I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • agencija dane
Aktuelno

Njive sve češće na meti lopova

i love zrenjanin tv

Tokom leta i jeseni, u vreme kada sazrevaju poljoprivredne kulture, veoma su česte takozvane poljske krađe. Lopovi ne prezaju ni od čega i kradu sve – od pšenice, kukuruza, voća i povrća do deteline, sena, slame…

Osim policiji, proizvođači štetu najčešće prijavljuju poljočuvarskoj službi. Ukoliko je šteta manja, protiv počinica se podnose prekršajne prijave, dok se za teške krađe podnose krivične prijave. Iako je prošle godine u Zrenjaninu podneto više od 200 prijava zbog krađa na njivama, u plastenicima ili na salašima, tih dela ima daleko više, jer mnogi poljoprivrednici krađe ne prijavljuju.

pokraden-kukuruz

Pre nekolio dana Dragan Erdeljan bio je neprijatno iznenađen kada je došao da obiđe svoju njivu. Iako je parcela označena kao ogledno polje, što bi moglo da znači da se češće obilazi, lopovima to nije predstavljalo nikakvu prepreku da uđu u kukuruz.

I-Taxi

“Na parceli pokraj magistralnog puta zatekao sam poljsku krađu. Lopovi su počeli da kradu kukuruz, verovatno i da vuku na pijacu da prodaju. Nema šta, evo komušine su dole. Poljočuvarsku službu sam obavestio, bili su poljočuvari, napravili su zapisnik, nikog na licu mesta nisu uhvatili. Dežurali su, dežuram i ja, često dolazim, obilazim parcelu, još nisam nikog uhvatio. Ponavlja se iz dana u dan od kako je kukuruz pristigao za kuvanje. Nisam samo ja u pitanju, ima tu uz put još parcela, isto će ljudi morati da dolaze, da se menjamo da čuvamo. Ja navraćam svakih sat-dva, prođem pored parcele, zadržim se nekoliko minuta, pogledam šta je i nastavim dalje sa svojim poslom”, kaže Erdeljan.

Ovo nije prvi put da mu lopovi kradu kukuruz.

“Bilo je i pre dve godine, na ovoj istoj parceli je bio kukuruz i ista je situacija bila, zvao sam poljočuvarsku službu i tada su lopovi ostavili džakove i gajbe sa kukuruzom, jer smo mi naišli, pa su morali da pobegnu. Nismo ih stigli, jer su pobegli u šumu. I nikada niko nije odgovarao”, dodaje naš sagovornik.

Identične probleme imaju i poljoprivrednici iz Mužlje.

“U mužljanskim ritovima krađe su česte. Ljudi ne mogu da ostave bale slame, deteline, seno, ništa da prenoći, jer u slučaju da to tokom noći ostane na njivi, do ujutru ga nema. Čak se dešavalo da su lopovi ostavili i poruku da za sledeću godinu vlasnik izbalira više bala da bi i njemu nešto ostalo. Ko god ima mogućnost da nešto odnese, taj će da odnese i niko mu ništa ne može. Ako ga i uhvatiš na licu mesta da ti krade sa njive, ne znaš kako da reaguješ, jer ne znaš na šta je sve spreman. Onda mi vlasnici samo prođemo pored naše njive, kao da je tuđa. Jer nemaš drugu opciju ili da se potučeš ili da se povučeš. Mi ovde imamo poljočuvara, ali on ne može da stigne sve da zaštiti. On je čovek stvarno na terenu. Međutim, lopovi prate njegovo kretanje i kada je on na jednom kraju, oni kradu na drugom, dok on stigne tu gde su oni, već su pokrali. Jako su organizovani. Na jesen kada idu da pabirče kukurz, nekoliko njih na njivi koja je obrana kao pabirči, a druga grupa uđe u njivu pored i bere kukuruz koji još nije skinut. Ulaze na salaše, u prazne vikendice, sve kradu. Prošle godine su obrali sav krastavac sa jednog imanja, ni komad nisu ostavili” , pričaju naši sagovornici koji iz bezbednosnih razloga žele da ostanu anonimni.

pokraden-kukuruz1

Lopovi kradu sve što mogu, a napadaju i poljočuvare

Strah za bezbednost nije neopravdan, jer su kradljivci spremni na sve, kažu u Poljočuvarskoj službi u Zrenjaninu.

