Nedavno je u Botošu puštena u rad gasna elektrana na bazi biomase različitog porekla kompanije “Bioelektra” i time je završena prva faza izgradnje postrojenja kapaciteta 600 kilovata.
Benefite ovog projekta trebalo bi da oseti čitavo selo, kada se budu završile preostale dve faze izgadnje, kako kroz zapošljavanje, tako i kroz mogućnost korišćenja jeftinije toplotne energije.
O tome kada će projekat biti kompletno završen, gde će pronaći novac za finansiranje naredne dve faze izgradnje, koliko će se ljudi zaposliti i koju korist će selo imati od ove elektrane, razgovarali smo sa projekt menadžerom u kompaniji “Bioelektra” Zoranom Pomoriškim.
I love Zrenjanin: Šta završetak prve faze izgradnje elektrane znači i za Vašu firmu i za zajednicu u kojoj se nalazi?
.jpg)
Zoran Pomoriški: Za nas kao firmu znači jedan zatvoren proizvodni ciklus. Naša matična kompanija se bavi poljoprivrednom proizvodnjom na oko 1000 hektara zemlje koja je pod zalivnim sistemima. Sirovina za prvu fazu se obezbeđuje sa te zemlje iz postrne – druge setve, što mislim da je jako bitno naglasiti. To je na neki način nadogradnja na postojeće poslovanje. Za širu zajednicu ima višestruke koristi od saradnje sa domaćim poljoprivredicima od kojih planiramo da nabavljamo sirovine u drugoj i trećoj fazi do iskorišćenja toplotne energije o čemu imamo potpisano pismo o namerama sa gradom Zrenjaninom. Plan je da se korišćenjem naše toplotne energije zagrevaju javni i privatni objekti u selu, ukoliko njihovi vlasnici to budu želeli.
I love Zrenjanin: U prvoj fazi ste počeli da prodajete električnu energiju EPS-u, šta se dešava sa toplotnom energijom koja se stvara?
Zoran Pomoriški: Trenutno razmatramo na koji način da iskoristimo toplotnu energiju i u planu je izgradnja jednog staklenika od 2500 kvadratnih metara na površini pored ovog postrojenja. Izgradnjom staklenika prva faza će biti kompletno završena gde ćemo imati potpuno iskorišćenje i električne i toplotne energije. Očekujemo da se to sve završi tokom sledeće godine.
I love Zrenjanin: Da li ste radili istraživanje o potrebama tržišta da biste znali šta ćete proizvoditi u tom stakleniku?
Zoran Pomoriški: Prema našim istraživanjima tržišta plan je da se za početak na tih 2.500 kvadrata bavimo proizvodnjom povrća. Tu bi bili paradajz, paprika…
I love Zrenjanin: Kako ćete obezbediti novac za ostale dve faze izgradnje i kada očekujete da elektrana skroz bude završena?
Zoran Pomoriški: Prva faza je već završena, instalisane snage 600 kilovata. Naredne dve će biti identične snage još dva puta po 600 kilovata. Mi očekujemo da ćemo sledeće godine uspeti da završimo drugu fazu, a 2018. da završimo i treću fazu. Trenutno smo u pregovorima oko obezbeđivanja sredstava za ove dve faze. Pratimo sve konkurse koji su u toku. Drugu fazu planiramo da uradimo komercijalno. Sa Erste bankom smo imali zaista odličnu saradnju u prvoj fazi izgradnje, tako da verujem da ćemo nastaviti saradnju sa njima budući da su oni najiskusniji na domaćem tržištu što se tiče obnovljivih izvora energije.
Šansa za razvoj turizma u Botošu
I love Zrenjanin: Kada se završe sve tri faze, plan je da se u selu pokrene i turizam. Šta to tačno podrazumeva?
Zoran Pomoriški: Zaokruživanjem priče o bioelektrani plan je da se na samom kraju kao neki „šlag na torti“, revitalizuje hotel u centru sela, koji nije u funkciji od sredine 90-ih godina, ako se ne varam. Tu bi se toplotna energija koristila za zagrevanje samog objekta. Kada govorimo o malo daljoj budućnosti tu bi mogli da se naprave bazeni, SPA centar, možda neki rekreativni centar, starački dom… Razne su opcije. Ono što je bitno, jeste da energija bude obezbeđena za to i naravno u kasnijoj fazi i samofinansiranje.
