U odnosu na ostala bića, mi smo bića koja pored potreba imaju i želje. Tako stalno težimo unapređenju kvaliteta života prema sopstvenim kriterijumima lične sreće i zadovoljstva.
Kada se fokusiramo na cilj i zadamo rok, postajemo više osetljivi na doživljaj neuspeha, jer pored neuspeha imamo doživljaj propuštene prilike, gubitak šanse.
Sa druge strane, kada postignemo uspeh često ne zastanemo da uživamo u tom trenuku već postavljamo nove ciljeve i već imamo nova očekivanja. Ako godinu koja je za nama analiziramo iz pozicije „šta je to što smo propustili ili nismo dobro uradili“, već tada se fokusiramo na loše događaje i neuspehe. Ovakva pozicija već deluje depresivno, zar ne? Ali, sami je biramo!
Rezultati mnogih istraživanja ukazuju na pad raspoloženja stanovništva u različitim delovima sveta na početku nove kalendarske godine. U nastojanju da se objasni takva pojava sada se služimo terminima „praznična depresija“ ili „postpraznična depresija“. Ono što nije dobro u svemu tome jeste sklonost da se takve promene raspoloženja „pakuju“ u moguće psihijatrijske dijagnoze. Već sama reč depresija zvuči dovoljno zabrinjavajuće. Ono što relaksira jeste pridev „praznična“ ili „postpraznična“ jer ukazuje na prolaznost, privremeno stanje. Međutim, samo stanje bi se moglo opisati kao trenutni pad energije.
KOJI SU UZROCI I SIMPTOMI „POSTPRAZNIČNE DEPRESIJE“ ?
Zima je godišnje doba sa najmanje sunčanih dana što svakako utiče na pad raspoloženja. Pritom, hladni dani utiču na to da više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i imamo manje socijalnih kontakata, što takođe utiče na pad raspoloženja. U decembru većina oseti neku vrstu euforije, jer se bliže Božići, kod nas i dve Nove godine, slave, period godine kada smo češće u prilici da se opustimo, zabavljamo, osetimo slobodnim i rasterećenim. Euforija je stanje kada su hormoni dobrog raspoloženja povišeni, ali takvo stanje ne može dugo da traje i čim dođe do pada njihovog nivoa, osećamo se umorno, iscrpljeno. Taj doživljaj je sličan stanjima u kojima doživljavamo tugu, pa onda to tumačimo padom raspoloženja.
U svakom slučaju, nakon svega toga vraćamo se u svakodnevnicu umorni od preteranog uživanja u jelu i piću, od češćih porodičnih skupova i druženja nego što smo inače navikli. Ponekad imamo doživljaj da nas je toliko druženja iscrpelo. U tome ima istine jer svako od nas ima potrebu da dnevno provede jedan deo vremena sam sa sobom. Ukoliko duži vremenski period sebi to ne priuštimo javlja se osećaj umora, nezadovoljstva, uznemirenosti. Često i ne prepoznajemo, nemamo uvid zašto se tako osećamo. Trenutni pad energije koji doživljavamo kao „pad raspoloženja“, jeste proces adaptacije na svakodnevnicu nakon praznovanja.
Opisano raspoloženje i emocije, s obzirom da su neprijatne i ukoliko potraju duže ili budu intenzivnije, pre nam ukazuju da nečim nismo zadovoljni i da to najverovatnije nema veze sa post prazničnom depresijom. Postavlja se pitanje, da li smo u analizi prethodne godine prioritet dali uspesima ili neuspesima, prijatnim ili neprijatnim događajima.
Ukoliko smo skloni da više pažnje posvećujemo neuspesima, verovatno je da ćemo imati doživljaj bespomoćnosti jer smo svesni vremena i truda koji smo ulagali, a očekivani uspeh je izostao. Sa druge strane, ako smo vreme praznovanja doživeli nerealno kao način da prevaziđemo neprijatne emocije, zapašćemo u novi problem.
