Pitajte psihologa: Strepnja i strah od gubitka partnera

Ne postoji nijedan razlog zašto sam odjednom postala bezvoljna, zamišljena, ćutljiva. U porodici je sve ostalo isto, suprug i ja se slažemo dobro ćerka ide u školu ima svoje obaveze. Nemamo široki krug prijatelja ali smo zadovoljni prijateljstvima koje održavamo godinama sa nekoliko porodica. Na poslu je atmosfera ista poslednjih dest godina i nema većih „talasanja“ što ne smatram pogrešnim ili nečim što treba da se menja. Preispitujem sebe sve ovo vreme, skoro godinu dana koliko traje stanje u kom se nalazim, da li je uzrok zatvaranja u sopstveni, lični svet, to što živim u istom gradu ceo život, to što sam sa suprugom još od srednjoškolskih dana…a opet, nemam realan razlog, problem zbog kojeg bih nešto menjala. Počinje da me opterećuje to što sam se promenila. Molim Vas za odgovor.

„Moj svet“

Način na koji ste se obratili nije uobičajen kada se neko obraća za stručnu pomoć, odnosno kada opisuje ono što prepoznaje kao problem. Uglavnom je doživljaj nezadovoljstva opisan tako da se drugi ili okolnosti prepoznaju kao uzročnici nečijeg neprijatnog psihičkog stanja. Vi kažete da vas opterećuje to što ste se promenili. Promene koje se javljaju i nastaju u međuljudskim odnosima uvek su rezultat promene koja nastaje u bar jednoj od osoba koje su u odnosu, što, ukoliko osoba prihvati i ispolji ličnu promenu, dalje dovodi do međusobnog prilagođavanja. Život je u stalnoj promeni i to je nešto što treba prihvatiti kako bi se iznova lakše adaptirali. Međutim, vi govorite da je sve u vašem životu dugi niz godina u jednom uhodanom redu, a čini mi se da vi imate doživljaj, biću slobodna – “nedovoljne lične ispunjenosti”. Vaše pismo ostavlja utisak da je upravo vaš unutrašnji konflikt u vezi sa tim da na jednoj strani imate ideju da ispunjen i ostvaren život jeste ono kako ste opisali za vaš život, a sa druge strane ono što prepoznajete da vas u tako uređenom životu čini nezadovoljnom, što dalje moguće doprinosi strahu ukoliko bi nestala bonaca.

Nezadovoljstvo je u redu! Ono nas uvek navodi da razmislimo gde možda sebe sputavamo u ličnom rastu i razvoju. Nezadovoljstvo ne treba izjednačavati sa nezahvalnošću. Nezadovoljstvo nas uvek navodi da razmislimo šta je to što treba da promenimo. Pomisao na promenu je nešto što može da doprinese pojavi straha. Zašto? Kada se nešto menja onda nužno u nekom smislu nešto i gubimo, a onda smo i tužni. Drugim rečima, strah od promene je posledica predviđanja mogućeg gubitka, onoga na šta smo se navikli i u izvesnoj meri pripisali svom “ja”, pa onda logično proizilazi – kako da se odreknem nekog dela “ja”? Druga strana novčića može da ukaže da je promena ono za čim vaša ličnost teži i da upravo promena doprinosi ostvarenju vaše suštine kao ličnosti kroz oslobađanje od očekivanja sredine i drugih važnih osoba. Dozvolite sebi da izrazite svoje nezadovoljstvo, tako sebi omogućavate da bolje osluškujete i prepoznajete svoje potrebe i želje i način kako da ih zadovoljite. Samo tako ćete i promenu doživeti kao nužnost, napredak koji vodi zadovoljstvu!

Imam 33 godine, nisam oženjen, ali imam problem u vezama. Muči me ljubomora koja se javi u svakoj vezi koju otpočnem. Prvo sam mislio da je problem u devojci sa kojom sam, da me ona nesvesno dovodi u takve situacije, ali to se nastavljalo iz veze u vezu. Devojke sa kojima sam bio različite su po karakteru i izgledu i onda je jasno da nije baš svaka usmerena da izaziva ljubomoru u meni. Sreća je što kada osetim ljubomoru dižem ruke od svega, raskidam vezu i odlazim, a nesreća je što mi to ne dozvoljava da ostvarim dužu vezu, možda i da se skrasim. Ima li pomoći za moj problem?

„Peca“

To što imate 33 godine i niste oženjeni nije direktno u vezi sa problemom koji iznosite da imate – ljubomorom. Može biti značajno, ako u vezi sa tim podatkom uslovljavate sebe da su vaše godine značajne kada je reč o tome, kako kažete – “da se skrasim”. Ako ste uverenja da duga veza i “skrasiti se” ima veze sa godinama onda je verovatno da kada taj neki kritični period prođe, nastaje doživljaj neuspeha i teskoba. Drugim rečima, takvim uverenjima uslovljavate sebe na strah od neuspeha u vezi!

Na početku veze ljubomora se češće javlja jer partneri žele da sebe predstave u najboljem svetlu, dok drugog idealizuju. Tako u početku veze neke osobe pokazuju i više sklonosti da se porede sa drugima, a ako se ispostavi da se ne uklapaju u sliku koju očekuju da partner o njima ima, javljaju se strepnja i strah od gubitka partnera. Naravno da te emocije nisu prijatne, ali ako prioritet damo da ih se što pre rešimo veća je verovatnoća da ćemo upravo doživeti neuspeh! Kako? Upravo u početku veze opisane emocije su nam na neki način vodilje da prepoznamo da li zbog partnera odnosno zbog unapređenja odnosa i veze radimo stvari koje nam u stvari ne prijaju i ne želimo?! Drugim rečima, pomažu nam na neki način da ispitamo koliko smo kompatibilni sa partnerom i na kakve kompromise smo spremni da bi održali odnos. Nekada su ljudi skloni, da bi prevazišli doživljaj ljubomore i strah od neuspeha, da u vezi preterano ugađaju partneru ili naglo prekidaju vezu. Na taj način se rešavaju trenutne neprijatnosti, reč je o osobama koje imaju nizak nivo tolerancije na frustraciju. Zato je vrlo važno imati jasne ciljeve. Ako je vaš cilj kvalitetna i stabilna veza u kojoj ćete i vi i partnerka biti ostvareni kao ličnosti, onda je vrlo važno da opisane doživljaje prihvatite kao nužne procese prilagođavanja koji su jedan od koraka do vašeg cilja. Prihvatanjem svoje autentičnosti sebi dajete veću šansu da zaista pronađete srodnu dušu.