I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Pinova vila

Spomenik kulture (,,Sl.glasnik RS”, br. 51/2013)

Ulica Ive Lole Ribara 13

Investitor: Leon Štegervald
Vreme gradnje: 1894. godina
Projektant: arhitekta Laslo Đaluš
Stil: romantizam
Stanje: loše
Vlasništvo: državno

Pinova vila, koja se zahvaljujući gruboj urbanističkoj intervenciji danas nalazi tik uz magistralu, sagađena je 1894. godine u vreme najživlje i najznačajnije graditeljske aktivnosti u Velikom Bečkereku. Podigao ju je Leon Štegervald, a dve godine potom kupio Ferenc Danijel u čijem je vlasništvu bila do 1919. godine. Paja Pin, geometar po struci, postao je 1928. godine njen šesti vlasnik. Iako je vila od 1943. kada su Nemci iselili Pinove promenila još sijaset stanara, ostala je upamćena kao njihovo vlasništvo.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
PerSu marketi

Pinova-vila

Planove za izgradnju Pinove vile potpisao je ugledni peštanski arhitekta Laslo Đaluš (14. april 1865 – 23. februar 1941) koji je bio učenik Friđeša Šuleka, potom predavač na budimpeštanskoj Mađarskoj kraljevskoj školi primenjenih umetnosti. Zapamćen je kao plodan graditelj monumentalnih javnih objekata, ali i građevina sakralne arhitekture. Od 1887. godine učestvuje u gradnji Matijine crkve i Ribarske kule u Budimu. Samostalno se, kao član Zemaljske komisije za kulturne spomenike, bavio i restauracijom (crkva u Jaku, dvorac Andrašijevih u Trebišovu, franjevačka crkva u Bratislavi). Đaluš je projektovao nekoliko javnih zgrada i stambenih objekata u Budimpešti, prvenstveno u stilu akademizma. Pinova vila je, koliko nam je danas poznato, njegovo jedino graditeljsko ostvarenje u Velikom Bečkereku.

Pinova-vila-sajt

Stilski i oblikovno, ova arhitektura svoje prauzore nalazi u graditeljstvu srednjeg veka. Iako autohtone inpiracije u okviru graditeljske baštine Zrenjanina, ona po svojim stilskim karakteristikama nikako nije usamljenik u vremenu u kom je nastala i deo je jedne ustaljene akademski discpinovane doktrine druge polovine XIX veka.

pinova vila kuca cuvarkuca 2U oblikovnom pogledu, zamišljena je kao jednospratan objekat veoma razuđene osnove. Koncipirana je kao ugaona slobodnostojeća građevina, uvučena u odnosu na regulacionu liniju dveju ulica: Ulice Ive Lole Ribara i Jovana Cvijića. Presecanjem magistrale osamdesetih godina parcela se našla na raskrsnici triju ulica.

Ideja reprezentativnosti ostvarena je naglašavanjem polukružnog ugaonog ispusta u vidu kule sa kupastim krovom blago zakrivljene strehe. Na taburu kupole nalaze se koncentrično raspoređeni mali četvrtasti prozorski otvori. Glavni ulaz se nalazi iz Ulice Jovana Cvijića. Fasada je celom dužinom horizontalno podeljena kordonskim vencem na prizemlje i sprat. U prizemlju i na spratu se nalaze jednostavni pravougaoni prozorski otvori uz one koji se završavaju gotičkim elementom u vidu blago prelomljenog luka. Fasada je rešena asimetrično.

Fasadno platno prema Ulici Ive Lole Ribara je najreprezentativnije obrađeno. Njegov levi krak završava se dekorativnim stepeničastim zabatom koji podseća na arhitektonske elemente kasne gotike. U prizemlju se nalaze dva prozora u vidu bifora sa mermernim stubićem u sredini koji se ne proteže celom visinom prozora, a na spratu je terasa sa dva pravougaona prozorska otvora i vratima u sredini. Frontalna strana terase je imala ogradu u vidu balustrade, a bočni su u formi parapetnog zida koji se do danas sačuvao. U središnjoj zoni sprata nalazi se erker koji se završava trouglastim zabatom. Potkrovni venac nosi friz jednostavno profilisanih konzolica koji se proteže i po zidu ispod tambura ugaone kule. Krovne mase su razuđene, sa krovnim badžama koje imaju završetke u obliku piramide, a prvobitno je bila ograđena niskim zidom od klinker opeke koja je nosila ogradu od kovanog gvožđa.

pinova vila kuca cuvarkuca 1

Vila je danas napuštena i nalazi se u kritičnom stanju. Zamišljena je kao stambeni objekat sa jasnom podelom na veći, rezidencijalni deo, i prostor za poslugu, koji se jasno razaznaju kako u spoljnjem izgledu tako i u unutrašnjosti. Enterijer koji je upotrebljenim materijalima i načinom obrade detalja nekad govorio o visokom društvenom statusu vlasnika, danas je potpuno ruiniran. Raskošno drveno stepenište koje je iz prostranog ulaznog hola vodio na spratni deo objekta više ne postoji. Parket je uništen kao i ostali detalji enterijera, među kojima su izvesni primerci predstavljali spomenike ondašnjem zanatstvu.

Projekat obnove fasada Pinove vile urađen je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin još 2005. godine.

Vesna Karavida

Tekst preuzet sa portala Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin www.zrenjaninheritage.com

Foto „Pinova vila danas“ (www.kucacuvarkuca.com)

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh