 (1).gif)
Prezentujući trenutno fizičko-hemijsko i bakteriološko stanje vode iz zrenjaninskog vodovoda direktor Zavoda za javno zdravlje, doktor Mirko Bačić podsetio je javnost da eko česme na teritoriji grada i naseljenih mesta nisu podobno rešenje za snabdevanje vodom za piće.
On je na sednici Srednjobanatskog upravnog okruga podsetio i da je Zavod od početka zabrane vode za piće iz zrenjaninskog vodovoda imao stav da eko česme ne trebaju da se grade iz više razloga.
– Naš pravilnik uopšte ne sadrži i ne prepoznaje takve objekte, već samo one za prečišćavanje sirove vode, a dobro je poznato da se eko česme montiraju na vodovod, odnosno vodu koja je praktično već tretirana hlorom. Drugo, nikada ne možemo da znamo količinu vode koja se istače i analize radimo na osnovu broja stanovnika. Filteri koji prečišćavaju vodu vrlo brzo se zagade, a s obzirom da u zrenjaninskoj vodi imamo veliku količinu organskih materija koja je pogodno tlo za razmnožavanje bakterija, vrlo često se dešava da je voda sa eko česmi bakteriološki neispravna. Dobro znaju i oni koji prodaju te tehnologije, a znamo i mi koji kontrolišemo da u našem pravilniku nije propisana donja granica onoga što voda mora da sadrži, tako da bi nekim „visokim“ prečišćavanjem skoro mogli da dobijemo destilovanu vodu koja nema nikakvih neophodnih mineralnih materija, rekao je dr Bačić.
Poražavajuća je činjenica da od desetak eko česmi na teritoriji Zrenjanina i regiona mali broj redovno donosi vodu na analizu, a ima i mesnih zajednica koje ove godine nijednom nisu zatražile analizu iako se voda konstantno istače.
– Mesne zajednice su preuzele na sebe obavezu da održavaju eko česme, ali je za mnoge to preskupo. Mesne zajednice Stajićevo, Lukićevo, Elemir donele su u ovoj godini jednom vodu na analizu, Klek dva puta, kaže dr Bačić.
Jedna od opasnosti koja vreba u ovom načinu snabdevanja vodom jesu plastični baloni koji se koriste više puta, i takvi mogu biti podloga za namnožavanje bakterija.
.gif)
.gif)
