U Srbiji su se u prethodnom periodu, prema nekim procenama, hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta obrađivale nelegalno, odnosno bez zakupa ili nekog drugog pravnog okvira. Kada je krajem prošle godine usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, resorno ministarstvo je najavilo oštru borbu protiv uzurpatora državnog zemljišta. Najveće zamerke poljoprivrednika na ovaj zakon su te što on omogućava da jedan investitor može da uzme u zakup čak 30 odsto državnog zemljišta u jednoj katastarskoj opštini.
Poljoprivrednici su učestvovali u izradi Zakona o poljoprivrednom zemljištu i od njega su mnogo očekivali. Ipak, ni pre njegovog usvajanja, ni danas, nisu zadovoljni onim što se, na kraju, u tom dokumentu našlo.
“Najviše smo imali problema sa članom 64. koji omogućuje da na osnovu investicija jedan investitor može da uzme 30 odsto zemljišta u jednoj katastarskoj opštini. Po nama je to uništavanje poljoprivrednika, jer mi gubimo svoja radna mesta. Ti investitori neće zaposliti toliko ljudi koliko trenutno ima nas zaposlenih na obradi tog zemljišta”, kaže Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Stajićeva.
Uz to, problem je i što se i pored postojanja zakona oblast poljoprivrede i dalje uređuje podzakonskim aktima.
“Zakon koji je donet je kasnije uredbama Vlade Srbije totalno obesmišljen. Mi nemamo nikakvu zaštitu što se tiče velikih vlasnika poljoprivrednog zemljišta i njihovih farmi. Oni i dan danas imaju pravo da uzimaju u zakup zemljište po pravu prečeg zakupa po uslovnom grlu. Po zakonu uslov je da je grlo teško najmanje 550 kilograma da bi vlasnik dobio jedan hektar. U zakonu je pisalo da će im se zemljište koje imaju u vlasništvu odbijati od tog prvenstva prečeg zakupa po uslovnom grlu. To se nije desilo ove godine, a bojim se da se neće desiti ni sledeće godine”, objašnjava Kleut.
“Zbog velikih investitora, osim ratara bez zemlje će ostati i lokalni stočari, jer će se njima oduzeti ono što imaju u svojim katastarskim opštinama. Veliki problem oko tog prava prečeg zakupa kod stočara prave živinari. Za 10 hiljada pilića dobijaće 70 hektara. Oni rade uslužni tov. Uslužni tov znači da se dobijaju pile, hrana, veterinarska zaštita, a tvoje je samo da to pile uhraniš i isporučiš. Sada im se daje pravo prečeg zakupa koje oni ostvaruju na osnovu uzgoja pilića, a onda oni to državno zemljište daju u podzakup drugima. To je teško dokazivo, ali mi znamo da se to radi. Bolje da nisu ni donosili ovaj Zakon o poljoprivrednom zemljištu, nego što je donet, jer iako je trebalo da poboljša položaj malih i srednjih poljoprivrednika samo ga je pogoršao”, dodaje Predrag Arsić iz Udruženja poljoprivrednika iz Srpskog Itebeja.
Poljoprivrednici nezadovoljni primenom zakona
Poljoprivrednici kažu i da se zakon ne primenjuje u celosti.
“Kod nas je prvo bio raspisan konkurs za dokazivanje prava prečeg zakupa po onom starom zakonu. Posle nedelju dana su izdali drugi javni poziv gde su za dokazivanje prava prečeg zakupa farme morale da ispune one najstrože odredbe kada je reč o fitosanitarnim uslovima, po kojima možda niko i ne bi ostvario to pravo. Posle nedelju dana je došao i treći dopis po kojem su ti uslovi ublaženi, gde vi malterne možete da imate slobodne svinje ili obične obore, potrebno je samo da stavite markice za obeležavanje svinjama i ispunjavate uslov za dobijanje zemljišta po pravu prečeg zakupa”, objašnjava Arsić.
“Zakon o poljoprivrednom zemljištu se primenjuje parcijalno jer su i dalje na snazi neke odredbe prethodnog zakona, a i donose se neke uredbe kojima uređuju tu oblast. Imamo situaciju da je bivša ministarka rekla da su uzurpirane hiljade hektara državnog zemljišta. Od te izjave je prošlo više od 6 meseci, a nismo videli da je uhvaćen ni jedan uzurpator. Čak je doneta i uredba da uzurpatori mogu da se legalizuju i da plate manju cenu zakupa od one koju mi legano plaćamo na licitaciji”, kaže Kleut.
