Pastirskim poslom danas se bavi mali broj ljudi.
Ne tako davno imali smo priliku da popričamo sa jednim dugogodišnjim pastirom i drugim kojim se tim poslom bavi samo iz hobija i potrebe da očuva stare običaje.
Milisav Stojšin iz Žablja je pravi pastir ili čoban, kako vam draže, koji gaji ovce, koze, konje i krave. Njegova stada su u ovom periodu godine na samoj obali Tise. Ovim poslom bavi se celog života i kaže nizašta ga ne bi menjao.
-Imao sam u životu mnogo lepih i primamljivih ponuda za lakše poslove u gradu, ali nikada nisam mogao da se odvojim od konja i ovaca. To je jednostavno ljubav i način života – kaže Milisav za naš portal.
Na pitanje da li je danas isplativo držati stoku, ovaj pastir kaže:
-Nekada si na dobitku, nekada na gubitku, nije lako u svakom slučaju ali smatram da živim mnogo lepše nego ljudi u gradu. Za mene je taj gradski život kao ptica u kavezu – dodaje gospodin Stojšin.
Naš drugi sagovornik samo „glumi“ pastira. Laslo Pakai jedan je od članova čuvenog društva iz Mužlje „Negovaoci starih običaja“.
-Kad se negde pojavimo važno je ne samo da nas vide, nego i da nas čuju. Što veća buka ili tačnije što viši tonovi – tim bolje – kaže gospodin Pakai. Rečenica postaje jasna kada se doda da je Laslo uz ostale mlađe ili starije momke jedan od bičevaoca iz ovog društva.
Dodaje i da nikada nije čuvao stada.
-Ne, samo sam „glumio“ da čuvam ovce. Naša misija je da očuvamo stare običaje, pa tako i ove pastirske, da ih prikažemo što većem broju ljudi, da ih sačuvamo, ako ništa drugo bar na slici. Ovaj čovek ima i titulu pastirskog kneza.
-Pastirski knezovi u stara vremena bili su najiskusniji pastiri kojima je dodeljivana, kako bi danas rekli, vrhovna komanda nad ostalim pastirima i pašnjacima. Zvanična titula pastirskog kneza dodeljena mi je još 2006. na jednom takmičenju u Pančevu. E, sad kako se posle te godine takmičenja više nisu održavala, titula mi je ostala u trajno vlasništvo – rekao nam je gospodin Pakai na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