“Bilo je napada i na poljočuvare. Poslednji napad je bio na Trnjak Milenka, jednog od najiskusnijih poljočuvara. Ruka mu je slomljena na dva mesta. Policija je izašla na teren, sačinila zapisnik, a isti taj izgrednik ili razbojnik, ne znam ni kako da ga nazovem, uveče je napao i predsednika stočarskog odbora i opet je intervenisala policija. Policija je predložila tužiocu meru zadržavanja, međutim tužilac je smatrao da to lice ne treba da se pritvori i procesuira i on i dalje šeta slobodno. I sad zamislite u kakvom je položaju poljočuvar kada sa slomljenom rukom prođe pored tog čoveka koji mu i danas preti na ulici. Imali smo u Melencima i Elemiru situaciju da grupe Roma, po 30-40 njih, dođu ispred kuće i prete, da bukvalno naš poljočuvar tri dana nije smeo decu da šalje u školu. Posao je veoma nezahvalan. Znate i sami kad se kaže “kradljivac”, ko to sve ide i ko ne preže da noću krade. Bude nekad i u toku dana da ih uhvatimo na sred njive. Mahom su to ljudi koji su skloni svemu i svačemu. To su povratnici koji su osuđivani i koji ne prežu ni od čega. Idu u grupama po 7-8 njih, decu koriste kao štit, nose kose, vile, sekire, srpove – znači naoružani su. Prošle godine osam prijava je pisano, od toga tri krivične zbog napada na poljočuvare”, kaže Branislav Lazić, koordinator Poljočuvarske službe.

Zrenjaninska Poljočuvarska služba pokriva sva naseljena mesta na teritoriji grada Zrenjanina – od Titelskog mosta do Sečnja i Bašaida. Trideset pet poljočuvara vode brigu o nekoliko desetina hiljada hektara. I ne samo o oranicama, već i o šumama i rekama, jer pomažu u hvatanju ribokradica i kradljivaca drva.

“Poljočuvari nailaze na sve i svašta. Tokom žetve je bilo  4-5 krađa ili kako ti “domaćini” kažu kad uđu u tuđi posed, da su pogrešili. Mi smo tu posredovali. U Melencima je bila jedna velika krađa, imali smo i jedno nenamerno paljenje na ulazu u Zrenjanin gde je izgorela strnjika. Tu su se spojile žice, ali je zahvaljujući našem poljočuvaru koji je dojavio, izbegnuta i veća katastrofa, jer je tu pored fabrika nameštaja. Neko jutro je čoveku u Tomaševcu obrano 200 klipova kukuruza, to nije mala količina. Ovih dana kradljivci vade luk, krompir, beru voće. Sprečili smo jednu veliku krađu u Mihajlovu i Jankovom Mostu gde su kradljivci pokušali da izbaliraju 10 hiljada bala sena. To je najveća krađa – seno i detelina. Mnogima deluje da to nije nešto, ali čeka se zima kad te bale koštaju 3-4 evra po komadu. Veliki problem je i paljenje na njivama iako je to zabranjeno. Čine se ogromne štete, a na kraju je počinilac nepoznat”, objašnjava Lazić.

branislav lazic

Branislav Lazić

Sudski procesi ponekad traju mesecima

Najveći problem kod poljskih krađa jeste taj što je lopove teško pronaći na terenu. Međutim, čak i kada ih poljočuvari zateknu na delu, dokazivanje krađe postaje mukotrpan i često dug proces, uprkos dokazima koji postoje.

“Poljočuvari imaju fotoaparate, uglavnom idu po dvoje, imamo terenska vozila, telefonom smo umreženi. Kada uhvatimo nekoga na njivi, pozove se pojačanje ili ako je više počinilaca pozovemo policiju. Što se tiče policije saradnja je izvanredna, oni uvek izađu na teren u roku od 10-15 minuta, policija nam je desna ruka. Sačinimo zapisnik, obavezno fotografišemo, imamo dokaze-snimke, to posle predamo pravnoj službi, pravnik to obradi, šaljemo kod sudije i onda nastaju “Tantalove” muke”, kaže naš sagovornik.

