Žetva suncokreta u Srednjem Banatu pokazala je da se na parcelama koje ove godine nije pogodio grad, prisnosi kreću između 3 i 3,5 tone po hektaru, što je zadovoljavajuća proizvodnja. Međutim, cenom od oko 30 dinara po kilogramu, koliko se sada plaća suncokret, poljoprivrednici nisu zadovoljni.
Porodica Ivana Mihajlova obrađuje oko 150 jutara zemlje. Pod suncokretom su ove godine imali trećinu površina.
“Oko 10 jutara je potukao led i tu nema ničega, ili je ostalo jako malo. Evo vidite, izrasla je travuljina i mi ne možemo ništa. Ovde gde je bio led tu je prinos dva metra po jutru, maksimum. Na nekim parcelama nema ni toliko, tako da u te njive nismo ni ulazili da žanjemo, jer se ne isplati. Tamo ćemo prskati protiv trave, pa ćemo onda da pripremamo zemlju za setvu pšenice. Gde nije bilo leda, kvalitet suncokreta je dobar i tu mogu da se pohvalim prinosima. Prinos je različit od parcele do parcele. U proseku smo imali oko 2 tone po jutru, negde je bilo malo manje, a negde smo skinuli i 2,5 tone po jutru”, kaže Mihajlov.
Iako prinosima mogu da budu zadovoljni, poljoprivrednici kažu da će uz trenutnu cenu suncokreta ove sezone od te proizvodnje, ipak, biti u minusu.
“Cena suncokreta je 30 dinara po kilogramu, to je jako malo. Da bismo mi imali računicu od ovogodišnje proizvodnje suncokret bi trebalo da bude najmanje 40 dinara, sve ispod toga je neisplativo. Mi primenjujemo punu agrotehniku, đubrimo, prskamo, koristimo kvalitetnu hemiju, a cena suncokreta je baš, baš mala, tako da ćemo ove godine biti na gubitku”, objašnjava naš sagovornik.
I pored niske cene, proizvođači moraju da prodaju ovu uljaricu.
“Ovogodišnji suncokret moramo da prodamo što pre. Imamo dugove, jer smo se zaduživali za setvu. I ovo od suncokreta nam neće biti dovoljno, moraćemo da dodamo od kukuruza da vratimo dugove. Suncokret ne može da se skladišti, to mora odmah da se proda, to nije za skladištenje i čuvanje, nije kao pšenica i kukuruz da možemo da ostavimo i da čekamo proleće i eventualno bolju cenu. Za suncokret kažu da će biti još 4-5 dinara doplate, a šta će stvarno biti – to ne znam. Imamo ugovorenog kupca”, kaže ovaj poljoprivrednik.
U Srednjem Banatu pod suncokretom više od 40 hiljada hektara
U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je u Srednjem Banatu suncokretom ove sezone zasejano preko 40 hiljada hektara.
“Olujno nevreme i grad koji su zadesili naš atar u trećoj dekadi juna, oštetili su i ostavili su traga na usevima. Najviše štete osim pšenice, koja je bila pred žetvu, pretrpeo je upravo suncokret jer je grad na dosta parcela totalno uništio usev, pa je došlo do presejavanja. Tamo gde su biljke oštećene, prinos je drastično smanjen. Kiše koje su bile tokom leta, a padavine su inače bile iznad proseka, pogodovale su svim kulturama, posebno usevima koje je zahvatilo nevreme. Biljke su se regenerisale, ali je sve to ipak ostavilo traga na prinos”, kaže Ivana Vasilijić iz Poljoprivredne stručne službe.
Po prosečnim prinosima suncokreta Srednjobanatski region je u nivou proseka Vojvodine, ali je bolji u odnosu na ostatak zemlje, objašnjavaju stručnjaci.
“Ako izuzmemeo površine oštećene gradom, prosečan prinos sa požnjevenih površina kreće se između 3 i 3,5 tone po hektaru. Stiče se utisak da su ratari očekivali više prinose, s obzirom na uslove godine i kondiciju biljaka tokom vegetacije. Treba znati da kišovito vreme u periodu cvetanja značajno smanjuje posetu pčela, a takođe i oplodnju, što je moglo da utiče na prinos. PSS Zrenjanin postavlja oglede osnovnih ratarskih kultura u cilju predstavljanja novih sorti i hibrida i primenu pune agrotehnike u datim agrometeorološkim uslovima. Ogled suncokreta prikazuje 16 hibrida i prinos se kreće između 2-3,5 tone po hektaru”, navodi naša sagovornica.
Kvalitet zrna je zadovoljavajući. Nestabilno vreme uticalo je na pojavu bolesti suncokreta, ali ne u značajnijoj meri.
“Promena vremenskih prilika tokom avgusta, koje su donele niže temperature i padavine, učinile su da se pojave patogene bolesti u kasnom stadijumu sazrevanja biljke. Na pojedinim parcelama u neznatnom procentu primećeno je tzv. bolest bele truleži stabla”, objašnjava Ivana Vasilijić.
Cena suncokreta drastično varira od godine do godine
Stručnjaci kažu da površine pod suncokretom u Srednjobanatskom okrugu neznatno variraju iz godine u godinu.
“Obično je otkupna cena ta koja “dvoumi” ratare za setvu ove uljarice, ali tropoljni sistem biljne proizvodnje opredeljuje ih za ovu kulturu. Kod nas se uglavnom smenjuju pšenica, kukuruz i suncokret”, dodaje naša sagovornica.
Upkos neizvesnosti proizvodnje i Ivan Mihajlov se svake godine opredeljuje za setvu suncokreta.
“Moram da sejem suncokret, čak i kada je neisplativo, šta da radim. Ne mogu da imam samo dve kulture, moram da imam tri zbog plodoreda. Prošla godina je bila dobra za suncokret, ova nije. Nikad se ne zna kad ga posejemo, šta će na kraju biti. Takav je suncokret. Jedna godina je dobra, jedna je loša, dve su dobre, dve su loše i tako u krug”, kaže on.
Podsetimo, prošle godine suncokret je plaćan 41-42 dinara za kilogram, a pre nekoliko godina bio je i 55 dinara.
U Poljoprivrednoj stručnoj službi kažu da bi poljoprivrednici trebalo više da slušaju savete struke.
“Značajan procenat površina pod suncokretom kod nas se uopšte ne đubri, a veću primenu agrotehnike ograničava i to što se za ovu kulturu ostavljaju zemljišta lošijeg kvaliteta. PSS Zrenjanin organizuje zimska predavanja, radionice, prezentacije oglednih polja gde savetodavci ulažu značajne napore da ukažu na potrebu primene nauke i novih saznanja u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje”, navodi Ivana Vasilijić i dodaje da suncokret ne podnosi monokulturu, ali je zato dobar predusev i za pšenicu i za kukuruz.
“U plodosmeni ga treba gajiti sa minimalnom pauzom od četiri godine. Ukoliko je ta pauza manja, razna oboljenja suncokreta će biti intenzivnija. Rano napušta proizvodnu površinu što omogućava da se obrada i setva ozimih strnina izvede na vreme i kvalitetno”, kaže naša sagovornica.
Inače, u ovom regionu se seje više od petine ukupne proizvodnje suncokreta u Srbiji, čak 22 odsto.