Drugim rečima, bićemo razočarani kada se nakon praznovanja suočimo sa realnošću koja je ustvari sve vreme prisutna. Tada je moguće da se aktiviraju takozvane disfunkcionalne misli ili „iskrivljena uverenja“ što dalje upravo utiče na doživljaj opisanih emocija, a koje ukazuju na depresivne simptome. Takva iskrivljena uverenja odnosno disfunkcionalne misli se u ovom slučaju mogu ticati ocenjivanja sopstvenih vrednosti, sposobnosti. „Prošla je još jedna godina,… a ja još nisam završio/la fakultet… upropastio/la sam još jednu godinu…“, „…. a ja još uvek nisam promenio/la posao, ako nisam sad nikad neću.“, „… opet nisam imao/la sreće u ljubavi, sve ispočetka, dokle?“, i slično.
Reč je o tome da osoba takva uverenja o sebi ne doživljava kao nerealna i prepozna ih uvek kada doživi neuspeh kao dokaz svoje „nesposobnosti“. Vrlo često se takva uverenja vezuju za neke vremenske rokove. Kako je kraj godine idealno vreme da se preispitamo šta smo postigli, a šta nismo tokom 365 dana, vrlo često se desi da neostvarenjem neke želje tokom jedne godine sa ovakvim uverenjima sebi pripišemo nesposobnost da možemo da postignemo uspeh. Doživljaj „postpraznične depresije“ intenzivniji je kod onih koji su skloni da pesimistički interpretiraju događaje, odnosno onih koji otpisuju svoje realne uspehe i postignuća bez obzira da li ti uspesi imaju veći ili manji uticaj na tok života.
KAKO PREVAZIĆI POSTPRAZNIČNU DEPRESIJU ?
Prvenstveno, poželjno je napraviti listu svega onog što vam se lepo i pozitivno dogodilo u prethodnoj godini. Pritom ne analizirati značaj pojedinih događaja za ukupni doživljaj sreće i zadovoljstva. Prisetiti se svega u čemu ste uživali u protekloj godini. Možda dođete do zaključka da tokom godine retko date sebi oduška da uživate i zabavljate se, a da su takve prilike bile moguće.
Često ograničavamo sebe da uživamo i da se zabavljamo ako sebi namećemo da su za to potrebne posebne prilike, i uslovi, koje se retko dese jer nam životni tempo to ne dozvoljava. Pitajte se kakve užitke sebi tokom godine uskraćujete pod ovom devizom. Napravite u svom nedeljnom, mesečnom planu vreme u kome ćete se posvetiti sebi, ljudima i aktivnostima koje vas čine srećnim. Neka to u početku bude obaveza, a s obzirom da ćete uživati u tome, ubrzo će se pretvoriti u naviku koje nećete želeti da se odreknete. Sitna zadovoljstva su motivaciona snaga da nas svakodnevno podsećaju da možemo i pokreću nas na aktivnost ka našim značajnim ciljevima. Ne odustajte od svojih ciljeva samo zato što ih niste ostvarili u vremenu koje ste zacrtali. Preispitajte koliko su takva vaša očekivanja bila realna.
Da li vam je cilj zadovoljenje, ispunjenje želje ili se takmičite sa vremenom i šta time postižete? Da li vi raspolažete vremenom ili vreme vama?
Deca prvo nauče da hodaju, pa ispunjeni i zadovoljni tom veštinom počinju da trče! Kada trči, dete nema ideju da se takmiči sa nekim! Trči jer je srećno! Kasnije, socijalizacijom, dobija poruke “Budi bolji, budi najbolji!“
Izrecite zahvalnost prema svemu što imate! Možda tada prepoznate da onome što već imate pripisujete manji značaj nego što je to realno!
Aleksandra Golubović psiholog
aleksandragolubovic5@gmail.com 064/4241016
.gif)
.gif)