Proces utvrđivanja krivice ponekad traje mesecima.

“Nekad postupci traju i po 10 meseci, jer po 4-5 puta dokazujemo da se krađa dogodila ili da je bio napad iako je to čisto ko suza, jer imamo dokaze sa lica mesta. Šta treba više kad mi  6,7 kilometara od naseljenog mesta uhvatimo čoveka na njivi a on u ataru nema ni brazde zemlje. Jasna je namera da čovek tu niti šeta, niti ide u prirodu nego je došao sa namerom da krade ili tipuje parcelu. Mi smo prošle godine imali preko 200 prijava kod sudije, 130 i nešto je obrađeno, bilo je i par krivičnih prijava, tako da mi to sankcionišemo. Smatram da radimo dobro, ali uvek može bolje. Razumemo ljude koji su nezadovoljni, ali mi radimo koliko god možemo. Apelovao bih na proizvođače da prijavljuju krađe, da se ne ustručavaju. Ljudi su u strahu, ne smeju da jave. U svakoj mesnoj zajednici je istaknut broj poljočuvara i ljudi mogu da nas zovu 24 sata. U svakom drugom naseljenom mestu imamo Ladu Nivu, imamo prevoz i za 10-15 minuta smo na terenu. Poljočuvari idu i biciklom, traktorom, svojim kolima, motorom kako se ko snađe. Ovih dana sudiji za prekršaj je podneto pedesetak prijava”, dodaje Lazić.

Kazne za kradljivce minimalne

Čak i kada se krivica utvrdi, kazne su simbolične.

“Sudija uglavnom kažnjava počinioce kaznom od 5.000 dinara, a štete su i po nekoliko desetina puta veće. Mislim da kazne treba pooštriti. Imali smo krađu u šumi u Knićaninu. Bili su i šumari, izmerili, sudiji je dostavljeno koliko je tačno drva ukradeno, na kraju je kradljivac bio kažnjen sa 5.000 dinara, a šteta je bila između 60 i 70 hiljada dinara. Lopov je sam rekao kada je izašao iz suda – super sam prošao, drva sam prodao za 60,70 hiljada, a kaznu sam platio 5.000…”, priča koordinator poljočuvarske službe.

pokraden-kukuruz2

Ova služba proglašena je za najbolju u Srbiji. Uslovima rada su zadovoljni, ali bi bilo još bolje da imaju malo više opreme.

“Ono što bi nam bilo potrebno to je da imamo još jedno tri vozila, da imamo više fotoaparata i lampi kada idemo noću na teren. Obećano nam je da ćemo do 1. septembra to dobiti. Što se tiče ljudstva ja sam za to da ostane ovaj broj ljudi. Ima i jedno 6-7. ljudi koji po meni ne mogu da ispunjavaju sve zahteve za ovaj posao. Poljočuvari će u buduće morati da idu na lekarski pregled, da donose od suda potvrde da nisu kažnjavani… U gradu su korektni kada je u pitanju plata, redovna je, benzin za automobile dobijamo u dan. Ljudi su uglavnom angažovani preko ugovora o privremenim poslovima na 3 ili 6 meseci, ali zdravstvene knjižice su overene. Što se tiče rada ne plašimo se, uigrana smo ekipa i možemo da radimo”, objašnjava Lazić.

Policija reaguje po svakoj prijavi

U Policijskoj upravi u Zrenjaninu kažu da im je ove sezone prijavljeno svega nekoliko krađa sa njiva.

“U vreme žeteve se obično dešava da najčešće greškom, ne namerno neko skine deo useva sa tuđe parcele, ali se strane u postupku naknadno dogovore o nadoknadi štete. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova reaguju na sve prijave građana i preduzimaju sve potrebne mere i radnje iz svoje nadležnosti. Otežavajuća okolnost prilikom rasvetljavanja krađa je to što su njive otvoren i neobezbeđen prostor. Poljoprivrednici najčešće prijavljuju krađu pšenice i povrća. Imali smo slučaj krađe kompletnog useva pšenice u ataru naseljenog mesta Aradac. Protiv osumnjičenog je podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu. Šteta po prijavama iznosi od 1000 do 100000 dinara”, navode u zrenjaninskoj policiji.

dokaz kradja 1

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh