I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Pozorište Zrenjanin
Aktuelno

Obeležena godišnjica fašističkih zločina – sećanje na “krvavi januar“

Na današnji dan, 1942. godine, u tadašnjem Petrovgradu, Kikindi, Dragutinovu (danas Novo Miloševo) i Banatskom Aranđelovu, nemački okupatori streljali su 150 komunista i njihovih simpatizera.

Istog dana mađarski fašisti počeli su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise, u Bačkoj. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba, što je takođe bila posledica delovanja lokalnog partizanskog odreda.

polaganje-venaca

U Zrenjaninu su fašisti pogubili trideset rodoljuba, srpske i romske nacionalnosti, među kojima je bilo i skojevaca i partizana, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine u nekoliko mesta u Banatu. Oni su streljani u dvorištu sudskog zatvora i potom preneti na Žitni trg, gde su jedan dan visili na vešalima, u znak odmazde prema akcijama antifašista u našem gradu i okolini nakon aprilske okupacije. Ovaj zločin, po zamisli fašista, trebalo je da slomi otpor naroda i uguši njegove slobodarske težnje, ali je samo još više pojačao svest o potrebi suprotstavljanja okupatoru.

I Taxi Zrenjanin

U znak sećanja na ovaj tragičan događaj, koji su fašisti izveli nakon pravoslavnog Božića, na dan Svetog prvomučenika – arhiđakona Stefana, položeni su venci na spomenike u Karađorđevom parku i na Žitnom trgu i evocirane su uspomene na naše stradale sugrađane.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Vence su položili predstavnici Grada Zrenjanina, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata, SUBNOR Grada Beograda i porodica žrtava, a pomen ispred spomenika na Žitnom trgu služio je sveštenik Slobodan Čestić.

Ispred Grada Zrenjanina, venac na spomenik položili su gradonačelnik, mr Ivan Bošnjak, predsednik Skupštine grada, Radovan Bulajić i zamenik predsednika Skupštine grada, Ljubomir Stanisavljev. Pomenu su prisustvovali i sekretar Skupštine grada, Milan Mrkšić, član Gradskog veća Stojko Jožef, odbornici Skupštine grada Puškaš Janoš i Milan Mrkobrad, kao i predsednik Udruženja izbeglih i raseljenih lica Marko Gvozdenović.   

polaganje-venaca1

O „krvavom januaru“ 1942. godine i onome što mu je prethodilo, govorio je istoričar Miodrag Cvetić. On je još jednom istakao značaj podsećanja na te događaje i naveo da su slobodarske težnje među stanovništvom u Banatu bile prisutne od samog početka Drugog svetskog rata i da u tu borbu nisu krenuli samo komunisti i pripadnici srpskog naroda, već i mnogi drugi ljudi, patriotski i slobodarski opredeljeni.

– U Banatu nije bilo lako povesti borbu, više je to bila želja da se okupatoru pruži otpor, a s druge strane, nije ovde bilo uslova kao u nekim drugim krajevima. Sve to nije sprečilo rodoljube da već u leto 1941. godine krenu u ustanak protiv okupatora. Ovde je i doneta odluka o dizanju ustanka, stvoreni prvi odredi i počele prve akcije. Neprijatelj je, reagujući na to, ubrzo počeo sa odmazdom i nije s tim prestajao sve dok nije isteran iz Banata, oktobra 1944. godine. Neprekidno šireći teror, okupator je nameravao da uguši otpor. Ovi ljudi su 9. januara 1942. godine platili slobodu onim što je najvrednije – svojim životima. Ovaj narod dao je srazmerno veći doprinos borbi protiv fašizma nego što su bile njegove objektivne mogućnosti, i ljudske i materijalne i u naoružanju. Neka im je još jednom večna slava i hvala, rekao je Cvetić.

polaganje-venaca2

On je dodao da se, naročito kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, mora više raditi na reafirmaciji vrednosti antifašističke borbe, ali i na negovanju i znatno boljem upoznavanju zavičajne istorije, koja nije sadržana u opštim udžbenicima i upoznavanju mladih sa događajima iz prošlosti koji su se odigravali u našem neposrednom okruženju.

Gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, neguje ličnu i porodičnu uspomenu na događaje iz 1942. godine, jer je među stradalima njegov rođeni deda, Bogoljub Bošnjak. Porodica Bošnjak okupila se i danas na Žitnom trgu, a gradonačelnik je istakao da  podsećanje na žrtve od strane svih prisutnih znači i „opredeljenje za zajednički život u ovoj zajednici i opšti napredak“.

– Ukoliko na pravi način budemo negovali uspomene na istoriju, sprečićemo da nam se ona ponavlja, a te naučene lekcije treba da primenjujemo u sadašnjosti i zajedničkom životu, kao i u planiranju budućnosti“, poručio je on.

Izvor: zrenjanin.rs   Foto: Miodrag Grubački
 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh