I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Radom na školskoj farmi stiču se iskustvo i potrebne veštine

Teorijsko učenje je često nedovoljno zanimljivo i suvoparno. Medjutim, ako se ono kombinuje sa praktičnom nastavom odlazak u školu postaje mnogo zanimljiviji. Poljoprivredna škola u Zrenjaninu omogućila je svojim đacima da jednom ili dva puta nedeljno imaju obaveznu praksu na školskoj farmi. 

Poljoprivredna-skola-kod-konja

Uz to, učenici znanje mogu da unaprede i u nekoj od veterinarskih stanica sa kojima škola ima potpisane sporazume.

Poljoprivredna-skola-guske

Fordomanija

Priča o dualnom obrazovanju je sve aktuelnija. Poljoprivredna škola u Zrenjaninu takav sistem rada, u manjoj ili većoj meri, primenjuje decenijama. Školska farma postoji više od 20 godina. Na njoj su danas zastupljene razne domaće životinje.

Poljoprivredna-skola-krave

„Imamo 5 muznih krava, 2 junice, 40-ak ovaca i 30-ak svinja svih kategorija. Imamo i jednog konja i oko 40-50 različitih vrsta živina. Tu su i dva psa i jedna mačka“,  kaže Marija Altin, profesor stočarske grupe predmeta.

Poljoprivredna-skola-petao

Na farmi se uče anatomija, fiziologija i higijena domaćih životinja

Raznovrsnost životinja omogućava đacima da na farmi rade praktičnu nastavu i da uče o anatomiji, fiziologiji i higijeni domaćih životinja.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Poljoprivredna-skola-eksponati

„Učenici profesionalnu praksu rade u sklopu više predmeta – farmakologije, fiziologije i bolesti domaćih životinja. Imaju još i patologiju i epizootiologiju. Na našoj školskoj farmi mogu da nauče o proizvodnji mleka, učestvuju pri porođaju životinja i mehaničkom čišćenju i sanitarnom pranju objekata. Uključeni su i u proizvodnju stočne hrane. Na školskim njivama sadimo hraniva koja koristimo za pravljenje koncentrata. Od veterinarskog instituta uzimamo premikse koji su dodatne komponente“, objašnjava Marija.

Poljoprivredna-skola-telici

Stučna praksa se radi jedan ili dva dana nedeljno

Na školskoj farmi sa domaćim životinjama rade veterinarski i poljoprivredni tehničari.

Poljoprivredna-skola-hranjenje-ovaca

„Poljoprivredni tehničari ovde dolaze u četvrtoj godini kada dobiju predmet stočarstvo. Đaci se ovde pripremaju i za maturski ispit koji ih čeka na kraju školovanja. Za poljoprivredne tehničare maturski ispit se sastoji iz dezinfekcije objekata i pripremanja koncentrovanog hraniva za domaće životinje svih starosnih kategorija. Veterinarski tehničari u prvoj godini imaju anatomiju i fiziologiju domaćih životinja, gde na eksponatima uče organe životinja. Na stočarstvu sa ishranom uče o kabastim i koncentrovanim hranivima. Kada je reč o nezi i higijeni domaćih životinja učenici rade na mehaničkom čišćenju objekata, dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji“, dodaje naša sagovornica.

Poljoprivredna-skola-hranivo

Bolje sprečiti, nego lečiti

„Iz epizootiologije đaci uče o mikroorganizmima i parazitima, ali ne o njihovoj građi, što se radi na biologiji, nego više o njihovim slabim tačkama, kako bi mogli da im se suprotstave. Stiču znanje o tome kako se suzbijaju paraziti. Ovde uče i tome šta prouzrokuje bolesti domaćih životinja, kakva je klinička slika. Učimo ih o nastajanju bolesti i simptomima koji se javljaju kod životinja, kao i o terapiji kojom se određena bolest leči. Objašnjavamo im šta treba da preduzmu kako do bolesti ne bi došlo, kao što su vakcinacija, dezinfekcija… Najvažnije je naučiti da je bolje sprečiti nego lečiti. Ako već dođe do neke bolesti ili zaraze treba znati ne samo kako se ona leči, već i kako se trajno suzbija“, objašnjava Mile Jovanov, profesor stručnih predmeta veterinarske struke.

Poljoprivredna-skola-profesor

Đaci stiču znanje o osnovama hirurgije

Učenici se na farmi upoznaju i sa osnovama hirurgije.