Najveća povlastica ovakvih postrojenja je cena električne energije
I love Zrenjanin: Postoje li neke subvencije ili olakšice koje vi imate budući da se bavite obnovljivim izvorima energije. Srbija mora da se okrene obnovljivim izvorima, jer se, između ostalog, i protokolima obavezala da će smanjiti potrošnju energije?
Zoran Pomoriški: Najveća povlastica je sama cena električne energije. Postoji tarifa za obnovljive izvore energije koja je, mogu da kažem, preferencijalna cena. Ona je veća od komercijalne što se tiče otkupa. Što se tiče ostalih stvari, nemamo neke povlastice, ali ta cena je dovoljna.
I love Zrenjanin: Kolika je zapravo cena o kojoj govorite?
Zoran Pomoriški: Cena je određena uredbom Vlade Srbije iz juna ove godine. Koliko znam, ona je linearna u zavisnosti od veličine postrojenja i instalisane snage. Uredba je javna i nalazi se na sajtu Ministarstva energetike. Konkretno, za naše postrojenje to je 17,6 evrocenti po kilovat času.
Prilika za otvaranje novih radnih mesta
I love Zrenjanin: Koliko ljudi je sada nakon prve faze zaposleno u Vašoj kompaniji, a koliko njih će još dobiti posao po završetku projekta?
Zoran Pomoriški: U prvoj fazi je uposleno desetak ljudi. Mi računamo da će, kada zaokružimo sve tri faze, što direktno što indirektno, elektrana zaposliti 40-ak ljudi. Kada kažem indirektno, tu pre svega mislim na kooperante i poljoprivrednike koji bi trebalo da obezbede sirovinu, a koji će naravno upošljavati ljude da tu zemlju obrađuju.
I love Zrenjanin: Koja je razlika između elektrane na biogas ili na primer vetroparka i hidroelektrane, budući da se i tu koriste obnovljivi izvori energije?
Zoran Pomoriški: Direktna prednost postrojenja kao što je naše jeste to što je ovo u suštini industrijsko postrojenje. Mi koristimo neke inpute koje nabavljamo na tržištu ili ih u nekim slučajevima i sami proizvodimo. Ljudi se direktno upošljavaju – od operatera elektrane do fizičkih radnika koji su zaposleni na utovaru i istovaru. Po našem mišljenju to je prednost ovog postrojenja u odnosu na druga postrojenja iz obnovljivih izvora. Reč je o savremenoj tehnologiji, ali je akcenat na zapošljavanju. Ovakva postrojenja su visoko automatizovana tako da samo postrojenje zahteva određeni broj zaposlenih, ali ne veliki. Međutim, ono što će mestu Botoš doneti korist je to što ćemo kroz kooperaciju i obezbeđenje sirovina direktno uposliti značajan broj ljudi za to mesto.
Veća tražnja za sirovinom trebalo bi da znači i veću cenu poljoprivrednih proizvoda
I love Zrenjanin: Sirovina koju koristi Vaša elektrana je zapravo proizvod na njivama poljoprivrednika. Kako će se to odraziti na poljoprivrednu proizvodnju s obzirom da su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda izuzetno niske?
Zoran Pomoriški: Mi se nadamo da će to dovesti do povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, pogotovo onih proizvoda koji bi se koristili kao sirovina za elektranu, što će svakako biti pogodnost za sve poljoprivrednike kako Botoša, tako verovatno i u drugim mestima ako se ovakva postrojenja budu podizala. U svakom slučaju mogu da računaju na dodatnu zaradu, jer ono što sada poljoprivrednici bacaju moći će da naplate.
I love Zrenjanin: Vi još nemate kooperante, ali se pripremate za to. Kako ćete formirati otkupnu cenu biomase?
Zoran Pomoriški: Otkupna cena biomase, žetvenih ostataka, formira se tržišno, zavisno od ponude i tražnje. Ne postoji neki univerzalni model, koliko ja znam. Na primer, kukuruzna silaža koja se koristi za stočnu ishranu s ovim postrojenjima će dobiti na ceni, jer će biti veća tražnja za njenim korišćenjem. Tako je i sa svim ostalim inputima.
I love Zrenjanin: Koliko proizvođači shvataju šta se njima nudi i koliko je interesovanje?
Zoran Pomoriški: Mogu slobodno da kažem da je interesovanje poprilično veliko. Čak malo i više nego što smo očekivali. Naši sugrađani iz Botoša su zainteresovani da učestvuju u tome. Ovo je nova tehnologija i interesantna je svima. Prilika za ostvarivanje novih poslovnih kontakata i saradnje između nas je velika.
Srbiji su potrebne i domaće i strane investicije
I love Zrenjanin: Stalno slušamo kako su nam potrebne veće investicije u poljoprivredu i da nam trebaju strani investitiori. Vi ulažete velika sredstva u poljoprivredu i u obnovljive izvore, kako Vama zvuče ovakve izjave?
Zoran Pomoriški: Po mom mišljenjju strani kapital je uvek dobrodošao. Ne bih da zvučim kao političar, ali mislim da je Srbiji potreban i domaći i strani kapital. Mi radimo priču u našem rodnom selu, gde smo investirali novac što u poljoprivredu, što u obnovljive izvore energije. Dovodimo nove tehnologije i smatramo da je to jedan dobar put koji bi trebalo da bude prepoznat kao put za čitavu Srbiju.
I love Zrenjanin: Koji su najveći problemi investitora u Srbiji?
Zoran Pomoriški: Naš slučaj je malo specifičan, možda su nekada procedure malo nejasne. Budući da je ovo sve novo kako za nas privrednike i investitore, tako i za državnu administraciju. Bilo je nekih nejasnoća sa obe strane. Ali, zaista bih grešio kada bih nešto drugo rekao, jer smo imali dobru saradnju i nailazili smo na razumevanje.
Nema dovoljno informacija o novim tehnologijama
I love Zrenjanin: Vi ste pilot projekat u obnovljivim izvorima energije, a zastupnici ste i holandske firme koja je donela tehnologiju za elektranu. Ima li interesovanja za tu tehnologiju i šta je naveći problem što nemamo više takvih postrojenja?
Zoran Pomoriški: Interesovanje postoji za ovakva postrojenja, za ovakvu tehnologiju. Najveći problem su informacije. Ljudi još nisu dovoljno upućeni šta je to, šta je njima potrebno da bi izgradili jedno ovakvo postrojenje, koliko im je, na primer, potrebno zemlje da imaju da bi postrojenje radilo, sa koliko hektara zemlje koliki kapacitet postrojenja može da se napravi. Da li to može i sa manjim parcelama ili mora sa većim? Kako uopšte takva postrojenja funkcionišu? Neka dostupnost informacija je ono što fali, edukacija, budući da je ovo novo na našem tržištu.
I love Zrenjanin: Koliko je zemlje potrebno za jedno takvo postrojenje?
Zoran Pomoriški: Mi bismo sa naših oko 1000 hektara mogli da obezbedimo recimo polovinu od ukupnog kapaciteta koji planiramo kroz postrojenje da uradimo u sve tri faze, odnosno oko 900 kilovata, jer i ovde morate da uzmete u obzir plodosmenu.
I love Zrenjanin: Kako izgleda tehnološki proces od trenutka kada ubacite biomasu u elektranu do trenutka kada se dobiju električna i toplotna energija?
Zoran Pomoriški: Sirovina se stavlja u elektranu. Procesom fermentacije unutar fermentora se stvara biogas koji se sakuplja u kupoli. Taj gas cevima ide do generativnog postrojenja, do motora, gde on na istom principu kao i prirodni gas pokreće motor koji proizvodi struju koja se predaje direktno na mreži. Postoji u tom procesu i faza separacije gde se ta masa koja je fermentovala odvaja na čvrstu i tečnu fazu. Ta čvrsta faza je organsko đubrivo koje se posle vraća na njive i čime je proces proizvodnje gotov.
I love Zrenjanin: Sada vi koristite to đubrivo, a šta ćete raditi sa njim po završetku i treće faze, kada ga bude bilo više?
Zoran Pomoriški: To đubrivo koristimo za svoje njive, a u narednim fazama biće dostupno i kooperantima da li kroz kompenzaciju za njihovu sirovinu ili na neki drugi način. Veštačko đubrivo nije toliko dobro za zemlju na duži rok. Ovo je prirodno đubrivo, služi kao humus koji će zemlji dati bolji kvalitet. Saradnju ćemo dogovoriti sa kooprantima, nećemo ih ničim uslovljavati, istakao je Pomoriški na kraju razgovora.
.png)
.gif)
.gif)
