Miroslav Grošin iz Melenaca jedan je od onih vrednih i u isto vreme neprimetnih ljudi iz našeg komšiluka koji rukama stvara jedinstvene predmete. Svoj zanat doveo je do savršenstva, pa i retke umetnosti.
Grošin je nakon završetka radnog veka svoj mir pronašao u izradi unikatnih noževa. Ispočetka je vođen potrebom da pruži doprinos kućnom budžetu, a onda je, kako kaže, u tom radu otkrio sebe.
– Izradom samog noža bez gravure ne može se postići neka naročita cena, a ni kvalitet, kaže ovaj vrsni majstor svog zanata.- Od starijih majstora učio sam svaki detalj ovog posla počev od izbora materijala, dleta i sličnog sve dok posao nisam mogao i sam da preuzmem. Što se tiče sečiva, od početka sam nastojao da stvorim neki svoj stil, bez kopiranja bilo koje poznate firme, tako da je svaki primerak plod moje mašte.
Grošin ulaže veliki trud da ne radi po klišeima, pa tako pored uobičajenih lovačkih motiva, na sečivima i drškama njegovih noževa uočili smo i erotske motive.
– Materijal za izradu sečiva kupujem u tablama, model isecam na kartonu, potom prebacujem na čelik koji isecam, a posle toga sledi fina obrada brusilicom – opisao je ovaj majstor u najkraćim crtama tehnologiju izrade.
Za izradu drške koristi se kravlja butna kost, jelenski rogovi, šimšir, grana masline, a ponekad i ebanovina. Izrada svakog noža iziskuje i dosta vremena i strpljenja. Samo priprema kosti za dršku može da potraje i do četiri dana. Prvog dana kost se iskuvava, drugog iseca na pločice, trećeg se izbeljuje, a na kraju se iseca i nitnama spaja sa sečivom noža.
Kao i u prodajama ostalih rukotvorina, i Grošin ima mušterije različitih ukusa, a da li se radovi mogu naplatiti, Miroslav Grošin kaže:
– Ma nikako, nikako, ovaj posao mene opušta i ispunjava zadovoljstvom. Pare nisu presudan faktor. Težim ka savršenstvu i to mi je uvek motiv da nastavim ovim da se bavim. Izgubio sam vid otkad ovo radim, uz osmeh nam kaže ovaj nožar praveći sitnu gravuru na jednom od sečiva.
Grošinovu kolekciju predmeta koje je sam izradio ne čine samo noževi. On veoma uspešno ukrasima oplemenjuje sablje, katane i slična trofejna oružja.
Posebno mesto na njegovim zidovima čine slike nastale grebanjem stakla.
– Tu tehniku video sam kod jednog umetnika u Nišu. Jedva sam ga nagovorio da me nauči tome jer je smatrao da ja nisam dovoljno vešt, ali evo uverite se sami da li ja to dovoljno dobro radim. Poslednjih godina sam ipak morao da pratim i neke zakone tržišta, odnosno potražnje. Tako sam počeo da pravim bol kravate, lustere od jelenskih rogova, kićanke za šešire, zidne lampe i uopšte gotovo kompletan asortiman ukrasa u lovačkom stilu, nazovimo to tim imenom – rekao nam je gospodin Grošin na rastanku.
.gif)
.gif)
