Nepregledne površine pašnjaka koje su imale veliki značaj u stočarstvu nekada su bile prepoznatljiv znak srednjeg Banata.
Danas su te površine minimalne i svi proizvođači po naseljemim mestima se žale da nemaju gde da napasaju stoku, saznajemo od Gordane Aćimac iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
-Livade i pašnjaci su važni izvori stočne hrane za proizvodnju zelene mase, za ispašu i spravljanje sena, a sve više i za proizvodnju kvalitetne silaže i senaže. Međutim, velike površine livada i pašnjaka u našoj zemlji se slabo iskorišćavaju, od njih se dobijaju mali prinosi lošije stočne hrane, u prvom redu zbog toga što se travne površine slabo neguju i loše iskorišćavaju, rekla je ona.
.jpg)
Gubitak pašnjaka najizarženiji je u poslednjih desetak godina.
-To se najčešće dešava preoravanjem postojećih pašnjaka ali i time što se ništa ne ulaže u povećanje kvaliteta postojećih. Naš savet je da se proizvođači udruže, da formiraju pašnjačke odbore u okviru svojih naseljenih mesta, da ispitaju kvalitet zemljišta. Takođe je potrebno da se posavetuju sa stručnjacima koje bi to travno leguminozne smeše bile prihvatljive za njihove pašnjake. Istovremeno, mora da postoji i neko telo koje će pratiti šta se dalje dešava sa tim pašnjacima – dodala je gospođa Aćimac.
Za opatanak pašnjaka veoma je važna prisutnost stoke.
-Čim je prisutna na nekom pašnjaku, stoka ga i koristi ali mu i daje. Ako taj prostor koriste i goveda i ovce, pašnjak će pri sledećoj ispaši biti ravnomerno razvijen, jer goveda čupkaju i biraju travu, a ovce pasu ravnomerno i ne biraju i neguju pašnjak dok pasu. S druge strane, značajno je što se pašnjak prirodno đubri i gazi. Veoma bi značajno bilo raditi takozvano „pregonsko napasanje“, odnosno da se stoka svakih 7 do 10 dana premešta s jednog na drugi deo pašnjaka i na taj način ona će uvek imati dovoljno sveže, kvalitetne zelene mase, a pašnjaci imaju vremena da se prirodno obnove. Korisnost pašnjaka je višestruka po zdravlje, kondiciju i reprodukciju životinja – zaključila je Gordana Aćimac iz PSS Zrenjanin.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, krajem 2015. godine u Vojvodini je registrovano ukupno 249.000 komada goveda i 231.000 ovaca.
.gif)
.gif)