Poljoprivredna-skola-instrumenti

„U okviru prakse na školskoj farmi veterinarski tehničari uče kako da pripreme instrumente – skalpere, igle, makaze i da znaju kako se koji zahvat radi, kako bi mogli da pomognu veterinaru prilikom hiruških intervencija. Oni moraju i da znaju kako se taj pribor koji se koristi mehanički čisti posle intervencije i kako se na kraju steriliše. Ovde se ne rade hiruške intervencije“, dodaje naš sagovornik.

Poljoprivredna-skola-lekovi

Poljoprivredna škola sarađuje sa veterinarskim ambulantama

Sa stvarnim slučajevima i hiruškim intervencijama đaci se upoznaju i susreću u veterinarskim ambulantama.

Poljoprivredna-skola-tele

„Učenicima je omogućeno da osim na školskoj farmi svoje znanje upotpune i sa znanjem iz veterinarskih ambulanti. U gradu skoro sve veće veterinarske ambulante imaju ugovor sa školom, tako da naša deca od druge do četvrte godine rade praksu kod njih. Veterinar ih obučava kako treba u kojoj situaciji da se ponašaju i šta da preduzimaju. Praktično ih uvode u posao“, kaže profesor Marija Altin.

Poljoprivredna-skola-djaci

„Učenici srednje medicinske škole idu na praksu u bolnicu. Injekcije daju bolesnim ljudima, onima kojima to zaista treba. Stoka na našoj farmi je zdrava, pa neke stvari samo demonstriramo kako treba da se rade. Zato postoje veterinarske stanice u kojima se deca sreću sa stvarnim problemima. Tamo mogu i da daju injekcije i da vide intervencije. Ovde uče kako da pristupe životinji, kako da je fiksiraju, u kojoj regiji se daju injekcije. Kada bi svako od 30 đaka uboo zdravoj kravi injekciju, to ne bi valjalo“, dodaje profesor Mile Jovanov.

Poljoprivredna-skola-krava

Celokupna proizvodnja se zadržava na farmi

Sve što se proizvede na farmi tu i ostaje.

Poljoprivredna-skola-svinje-prasici

„Mi nastavljamo dalju reprodukciju životinja. Ako slučajno dođe do nekog uginuća, to uklanjamo. Gledamo koji su uzročnici uginuća i učimo decu zbog čega je do toga došlo. Proizvodi ostaju u okviru farme, ne prodajemo ih, jer nismo registrovani za takvu vrstu delatnosti. Muža se vrši mašinski, a mleko koje dobijamo koristimo prvenstveno za telad i za prihranu prasadi. Kada je reč o vuni, pošto je cena niska, mi je nakon šišanja ovaca bacamo, ne ostavljamo je. Nemamo neku proizvodnju mesa, jer kvalitetna grla ostavljamo za reprodukciju“, dodaje Marija.

Poljoprivredna-skola-ovce

Poređenje savremenih i tradicionalnih farmi

Poslednjih godina proizvodnja na velikim farmama je sve savremenija. Poljoprivredna škola ima proizvodnju koja nije automatizovana.

Poljoprivredna-skola-svinja-stoji

„Tehnologija je toliko napredovala da ozbiljni farmeri imaju mašine za sve segmente proizvodnje od izđubravanja, mehaničkog čišćenja i pranja objekata do muže koja je automatizovana. Mi ovde decu učimo tradicionalnom načinu rada na farmi, gde se još upotrebljava ljudski rad za dosta toga. Na savremenim farmama to je jako malo zastupljeno. Tamo se sve svodi na kompjutersku proizvodnju. Ako bi neko od učenika rešio da ostane na gazdinstvu, da se bavi proizvodnjom on mora da zna kako šta funkcioniše, zbog toga im pričamo i o savremenom načinu rada, a učimo ih i radu na tradicionalni način“, objašnjava naša sagovornica.

Poljoprivredna-skola-prase

Često se organizuju i obilasci drugih farmera.

„Poljoprivredna škola ima saradnju sa proizvođačima. Naši učenici svakog meseca obiđu bar po jednu farmu. Svake godine ih vodimo na kozarsku i ovčarsku skupštinu. Obilaskom savremenih farmi omogućavamo deci da ustanove koja je proizvodnja bolja. Uvek im dajemo mogućnost da vide i savremenu tehnologiju i zastareli sistem rada kako bi mogli da uporede te dve proizvodnje. U narednom periodu bi trebalo da obiđemo farmu svinja, da idemo na ergelu, na ribnjak u Ečki…”, precizira Marija.

Poljoprivredna-skola-ovce

Na farmi se uči i o zaštiti životne sredine

Stočarska proizvodnja spada u kategoriju prljavih proizvodnji, ali se na praksi uči i kako da se zaštiti životna sredina.