Koliko je državne zemlje uzurpirano još se ne zna
U resornom ministarstvu kažu da utvrditi ko je uzurpator državnog zemljišta nije ni malo lako, pogotovo što na tim poslovima radi svega 15-ak inspektora. Ipak, dodaju da je zakon dao prve efetkte, jer su skoro sve lokalne samouprave na vreme donele godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
“Koliko je tačno uzurpirane površine poljoprivrednog zemljišta znaće se nakon završetka agroekonomske godine, ali već sada je popisano više bespravnih korisnika nego prošle godine. Ukoliko bi sve opštine sprovodile postupak zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u skladu sa rokovima i zakonom propisanom procedurom bilo bi i manje uzurpacija, što je i bio cilj donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prvi pozitivan efekat i glavni preduslov za realizaciju postupka davanja u zakup ogleda se u tome da su 144 jedinice lokalne samouprave u predviđenom roku dobile saglasnost na Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Za sada je efekat više nego odličan ako se uzme u obzir činjenica koliko je opština donelo Godišnji program, kao i imajući u vidu da je veliki broj opština do sada sproveo i postupak licitacije”, navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i dodaju da će novac od zakupa morati namenski da se troši.
“Sav novac od zakupa i od naplaćenih naknada za bespravno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje dobiju jedinice lokalne samouprave i Pokrajinski sekretarijat mora da se troši namenski, odnosno isključivo da se koristi za mere zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta u šta spadaju npr. atarski putevi, komasacija itd. a od čega najveću korist treba da imaju pre svega poljoprivrednici kako bi na što racionalniji i ekonomičniji način mogli da se bave poljoprivrednom proizvodnjom”, saopštavaju u resornom ministarstvu.
U Zrenjaninu licitaciija još nije održana
Kada je reč o Zrenjaninu, o efektima zakona o poljoprivredom zemljištu moći će da se priča tek nakon licitacije, budući da ona još nije održana. To je dodatni problem za proizvođače.
“Poljoprivredno zemljište dobijamo na godinu dana. Kad skinemo usev, ne znamo da li ćemo sledeće godine raditi tu zemlju. Ta zemlja ostaje zaparložena, zakorovljena. Svaki put se licitacije održavaju, kao evo i ove godine, negde u novembru. Dok mi dobijemo rešenje iz ministarstva o zakupiu zemljišta biće januar mesec. Mi u januaru ne možemo da posejemo žito. Ne možete, ustvari nije dobro, sejati non stop okopavine – kukuruz i suncokret na toj zemlji”, kaže Dragan Kleut.
Poljoprivrednici nezadovoljni najavama o izgradnji prvih farmi “Tenisa” u okolini Zrenjanina
Donošenje ovog zakona pratili su i protesti poljoprivrednika. Najveće nezadovoljstvo i zamerka bilo je na odrebu kojom se jednom investitoru omogućava da dobije do 30 posto državnog zemljišta u jednoj katastarskoj opštini.
“Smatramo da je najveći uzurpator državnog zemljišta, upravo država. Zato što ne sprovodi restituciju koju bi trebalo da sprovede. Obradive oranice pre Drugog svetskog rata nisu bile u državnoj svojini. To bi trebalo da se vrati vasnicima kojima je to oduzeto. Oni na sve načine pokušavaju da to ne urade i traže gomilu papira koje ljudi nisu dobili prilikom oduzimanja tog zemljišta. Država praktično daje zemljište koje nije njeno investitorima. Imamo sada situaciju da će u Zrenjaninu da se pojavi nemačka firma “Tenis” koja će prve farme da napravi ovde. Mi smo ubeđeni da smo ugroženi i da neko pravi ambijent da se nama uzme zemljište koje radimo i od kojeg hranimo naše porodice”, kaže Kleut.
“U praksi Tenis dobija do 3000 hektara po farmi, dobiće svu infrastrukturu i dobiće podsticajna sredsta za zapošljavanje. Da li neko misli da mi nismo sposobni da to uradimo. Da nama država napravi istu infrastrukturu, da nama da te pare i tu zemlju i da vidimo da li mi to možemo da sprovedemo. Meni to liči da nas male treba da unište, da bi veliki mogli međusobno da podele ko će šta da radi. Mi nestajemo. Ja više državu ne prepoznajem kao svog partnera jer ona mene ne prepoznaje. Meni je sav repromaterijal indeksiran u evrima, a kada ja prodajem moje proizvode nikada ne znam koja je cena i ona je u dinarima”, kaže Pedrag Arsić iz Srpskog Itebeja i dodaje da poljoprivrednici nisu protiv dolaska Tenisa ili bilo kog drugog investitora, ali jesu protiv uslova koje im država daje za dolazak.
“Mi nismo protiv toga da dođe Tenis ili bilo ko ko će ovde da razvije klaničnu industriju, pa čak i tov. Neka dođe neko drugi to da radi ako mi tu ne možemo da pronađemo svoj interes. Mi se ne bunimo protiv toga. Mi se bunimo zato što se državno poljoprivredno zemljište, javno zemljište, to je svojina svih nas, nekome daje na tako dugačak period. Da se on na neki način čašćava zato što dolazi da investira u Srbiju. Ako država hoće nekoga da stimuliše da dođe da investira može da mu da razne vidove olakšica poreskih, infrastrukturu, zemljište za podizanje objekata, sredstva za izgradnju objekata. Ali ne i poljoprivredno zemljište, koje mi već radimo. Ja sam protiv bilo kog investitora koji će da dobije zemlju samo zato što ima ideju da investira. I bojim se prevara. Evo priča se da ima 26 investitora. Plašim se da se mnogi javljaju tu samo da bi dobili zemlju na dug rok za malu cenu, a onda će da kažu pa ja sam imao ideju, hteo sam da ulažem, ali nešto se zakomplikovalo, pa je investicija stala… Pogotovo što u zakonu stoji da ministar ima ekskluzivno pravo da bira ko će biti investitor koji će dobiti zemljište, nema jasnih kriterijuma na osnovu kojih će se odlučivati”, kaže Arsić.
