Poljoprivrednici očajni – stradalo više od 1000 hektara oranica

Umesto da računaju koliko će zaraditi od predstojeće žetve, mnogi poljoprivrednici poslednjih dana sabiraju štetu koju su im nanele obilne padavine, olujni vetar i led koji je u dva navrata pogodio Zrenjanin.

Najgore su prošli proizvođači čije se parcele nalaze u Aradcu, Mihajlovu i Elemiru, a prve procene pokazuju da je stradalo više od 1000 hektara oranica. Poljoprivrednici imaju rok od sedam dana da Komisiji za procenu štete dostave podatke o njivama koje su pogođene nevremenom. Tek nakon toga znaće se kolika je šteta zaista.

Ni najstariji meštani Elemira ne sećaju se da je grad njihovom ataru naneo toliko veliku štetu kao što je to bili protekle nedelje i ponedeljka. Mnogima je za samo nekoliko minuta „obran“ celokupan ovogodišnji rod pšenice. Pitanje je i da li će kukuruz, suncokret, soja, uopšte doneti prinose.

-Četrdeset godina se bavim poljoprivredom, bila su razna dešavanja, ali ovakvu štetu još nisam video. Imam oca od 80 godina i on tako nešto još nije doživeo, baš totalna šteta – sto posto na nekim njivama. Obrađujem pedesetak hektara zemlje, 20 odsto moje proizvodnje je stradalo – nekih 10-12 hektara. Najviše je stradao suncokret, ali još nisam stigao sve njive da obiđem, kaže Milivoj Petrov, proizvođač iz Elemira.

Osim što će ostati bez zarade, veliki problem predstavlja i činjenica da će morati da odvoji dodatni novac, kako bi sačuvao njive koje su ostale bez prinosa, objašnjava naš sagovornik.

-Tih 10-12 hektara ću morati da preorem, istanjiram i da ih spašavam od korova. Ako ostane kako je sada, ti korovi će do jeseni izbujati, pa narednih pet godina neću moći da ih se rešim. Znači, moramo dodatno da ulažemo u sanaciju štete. Treba platiti gorivo, tu je mehanizacija, pesticidi, a sve to neće doneti nikakav prihod. Opet dajemo svoja sredstva, dodaje Petrov.

Istu muku ima i Jan Ondrejov iz Aradca koji obrađuje 90 hektara zemlje. Čak trećina proizvodnje mu je stradala.

-Stradalo mi je minimum 30 hektara. I pšenica i suncokret i kukuruz. Na suncokretu je totalna šteta, na kukuruzu se još ne zna tačno, ali 50 procenata je minimum, na žitu isto i do sto posto šteta, jer je zrno palo na zemlju i tu sada nema vršenja. To ne možemo da pokupimo. Ne znam šta ćemo da radimo, jer je kasno za presejavanje, kaže Ondrejov.

A samo dan pre nevremena ništa nije ukazivalo da godina neće biti uspešna.

-Dan pre grada smo bili, gledali njive i biljke. Kukuruz je bio visok preko dva metra… Ujutru kad smo došli nije skoro ništa ostalo. Sad izgleda očajno. Za sedam minuta, koliko je padao led u nedelju, sve se promenilo. Ko bi rekao da sve može da se promeni tako brzo, cela godina da se uništi, dodaje Ondrejov.

Iz Gradske uprave poručuju da su mesnim zajednicama prosledili obrasce koje proizvođači treba da popune i dostave Komisiji za procenu štete. Rok za podnošenje prijava je sedam dana, nakon čega će se znati koje su parcele sve pogođene nevremenom, koje su kulture i u kom procentu stradale, kao i to da li će i kako grad moći da pomogne oštećenim poljoprivrednicima.

U međuvremenu stručnjaci zajedno sa proizvođačima obilaze teren i procenjuju štetu, koja je najveća kod pšenice, kaže Zorica Rajačić savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

-Na velikom broju parcela pšenica je polegla zbog velike količine padavina i olujnog vetra. U jako kratkom periodu palo je između 40 i 70 litara kiše, a to je bilo praćeno vetrom jačine od 40 do 50 kilometara na sat. Tamo gde je udarao grad pšenica nije polegla, ali tu je bukvalno zrno izbijeno iz klasa i nalazi se na zemlji tako da je tu žetva, za ovu proizvodnu godinu, završena. Kod pšenice ne postoji mogućnost regenerisanja, jer su klasovi prazni ili tek sa po kojim zrnom u klasu,  objašnajva Rajačić.

Kod drugih useva – kukuruza, suncokreta, šećerne repe, soje postoji mogućnost regenerisanja i ostvarivanja nekog prihoda, ali kolikog zavisi od stepna oštećenja biljaka i od faze u kojoj se one trenutno nalaze.

-Kod suncokreta od udara grada stradale su glavice i tu gde su glavice odlomljene prinos ne može da se očekuje, tu je završeno. Tamo gde su samo listovi oštećeni postoji mogućnost regenerisanja biljke. Slično je i sa kukuruzom. Ipak, prinos će svakako biti umanjen, jer će ove biljke biti osetljivije na visoke temperature, bolesti i slično, dodaje Rajačić.

Proizvođači su zbog toga u dilemi, šta da rade sa parcelama na kojima najverovatnije neće ostvariti prinose i prihode.

-Vremenski je već kasno za zasnivanje neke nove proizvodnje . To je teško izvodljivo i veoma rizično. Nova proizvodnja je moguća na onim parcelama na kojima postoje sistemi za navodnjavanje. Postrna setva u suvom ratarenju je rizična i ne preporučuje se, kaže Rajačić.

ŠTETU PRETRPELI I PROIZVOĐAČI VOĆA I POVRĆA

-Najviše je stradalo jabučasto voće – jabuka, kruška, dunja. Malo manje koštičavo.  Štetu su pretrpeli i vinogradi. Problem nije samo što su stradali ovogodišnji plodovi, već je grad oštetio i višegodišnje delove biljaka. Oštećeni plodovi će moći da se prodaju kao treća klasa, za preradu. Od stepena oštećenja višegodišnjih delova biljaka zavisiće i koliko je stradao i potencijal za sledeći vegetacioni period”, kaže Maja Martinov, master voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

U narednom periodu trebalo bi preduzeti malo više agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi se postigla što bolja kondicija biljaka i formiranje cvetnih pupoljaka za narednu sezonu, objašnjava Martinov.

-Mere zaštite koje bi trebalo da se preduzmu jeste da se koriste preparati na bazi bakra, a kasnije i oni na bazi aminokiselina koji će podstaći revitalizaciju biljaka. Takođe, sve oštećene grane treba orezati i izneti iz iz voćnjaka, jer je to potencijalno infektivni materijal. Kod vinograda je potrebna oštrija rezidba, kaže Martinov.

I pored svega proizvođači su zabrinuti da bi i u narednom periodu neko novo nevreme moglo da nanese novu štetu kulturama.  To ne čudi ako se zna da su mnoge protivgradne stanice ostale bez raketa.

U radarskom centru Samoš, kojem pripada Zrenjanin, objašnjavaju da su u nedelju i ponedeljak dejstvovali.

-U toku ta dva dana ispaljeno je ukupno 35 raketa, kaže Milan Bogdanović, šef  radarskog centra Samoš. Dodaje da u ovom trenutku čak sedam ili osam protivgradnih stanica u Zrenjaninu nema ni jednu protivgradnu raketu, dok ostale na raspolaganju imaju od jedne do četiri. Da li će i kada stići nove rakete, za sada se ne zna, ali će se postojeće preraspoređivati po stanicama.

Ohrabruje informacija da se u narednih nekoliko dana ne očekuju opasni oblaci kao što je to bilo u nedelju i ponedeljak, iako će i dalje biti nestabilno vreme sa ređom pojavom padavina.