“Konkretno kada je reč o proizvodnji stajnjaka i oseke mi im objašnjavmo kako to treba da se odlaže, ali oni i sami vide gde to odlazi i kako se čuva stajnjak, koji mi koristimo za naše njive. Oni vide i čuju kako treba i kako ne treba to da izgleda. Kao i na svakom drugom gazdinstvu i ovde se dešavaju problemi koji moraju da se rešavaju u hodu. Na primer, kada se zapuši septička jama moramo da je otpušimo“, dodaje naša sagovornica.

Poljoprivredna-skola-puno-svinja

Skoro 90 posto učenika dolazi u školu sa nekim predznanjem

Roditelji većine učenika Poljoprivredne škole imaju gazdinstva, tako da oni već imaju neka predznanja sa kojim dolaze u školu.

Poljoprivredna-skola-ucionica

„Šta koga zanima zavisi od toga na šta je usmereno njihovo gazdinstvo i kojom se proizovdnjom bave. Poljoprivredna škola im je interesantna jer su već u kontaktu sa proizvodnjom. U odeljenju poljoprivrednih tehničara ima dosta dece čiji roditelji imaju i obrađuju velike površine zemlje. Na veterinarski smer dolaze deca čiji roditelji imaju farme i koji se bave stočarstvom, ali u sklopu stočarstva imaju i njive. Ono često traže odgovore za neka pitanja i situacije koje im se realno događaju na imanjima“, kaže Marija Altin.

Poljoprivredna-skola-konj-marija

„Pitanja su najčešće kako da reše neki problem koji imaju na farmi, koji preparat da koriste, koja sredstva za proizvodnju da upotrebljavaju, na koji način da spreče neke pojave. Interesuje njih i kako da se zaradi novac od tog posla, ali ipak ih više zanimaju praktične veštine“, objašnjava Mile Jovanov.

Poljoprivredna-skola-profesor

Poljoprivredna škola konkuriše za sredstva za unapređenje nastave

U nastavi se sve više koriste savremena nastavna stedstva.

Poljoprivredna-skola-prasiliste

„To su prezentacije, filmovi, skidamo sadržaj sa interneta. Pametnu tablu još nemamo, ali pisali smo projekat i za to. Radimo na poboljšanju kvaliteta nastave. Pisali smo projekat i za rekonstrukciju svinjca, hoćemo da uredimo čekalište i izgradimo nova prasilišta. Konkurisali smo i za nabavku nazimica kako bi škola povećala broj grla. Tražili smo i sredstva za laktofriz kako bismo povećali proizvodnju mleka. Čim budemo imali laktofriz, gde ćemo moći da skladištimo mleko, moći ćemo da uspostavimo saradnju i sa prehrambenom školom da proizvodimo i mlečne proizvode koje bismo mogli preko učeničke zadruge da prodajemo na tržištu”, kaže Marija.

Poljoprivredna-skola-dve-krave

Da li će ovi projekti proći i da i će Poljoprivredna škola dobiti sredstva za unapređenje nastave trebalo bi da se zna do maja 2017. godine.

U planu izgradnja letnje učionice i otvaranje škole jahanja

“Takođe, sa gradom smo sklopili dogovor da nam daju subvencije da napravimo letnju učionicu i da izgradimo volijere, prostor za ukrasne ptice, kako bi naša školska farma izgledala što bolje, što lepše. Mogao bi da se razvije i neki vid turizma, jer bismo bili kao etno selo. Planiramo da imamo i školu jahanja. Imamo kobilu, koju treba da odvedemo u Vršac na profesionalno ujahivanje gde će je obučiti licencirani trener, a ja kao profesor bi trebalo da budem poslata na obuku za trenersko i daljinsko jahanje. Time bi i naši učenici, u sklopu predmeta sportsko konjarstvo koje postoji u školi, mogli i praktično da primene znanje koje su stekli na teoriji”, dodaje Marija.

Poljoprivredna-skola-kobila

Učenici vole da idu na farmu

Da je praksa i te kako važna kažu i učenici ove škole sa kojima smo razgovarali na školskoj farmi. Reč je o đacima treće godine veterinarskog smera.

poljoprivredna-skola-hrane-ovce

„Volim životinje od malena. Imam jednog psa i ništa više, ali sam se odlučio da se školujem za veterinarskog tehničara. Praksa nam je veoma važna zato što ovde vidimo kako treba da se ponašamo prema životinji, kako da joj priđemo, kako da je lečimo i uvek naučimo nešto novo. Planiram u budućnosti ili da upišem višu medicinsku ili da nastavim veterinu. Razmisliću još. Poljoprivredna škola je oduvek bila moj izbor i nisam se pokajao što sam je upisao”, kaže Aleksa Marković.