Inveticije znače nova radna mesta – tvrde nadležni
U resornom ministarstvu kažu da strah od gubitka posla nije realan.
“I prethodni zakon je predviđao davanje u zakup na više godina. Jedina razlika je u tome što sada država neće moći da da u zakup zemljište na 20 ili 30 godina i da samo npr. ratari sade jednu istu kulturu, već će ukoliko neko lice dobije državno poljoprivredno zemljište na duži period, morati da ima kvalitet više, odnosno da se bavi poljoprivredno-prerađivačkim kapacitetima, a samim tim i da zapošljava više ljudi”, navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Sela će dodatno opusteti, ubeđeni su poljoprivrednici
S druge strane pojoprivrednici smatraju da će primenom ovog zakona sela još više propasti i opusteti.
“Ako ljudi nemaju posla i nemaju način da ostanu da rade na toj zemlji i ako dođe jedna poljoprivredna firma i uzme da radi svo zemljište u tom mestu, onda će početi ljudi da se iseljavaju. Priča da će invetitori da otvore nova radna mesta, ne stoji. Taj broj ljudi koje će da zaposli Tenis je toliko mizeran u odnosu na broj ljudi koji trenutno obrađuje tu zemlju. Mi imamo zvanično podatak da je negde oko 15000 poljoprivrednih gazdinstava licitiralo državno poljoprivredno zemljište, ali realno tu zemlju radi mnogo više ljudi. Tenis ima moderne farme koje su automatizovane. Njemu treba troje, četvoro ljudi da rade na farmi. On će sa 3-4 radnika da uzme 3000 hektara. To je jedan ceo Itebej, a u Itebieju ima 200 poljoprivrednika koji rade tu zemlju. Mnogo veći broj ljudi će ostati bez posla nego što će dobiti posao. Mnogo veću zaradu ti ljudi sada imaju sa te zemlje, nego što će imati platu oni koji budu radili na farmi. Uz to država će i da plati investitoru da nekoga zaposli. Ne vidim interes države, ni nas poljoprivrednika u dolasku takvih investitiora”, kaže Kleut.
Iako se priča da su Srbiji potrebna mala i srednja gazdinstva, čini se da poljoprivrednici imaju drugačije mišljenje.
“Sada tvrde da su ovo potezi koji će unaprediti mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Mi kao porodična gazdinstva ne možemo da se pojavimo kao investitori. To mogu da urade samo pravna lica. Teraju nas da pravimo pravno lice da bismo mogli da učestvujemo u tome. Ovo sve ide na šetu malih i srednjih poljoprivrednika”, kaže Predrag Arsić iz Udruženja poljoprivrednika iz Srpskog Itebeja.
Uvesti zemljišni maksimum
Rešenje bi moglo da bude, kažu, u ograničavanju veličine poseda koje neko može da obrađuje.
“Rešenje je da se napravi novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, da se spreče velike kompanije i stranci da uzimaju zemljište u zakup. Jednostavno treba uvesti meru kojoj su pribegle sve uređene evropske zemlje. To je uvođenje zemljištnog maksimuma. Problemi u poljoprivredi su sve veći i veći od kada je sprovedena privatizacija društvenih poljoprivrednih preduzeća. Veliki postaju sve veći i tu kraja nema. To je prosta formulacija kada imate u jednom poslu izuzetno velike kompanije sa velikim površinama one polako počinju da utiču na kompletna dešavanja na tržištu i apetiti kapitala nikada ne staju, oni su sve veći i veći. Neprirodno je da pojedinci imaju tolike površine obradivog zemljišta”, obašnajva Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Stajićeva.
Kao i mnogo puta do sada ispostavilo se da i država i poljoprivrednici prepoznaju problem, ali nikako ne mogu da se usaglase kako da ga reše, a da obe strane budu zadovoljne. Uzurpacija zemljišta ide na štetu i jednima i drugima, ali očito je da ponuđena zakonska rešenja poljoprivrednici ne vide kao nešto što će im pomoći da se razvijaju, već naprotiv, kao nešto što ih uništava. S druge strane, država tvrdi da jedino podsticanjem investicija može da se uvede red i da se podigne konkurentnost i unapredi proizvodnja. Bolji dijalog i više kompromisa sa obe strane možda bi u budućnosti mogli da dovedu do rešenja koje bi išlo na ruku i državi i poljoprivrednicima.
