Udruženje gradjana „Lokalno edukativni ekološki izazov“ (LEEI) iz Zrenjanina saopštilo je da je na području tog grada ove godine postavilo 60 veštačkih duplji kako bi poboljšali uslove za gnežđenje ptice modrovrane.
Sredstva za taj posao obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a na proleće će biti obavljena neophodna praćenja stanja i rezultati naseljavanja te ptice koja je izrazita selica.
Koordinator projekta Ištvan Ham, biolog-ornitolog, rekao da je modrovrana, po boji perja „naša najlepša ptica veličine goluba“, u Srbiji prisutna u toplom periodu godine, od kraja aprila do septembra.
Kako je naveo, tada živi na otvorenim zatravnjenim staništima uz rubove šuma, šumaraka i drvoreda, hrani se raznim sitnim životinjama koje hvata na tlu, a gnezdi se u šupljinama starih stabala drveća i u rupama zemljanih odseka.
– Modrovrana zimuje u centralnim i južnim delovima istočne Afrike. Zbog nestajanja izvornih staništa i obimne hemizacije prirode izrazito se smanjuje veličina njenih populacija u Evropi, pa je ovo strogo zaštićena vrsta, rekao je Ham.
U istočnoazijskim i afričkim zemljama gde je zaštita na niskom nivou, još uvek su gubici za vreme seoba veliki, pa i to doprinosi opšem trendu opadanja njene brojnosti.
– U Srbiji na njenim staništima u Šumadiji, Negotinskoj krajini i na severu Vojvodine pre pedesetak godina bila je obična ptica. Trend opadanja njene brojnosti i nestanak sa mnogih gnezdilišta bio je i kod nas upečatljiv. Na kraju prošlog veka znali smo samo za desetak parova, objasnio je Ham.
Kako kaže, dominantan uzrok je bio nestanak starih stabala sa dupljama za njihovo gnežđenje.
To je bio slučaj i u ostalim delovima Panonske nizije, pa su mađarski zaštitari-ornitolozi započeli proces unapređivanja i poboljšavanja uslova za reprodukciju ove vrste, postavljanjem veštačkih duplji za gneždjenje u vidu drvenih kutija okačenih na njihovim hranidbenim staništima.
– Modrovrane su ubrzo prihvatile te duplje i počele uspešno da izvode potomstvo. To je bio signal da i mi u Srbiji trebamo da preduzmemo slične mere, navodi on.
Ornitolozi Društva „Riparia“ iz Subotice, pre više od 10 godina započeli su postavljanje veštačkih duplji u severnoj Bačkoj i severnom Banatu, rezultati naseljavanja su bili veći od očekivanih i do sada je postavljeno više stotina duplji.
Time je postignuto da je modrovrana vraćena na nekadašnja staništa, čak i da joj je proširena granica gnežđenja prema jugu, a prošle i ove godine su već registrovani slučajevi gnežđenja i na severnim delovima teritorije Zrenjanina.
– Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj poslednjih godina populacija modrovrane raste i u kojoj se povećava reproduktivni areal ove vrste. To znači da su nam travna staništa imaju stabilne životne zajednice koje nisu zagađene, rekao je Ištvan Ham.
Izvor: Beta
.gif)
.gif)
