetno savremenu opremu. Reč je o Štralovoj sušari i o Bilerovom aspirateru. Ta dva segmenta čine srce silosa. Ta oprema je bila izložena u jednom trenutku i na sajmu u Hanoveru, vrlo je savremena i naša roba je kvalitetna.

I love Zrenjanin: Koje povoljnosti Vaša kompanija nudi poljoprivrednim proizvođačima?

Tatjana Todorović: Mi imamo generalne uslove za skladištenje, a naravno dogovaramo se zavisno od količine robe sa poljoprivrednicima o određenim ustupcima koje činimo.

I love Zrenjanin: Koje količine se u proseku skladište kod Vas?

Tatjana Todorović: Potpuno su različite. Vi danas zaista imate velike poljoprivredike koji rade i po hiljadu hektara zemlje. Imate one koji rade po 2-3 jutra ili lanca. Nema pravila. Sa svima sarađujemo. Svaki poljoprivrednik je nama dobro došao.

I love Zrenjanin: Da li imate svoje stalne klijente-kooperante i koliko je važno steći poverenje poljoprivrednika?

Tatjana Todorović: Za njih je najbitnije, čini mi se, da je preduzeće koje je vlasnik silosa, skladištar solventan i stabilan finansijski. Kada donosite robu u silos to je isto kao da oročavate svoj novac i birate banku. Sigurno je da nećete ići u banke koje su nestabilne makar vam dale i veće kamatne stope. Mi smo ovde imali na našem terenu više silosa koji su uzeli robu, a zatim nisu mogli da isplate, pa nije bilo ni robe ni novca za tu robu. Da se podsetimo samo slučaja Trans petrola , kada su poljoprivrednici predali svoju robu i nikada više je nisu videli. To znači da se mora voditi računa da ta firma koja uzima robu, koja je skladištar mora da bude finansijski stabilna firma. Mi to upravo jesmo. Agrodukat postoji 24 godine, mi smo stabilna firma, imamo imovinu i nepokretnu i pokretnu. Nikada nikome nismo ostali dužni ni jedan jedini dinar. Mislim da je to najbinije kada se bira silos. A onda i uslovi o kojima se dogovaramo sa svakim poljoprivrednikom zasebno.

I love Zrenjanin: Imate lanac maloprodajnih objekata u kojima proizvođači mogu da pronađu sve što im je potrebno, ali i da dobiju sve neophodne informacije od stručnjaka. Kakvo je iskustvo Vaših stručnjaka, da li proizvođači prate trendove i prihvataju njihove savete u vezi unapređenja proizvodnje, budući da često možemo da čujemo da proizvođači rade onako kako su navikli i da ne žele to da menjaju?

Tatjana Todorović: Ja ne mislim tako. Mislim da je danas poljoprivreda biznis kao i svaka druga delatnost. Da imate veliki boj mladih poljoprivrednika koji povećavaju površine koje poseduju i rade. Postoji i internet koji pruža ogromne mogućnosti da se oni informišu, posećuju savetovanja i mislim da su oni odlično upoznati sa vrstama semena, načinom đubrenja, sa proizvodnjom generalno. I te kako vode računa o tome šta seju, na koji način, kakve će imati prinose. Ne bih se složila da poljoprivrednici nisu dobro informisani, niti da ih ne zanimaju neka nova naučna saznaja. U prilog tome govori i da postoji velika tražnja za hibridnom pšenicom ove godine, što je nešto potpuno novo na našim prostorima, a ima tražnju. Znači da ljudi žele i da probaju i da vide da li mogu da ostvare tako velike prinose kao što je 12 tona po hektaru pšenice. Traže savete i poštuju to.

I love Zrenjanin: Vrlo često čujemo da su nam potrebne veće investicije u poljoprivredu i da bi bilo dobro da privučemo što više stranog kapitala. Sada je aktuelna priča oko dolaska nemačke kompanije Tenis, koja najavljuje velika ulaganja u izgradnju farmi svinja. Vaša kompanija ozbiljno ulaže u poljoprivredu. Kako Vama zvuče te izjave?

Tatjana Todorović: Najava dolaska Tenisa izazvala je jedan negativan odjek među našim poljoprivrednicima jer je bilo reči o hiljadama hektara zemlje koja bi se izvukla iz ukupne mase koja se pojavljuje na licitacijama. Naravno da su se oni zabrinuli, da su se uplašili da će to smanjiti površine koje oni uspevaju da dobiju. Mislim da mi imamo dovoljno poljoprivrednika. Moje lično mišljenje je da je zemlja nacionalno bogatstvo i da bi trebalo, ipak, da ostane ljudima koji tu žive.

I love Zrenjanin: Kompanija Agrodukat posluje u oblasti poljoprivrede već 24 godine. U čemu je tajna Vašeg uspeha?

Tatjana Todorović: Nasmejali ste me slatko. Ne mislim da sam tako uspešna kako se vama čini. Imala sam puno različitih problema tokom poslovanja. Čini mi se da je najveći problem bila nemogućnost naplate u pojedinim slučajevima kada država nije dovoljno stala iza poverilaca. Pored toga imali smo 92-ge vreme hiperinflacije, 93-će vreme „Avramovog dinara“, imali smo nakon toga godine takozvane tihe inflacije od po 80 posto godišnje, zatim bombardovanje 99-te godine u proleće, u vreme setve, kada smo razmišljali na koji način funkcionisati, kada sam ja donela odluku da se podeli roba, pa šta god da se desi sa zemljom neka se desi i sa našom firmom. Zatim imali smo vreme 2000-ih godina promena u društvu, imali smo godine kada je bilo puno stečajeva u poljoprivredi, kada je, takođe, bilo puno problema oko naplate. Bilo je tokom 24 godine različitih problema, ali oni se prevazilaze u hodu. Evo sada imamo jedan novi izazov, moja ćerka je počela da radi kao diplomirani agronom, smer fitomedicine i eto ja pokušavam sada da prenesem posao na novu generaciju. Uvesti jednog mladog čoveka u posao je zaista izazov, jer mladi uvek hoće jače, više, bolje… To je nešto što je aktuelno u našoj firmi pored toga što proširujemo broj poljoprivrednih apoteka svake godine. Ne postoji tajna uspeha, postoji samo količina rada, truda i volje koje ulažete u uspeh i onda prosto rezultati pre ili kasnije dođu, ako zaista želite da radite i ako ulažete puno, pre svega, vremena i truda u taj posao.

I love Zrenjanin: Kakvi su planovi za budućnost?

Tatjana Todorović: Ja uvek želim samo da naša firma opstane. I kada me pitaju zašto se razvijate, zar nije dovoljno, meni je apsolutno odavno dovoljno, da kažem, i posla i svega, ali da bi firma opstala mora da se razvija. Ne možete da stojite u mestu, jer se konkurencija razvija oko vas. Prema tome, firma neprestano mora da se razvija i to su naši planovi. Preduzeće ima i petogodišnji i desetogodišnji plan, videćemo šta ćemo od toga realizovati i da li će se sve ostvariti baš tako kao mi planiramo, ali sigurno je da imamo puno planova. Tu su proširenje kapaciteta za lagerovanje, otvaranje novih apoteka, ali ne sve odjednom, potrebno je za sve vreme. Ja volim da citiram jedan grafit koji mi se veoma dopao – Za uspeh preko noći obično je potrebno 20 godina teškog rada. Tako da tih prvih 20 godina niko ništa ne primećuje, a onda kada nikne silos kaže kako ste to napravili. Pa da, ali radili smo pre toga 20 godina, što niko nije primetio.