Neizvesno useljenje 62. dece u Dom učenika “Angelina Kojić – Gina”

Sa stare zgrade Doma učenika “Angelina Kojić – Gina” u Zrenjaninu uklonjena je solarna elektrana koja je instalirana u novembru prošle godine.

Postavljanje ovog sistema svojevremeno je najavljivano kao pionirski projekat u državi, jer su uz pomoć solarne energije trebali da se zagrevaju i objekti i voda, što bi pojeftinilo boravak učenika u domu, a ostvarile bi se i velike uštede.

Međutim, zbog 15 tona teške konstrukcije, zgrada na kojoj je elektrana montirana, a koja je stara preko 100 godina i pod zaštitom države, počela je da puca, što je ugrozilo bezbednost učenika koji su tu boravili. Nalazom veštaka naloženo je uklanjanje konstrukcije, a sada se i isplativost čitavog projekta dovodi u sumnju. Da li će 62. dece od septembra biti useljeno u spornu zgradu zavisi od odluke veštaka koji će doneti mišljenje da li je zgrada nakon uklanjanaja elektrane bezbedna. Šta će biti sa uklonjenom elektranom i kako će se rešavati problem oštećene zgrade, razgovarali smo sa v.d. direktora Doma dr Vladimirom Vasiljevim.

I love Zrenjanin: Šta je sve oštećeno na zgradi na kojoj je bila postavljena solarna elektrana?

Vladimir Vasiljev: Oštećene su grede na tavanskom delu na koje se konstrukcija oslanjala  – potonule su za nekih 3,4 cm. Zbog toga su popucali plafoni u sobama gde deca borave, pa su njihovi delovi počeli da otpadaju. Popucali su svi noseći zidovi u svim sobama od krova do temelja i noseći spoljni zid na ulazu u stari deo zgrade, koji je pukao od krova do temelja u dužini od 12 metara za samo 6 meseci od postavljanja konstrukcije na krovu. Pre dva meseca su se pojavile još dve nove pukotine na istom spoljnom zidu u dužini od 7-8 metara.

I love Zrenjanin: Kome ste se vi obratili kada ste uočili problem?

Vladimir Vasiljev: I pre postavljanja elektrane deca su dva puta iseljavana u 2014. i 2015. godini, jer su grede pucale zbog starosti, same od sebe. Vršena je sanacija greda, a nalaz veštaka je tada naložio da se svako dalje pucanje prati i odmah prijavi inspekciji. Elektrana je montirana početkom novembra, a ja sam imenovan na dužnost krajem novembra i odmah su mi prijavljene promene na statici objekta u vidu novih pukotina. Obavestio sam građevinsku inspekciju, koja je predložila veštačenje. Nalaz veštaka govori da su te promene nastale zbog konstrukcije teške 15 tona koja se direktno oslanja na crvotočne grede i da je sve to posledica nepropisno izvedenih građevinskih radova i nepotpunog projekta koji ne sadrži proračun preostalog kapaciteta nosivosti nosećih elemenata zgrade Doma, niti odnos konstrukcije elektrane sa konstrukcijom zgrade na projektovani način oslanjanja konstrukcije direktno na drvene grede. To znači da ni projekat po nalazu veštaka nije dobar.

I love Zrenjanin: Ko je naredio uklanjanje sporne konstrukcije?

Vladimir Vasiljev: Nalaz veštaka nalaže uklanjanje konstrukcije i sanaciju objekta, a na osnovu njega smo prvo ja kao direktor, a zatim i Upravni odbor i građevinska inspekcija, doneli rešenja o zabrani upotrebe objekta. Nakon uklanjanja konstrukcije dom je naručio novo veštačenje da se vidi da li je objekat nakon skidanja konstrukcije bezbedan za useljenje đaka, ili mora da se prvo radi sanacija. Rezultate veštačenja ćemo imati u naredne dve do tri nedelje i onda ćemo znati da li ćemo moći od septembra da uselimo 62. dece u stari deo zgrade, ili ćemo listu koja je završena za upis dece za sledeću godinu sa 314 mesta morati da smanjimo na 252 mesta. Ako zgrada i dalje bude nebezbedna nakon uklanjanja konstrukcije, odnosno ako je karakter tih oštećenja takav da predstavlja rizik po boravak dece – lista će se smanjiti za 62 mesta, koliko je inače dece smešteno u stari deo zgrade. To sve zavisi od nalaza veštaka i budućeg rešenja građevinske inspekcije.

I love Zrenjanin: Da li ste se obraćali nadležnim institucijama za pomoć?

Vladimir Vasiljev: Odmah nakon prijema veštačenja, obratio sam se dopisom i pokrajinskim i republičkim organima vezano za učešće u prevazilaženju ovog problema, jer jedina sredstva za sanaciju objekta mogu da dođu iz tih izvora. Da li će ih biti to ćemo znati tek na jesen. Trenutno nemamo još ni vladu, a kamoli da je na red došlo rešavanje ovog pitanja. U ugovoru o instalaciji elektrane stoji da je za svu štetu prouzrokovanu izvođenjem radova odgovoran izvođač radova, tako da će Dom svakako sudskim putem tražiti naknadu svih troškova koji su posledica nepropisno izvedenih radova i lošeg projekta.

I love Zrenjanin: Šta će biti sa opremom koja je uklonjena?

Vladimir Vasiljev: Kolektori su po ugovoru uskladišteni i oni će stajati u magacinu do odluke šta dalje da radimo sa njima koju će doneti Upravni odbor. Da li da se čuvaju da bi se montirali sutra na sportsku salu koja je u planu da se gradi, ili će se prodati da ne bi izgubili vrednost, pa da se taj novac uloži u sanaciju. Sve opcije ću izneti pred Upravni odbor, pa ćemo videti kakav će biti njihov zaključak.

I love Zrenjanin: Projekat je svojevremeno hvaljen jer je trebalo da donese uštede Domu. Sada su i čitav postupak i isplativost projekta dovedeni u sumnju. Do kojih ste saznanja došli?

Vladimir Vasiljev: Teorijski je taj projekat zamišljen da se proizvodi električna energija koja bi se prodavala EPS-u po povlašćenoj ceni, gde bi se ostvarile uštede, pa bi se te uštede kompenzovale kroz račun za struju i tako bi se ostvarila neka zarada. Međutim, u praksi se ispostavilo da još kada je prva faza elektrane urađena na novom delu zgrade, da ni tada nije dobijena dozvola Ministarstva energetike o dobijanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije, što automatski znači potpunu neisplativost projekta. I pored toga,prešlo se na drugu fazu izgradnje koja je sada izazvala ove bezbednosne probleme. Naravno, nije se dobila saglasnost ministarstva ni za taj deo posla. Elektrana proizvodi struju leti, kada nema nikoga u domu, a tu struju ne možemo niti da prodamo, niti da je potrošimo. U međuvremenu su, pored otkrivenih nepravilnosti u građevinskom delu, otkrivene i brojne nepravilnosti u izvođenju projekta elektro-dela, zato što ono što je traženo na tenderu po tehničkoj specifikaciji nije isporučeno. Mi uopšte nismo dobili ono što je na tenderu bilo obavezno da se isporuči, izmenjeni su i tip kolektora i tip invertora i način povezivanja. Nikada nismo dobili projekat izvedene situacije tako da Dom kao ustanova uopšte i ne zna šta ima instalirano. Nismo dobili ni prospektni materijal za panele i invertore, ni ateste panela, invertora, upotrebljenog čelika…Izvođač radova je bio u obavezi da uradi projekat izvedenog stanja sa tehničkim opisima, dispozicionim crtežima, trasama kablova i šemama, ni to nismo dobili. Sami paneli koji su na tenderu traženi po tehničkoj specifikaciji su nemački paneli, sada kada smo ih skidali ispostavilo se da smo dobili kineske panele. Zapisnik o izvedenim radovima nije potpisao ni nadzor celog projekta, niti Dom kao investitor. To je i razlog zašto Dom nije platio ostatak duga za drugu fazu elektrane izvođaču radova, već će uputiti preko suda odštetni zahtev.

I love Zrenjanin: Da li ste uopšte ostvarili neke uštede od kada je postavljena ova elektrana?

Vladimir Vasiljev: Račun za struju iz ove, prethodne i pre dve godine je isti.

I love Zrenjanin: Demontiran je deo solarne elektrane koji je postavljen u tzv. drugoj fazi izgradnje na starom delu zgrade doma. Šta će biti sa opremom koja je postavljena na novoj zgradi, u prvoj fazi?

Vladimir Vasiljev: Što se bezbednosti tiče, kolektori koji su postavljeni u prvoj fazi nisu problematični, zato što nova zgrada ima plivajući temelj i konstrukciju koja može da izdrži teret, za razliku od ove stare zgrade koja nema temelj i nema konstrukciju koja je predviđena za bilo kakve terete. Videćemo da li ćemo u narednom periodu uspeti da dobijemo status povlašćenog proizvođača. Ako to budemo dobili onda će tu postojati neka računica, ako ne uspemo, onda ostaje pitanje uopšte smisla i tog prvog dela, zato što će trošak održavanja celog sistema biti viši nego proizvodnja električne energije koju samo mi koristimo. Ostaje i pitanje koliko je novca plaćeno za to, čak i da ostvarujemo uštedu i da dobijemo taj status. Da li je za radni vek celog sistema moguće uštedeti toliko novca koliko je to plaćeno. A pouzdano znam da nije moguće, zato što je elektrana plaćena 15 miliona dinara iz sopstvenih prihoda Doma, što je trostruko više od tržišne cene izgradnje elektrane po principu ključ-u-ruke. Za taj novac se mogla izgraditi najsavremenija sportska hala na našem terenu iza Doma, koja bi ostvarivala daleko veći prihod od izdavanja kada se ne koristi za potrebe Doma nego elektrana čak i da ima status povlašćenog proizvođača, koji nema. Kada se tome doda šteta na objektu koja se procenjuje na više od dvadeset miliona dinara, za taj novac se moglo izgraditi 1.000 kvadrata novog Doma.