Poljoprivredna-skola-ucenici

U školi đaci dobijaju i praktične savete

“Kod kuće imam dosta zemlje, držimo stoku – svinje, koze, patke, guske, kokoške, imamo rasne pse, mačke. Za ovaj smer sam se opredelio zato što volim životinje i zato što sam sa njima od malih nogu. Radim sa njima na imanju, na selu sam rođen i tamo živim. Imao sam neko predznanje, ali želeo sam da naučim nešto više, da ne moram uvek da zovem i plaćam veterinara. Ničeg se ne plašim, nisam gadljiv. Mnogo sam u školi naučio. Profesori su jako dobri, sve nam objašnjavaju. Nekada nešto znaju iz iskustva, a za nešto znaju da nas upute gde možemo da vidimo to što nas zanima. Ne planiram da upišem fakultet, ovo mi je dovoljno. Ostajem na selu”, priča Jovan Magda iz Ečke.

Poljoprivredna-skola-svinja-grize

“Moji roditelji se bave stočarstvom i zemljoradnjom. Imamo 15 muznih grla, 5 junica, 10 bikova, živinu, svinje… Imao sam neko predznanje, ali se u školi više priča o tome i uči se stručno. Često neke dileme rešavam u školi sa profesorima, kada imam neki problem na farmi. Imali smo slučaj kada je bilo zapaljenje vimena kod krave, pa su mi profesori ukazali na to šta treba da radimo”, kaže Predrag Ćirić iz Bašaida.

Poljoprivredna-skola-telad

“Planiram da nastavim da se bavim veterinom i da upišem fakultet. Ovo što radimo u školi se razlikuje dosta od onoga kako radimo na mojoj farmi. Mi krave držimo u zatvorenom sistemu, a ovde je poluotvoreni sistem. Bolje rezultate daje zatvoreni sistem, jer je to kontrolisana proizvodnja. A razlikuje se i hrana koja se koristi ovde na školskoj farmi i ona koju mi koristimo”, dodaje naš sagovornik.

Poljoprivredna-skola-puno-ovaca

Učenici vole rad sa životinjama, ali ne i čišćenje objekata

“Poljoprivredna škola je bila moje opredeljenje jer mi je oduvek bila želja da budem veterinar. Nemam kod kuće ni jednu životinju sem mačke, koja je kućni ljubimac. Na teoriji učimo teorijski deo, a na praksi tačno vidimo šta se kako radi i kako izgleda. Dosta mi to znači, budući da ja kod kuće nemam životinje. Najviše volim kada dajemo injekcije ili fiksiramo životinje. Onaj deo kada radimo čišćenje i pranje objekata, malo manje volim”, kaže Višnja Živanović.

Poljoprivredna-skola-djaci-ucionica

“Svake godine menjam veterinarsku stanicu u koju idem na praksu, da bih videla koliko se one međusobno razlikuju i kako koji veterinar radi. Ne planiram da upišem veterinarski fakultet. To neće biti ostvarenje onoga što želim. Meni je želja da radim sa velikim domaćim životinjama, a završetkom fakulteta mislim da ću dobiti dozvolu da otvorim svoju stanicu, što ne želim i da radim operacije što opet ne želim. Ne želim da radim sa malim životinjam. Rad sa domaćim životinjama na nekoj farmi omogućava mi i zvanje veterinarskog tehničara”, dodaje naša sagovornica.

Poljoprivredna-skola-krava

“Volim životinje i zato je Poljoprivredna škola bila škola za koju sam se odlučio da upišem. Kod kuće imam ukrasne ptice. Ne verujem da ću se baviti veterinom, ali znanje koje ovde stičemo znači dosta. Kod ukrasnih ptica slabo mogu da primenim znanje iz škole, jer se ovde uglavnom radi sa domaćim životinjama. Ali uvek mogu da dobijem savete profesora o svemu što me interesuje”, objašnjava Strahinja Tanackov.

Poljoprivredna-skola-kuce

Kombinovanjem teorije i prakse u školi dobijaju se učenici koji znaju kako da se ponašaju u svakoj situaciji u kojoj se nađu. Interakcija između profesora i đaka na času je i te kako bitna. Poljoprivredna škola je jedna od retkih u kojoj i deca i profesori mogu da uče jedni od drugih. Profesori svojim znanjima pomažu u rešavanju problema koji nastaju kako na školskoj, tako i na privatnim farmama učenika. S druge strane, učenici ih svojim pitanjima podstiču na usavršavanje, a mogu i da ih poduče nečemu o životinjskim vrstama koje se, za sada, ne nalaze na školskoj farmi. Kao što su, na primer, ukrasne ptice.

 

 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh