Navodnjavanje uslov za dve žetve godišnje

Zbog toga što se u Srbiji većina njiva ne navodnjava, domaća poljoprivreda godišnje gubi oko 500 miliona dolara, tvrde stručnjaci.

Istovremeno, procenjuje se da su gubici prehrambene industrije dve milijarde dolara. Studije pokazuju da je to polovina potrebnih sredstava da bi se sistemi za navodnjavanje uveli na svim površinama koje su za to pogodne. Činjeninca je da bi zemlju manje koštalo da njive navodnjava nego što je košta saniranje šteta od suše i gubitak prinosa. Podsetimo, samo 2012. godine šteta od suše bila je dve milijarde sto miliona dolara. Po površinama koje navodnjava Srbija je na poslednjem mestu u Evropi i to kako zbog nedostatka novca, tako i zbog nedostatka dobrih projekata.

Iako se savremeni voćnjak danas ne može zamisliti bez sistema za navodnjavanje, Đerđ Kovač iz Mihajlova kaže da svoje trešnje, kajsije, jabuke, kruške, kupine, breskve i ostalo voće ne zaliva.

“Ja trenutno ne navodnjavam svoj voćnjak. Imao sam sistem kap po kap, ali se zalivanje uz korišćenje nafte ne isplati. Tu je bila pumpa koja je terala vodu, ali je ona toliko benzina “jela” da to čovek ne može da finansira – da se zaliva svaki 3-4. dan. Treba videti kako da se reši da to bude jeftinije”, kaže Kovač.

Bogoljub Lakatuš iz Elemira obrađuje 130 jutara zemlje. Osim što gaji klasične ratarske kulture, počeo je da se bavi i semenskom proizvodnjom uljane rotkve, slačice, a tu su i šargarepa i drugi usevi.

“Imam nekoliko hektara jedne, pa nekoliko hektara druge kulure, mislim da je možda u tome neka perspektiva u poljoprivredi. Ino partneri su u pitanju, pa nam je mnogo sigurnija proizvodnja jer unapred znamo cenu otkupa, cenu repromaterijala, ostale troškove. Zato se i okrećem toj proizvodnji”, objašnjava Lakatuš.

Ipak, ni on ne navodnjava svoje parcele.

“Imam bunar iskopan osamdeset i neke godine na njivi, koji je trenutno van funkcije. Preko njega je prebačena čelična cev i ne koristim ga. Jednom mi je jedan stari deda iz Gospođinaca rekao da su mi krave mnogo važne. Zašto? Pa zato što se navodnjavanjem uništava humus i bez stajnjaka nema navodnjavanja. Priča da su tu žetveni ostaci stoji delimično, ali bez stajnjaka ni slučajno ne treba navodnjavati. Meni je za sve njive potrebno 40 tona stajnjaka minimum. Kada je reč o žetvenim ostacima pšenica ostavlja 5 tona, kukuruz 7-8 tona žetvenih ostataka i to je daleko od količine koja je potrebna da se unese posle navodnjavanja, jer voda ispiranjem smanjuje kvaltet zemlje”, objašnjava naš sagovornik.

Prva veća postrna setva na Zlatici

Za razliku od naših prethodnih sagovornika u PP Zlatica, koja posluje u okviru Matijević agrara, ove godine će zahvaljujući sistemima za navodnjavanje prvi put imati dve žetve na većim površinama.

“Prednosti navodnjavanja su to što ćemo imati veći prinos po hektaru sa dve žetve. Međutim, to iziskuje i malo veće troškove zbog toga što se prilikom zalivanja mora primentiti i malo jača agrotehnika. Jače đubrenje, obrada, treba stajnjaka, onda su tu troškovi struje, troškovi vode, troškovi same opreme, sve se to mora održavati. Voda je skupa – mi ne možemo da koristimo sistem za navodnjavanje bez plaćanja korišćenja vode Vodama Vojvodine. Sve to iziskuje troškove, ali mislim da bi koristilo da svi imamo sisteme i da imamo dve žetve, jer bismo time doprineli boljem razvoju naše poljoprivrede i jačanju našeg agrara”, kaže Dragan Vasić, direktor  PP Zlatica.

U ovoj firmi pod sistemima za navodnjavanje trenutno imaju 450 hektara.

“Od toga je oko 150 hektara kukuruza posejanog proletos i 66 hektara lucerke koja do sada nije navodnjavana, ali ako bude potrebno zalivaćemo i nju da bismo imali 5-6 otkosa. To je jedan dobar rezultat zbog sistema za navodnjavanje. Takođe, zalivni sistemi su i na njivama na kojima smo prvobitno imali stočni ječam i uljanu repicu koju smo skinuli u junu i tu smo posejali 177 hektara postrno kukuruza i 17 hektara postne soje. Zbog količine padavina u prethodnom periodu imali smo jedan mali period kada smo morali da zalivamo, ali to je stvarno bilo malo, nekih 10-15 litara samo da bismo inicirali nicanje”, objašnjava Vasić.

U Zrenjaninu se navodnjava između 3 i 4 hiljade hektara

Na teritoriji grada Zrenjanina pod sistemima za navodnjavanje je vrlo malo površina.

“Na ovom području trenutno je pod sistemima za navodnjavanje koji su u funkciji negde oko 3-4 hiljade hektara. To se uglavnom nalazi u nekadašnjim poljoprivrednim preduzećima i zadrugama. U toku je i proces podizanja nekoliko zalivnih sistema i na privatnim parcelama”, kaže Stojan Kralj, šef odseka za poljoprivredu i ruralni razvoj gradske uprave Zrenjanin.

I u PP Zlatica kažu da je njihov sistem za navodnjavanje postavljen pre više od dve decenije, ali da godinama nije radio.

“Naš sistem je pušten u rad 1992. godine i radio je do 2004. Od 2004. do 2013. sistem nije radio jer su bili pokradeni svi vitalni delovi sa sistema. Trafo stanice, pumpe, sve je to raznešeno, policija je našla lopove, ali se to ništa nije moglo naplatiti. 2013. godine gazda je ušao u detaljnu rekonstrukciju sistema gde su uložena ogromna sredstva. Sistem je pokrenut, revitalizovan, stavljene su nove pumpe, novi kablovi, tako da je sistem sada 100 posto u funkciji”, objašnjava Vasić.

Troškovi uvođenja sistema za navodnjavanje od 2000 evra po hektaru

Jedan od problema što nema više njiva koje se navodnjavaju su troškovi uvođenja i korišćenja sistema za zalivanje.

“Troškovi navodnjavanja su jedan evro po litru vode, zavisi od količine vode koju potrošimo. Ako mi potrošimo u sezoni 150 litara vode to košta 150 evra, a može da ide i do 200 evra po hektaru, zavisi kakva je godina. Ova godina za sada deluje da se manje sistem koristi, ali moramo da sačekamo kraj sezone. Najveći troškovi sistema za navodnjavanje su na struji i vodi koje plaćamo, a mi smo i dodatno uložili jer morali da uradimo video nadzor sistema da bismo mogli da ga sačuvamo od lopova i taj video nadzor je dao rezultate. Od 2013. od kada ga imamo nemamo krađe na sistemima za navodnjavnje. Kada bi se gradio novi sistem to bi koštalo oko 2000 evra po hektaru. Sistem kap po kap košta i do 3500 evra po hektaru”, objašanjava Vasić.

“Ulaganja u sistem za navodnjavanje su stvarno velika. Kada je reč o tifonima još su i prihvatljiva, ima i subvencija od države, a nešto je bilo i na lokalnom nivou za bušenje bunara. Ali, rendžeri, oni su za velike parcele. Između rendžera i tifona postoji velika razlika. Tifon ubija zemlju, a rendžer navodnjava. Kod tifona su krupne kapi, a kod rendžera je već, da ne kažem magla, koja natapa zemlju” dodaje Lakatuš.

Na usitnjenim parcelama nije rentabilno uvoditi sistem za navodnjavanje

Dodatnu poteškoću za navodnjavanje predstavljaju i usitnjene parcele.

“E, to je već posebna priča, pogotovo u Elemiru. Nije rađena komasacija, pa su to sitne parcele. Ne znam da li je kod nas prosečna veličina njive hektar i po ili drastično manje. Šta ti možeš na tom posedu? Da su veći posedi i da je bolja organizacija možda bi i bilo više sistema za navodnjavanje”, kaže Lakatuš.

Grad Zrenjanin poslednjih godina pomaže poljoprivrednicima prilikom uvođenja sistema za navodnjavanje.

“Imamo usitnjene parcele. Na površinama od jutra ili nekoliko jutara ili hektara nije rentabilno postavljati zalivne sisteme. Grad Zrenjanin je u prošloj i delom u ovoj godini pokrenuo akciju bušenja bunara. Besplatno bušenje bunara dobilo je 40-ak poljoprivrednika koji su se javili na javni poziv grada Zrenjanina, s tim što su oni u obavezi da u roku od godinu dana podignu sisteme za navodnjavanje. Tu imaju mogućnost da u saradnji sa pokrajinskim izvršnim većem koji refundira 50 posto sredstava za podizanje sistema za navodnjavanje, da za relativno male pare  podignu zalivne sisteme. Prednost kod ovog bušenja bunara imali su manji proizvođači. Svaki taj bunar može da navodnjava od 5 do 8 hektara zemljišta tako da će nekih 200 ha zemljišta u privatnom vlasništvu biti pod sistemima za navodnjavanje, a možda i više” objašnjava Kralj i dodaje da će akcija biti nastvljena i ove godine.

“Obezbeđena su sredstva u agrarnom budžetu. Planirano je i nadam se da će u nekoliko narednih nedelja biti raspisan javni poziv za novih 40 i nešto bunara za potrebe poljorpivrednika sa teritorije grada Zrenjanina”, kaže Stojan Kralj.

Onima kojima nije potrebna pomoć države ili lokalne samouprave za bušenje bunara, da bi investirali potrebno je da na vreme znaju na šta mogu da računaju u narednim proizvodnim sezonama.

“Mi imamo u planu proširenje površina pod navodnjavnjem. Imamo gotov projekat za dodatnih 600-650 hektara ali smo vezani za lokalnu samoupravu, pošto se naša zemlja graniči sa državnom koju uzimamo u arendu. Moramo da čekamo da vidimo šta će da uradi lokalna samouprava. Da li će nam priznati prioritet za korišćenje te zemlje na 10-15 godina zbog stočarstva ili neće. Jedino u tom slučaju bismo bili sigurni i mogli bismo da investiramo u sistem za navodnjavanje. Za sada se ne zna da li će bti prioriteta za stoku, nema licitacije, ne zna se ni kada će biti licitacija za narednu godinu”, objašnjava Vasić.

Čišćenje zapuštenih kanala

Veliki problem za zalivanje njiva su i kanali koji su zapušteni više od četvrt veka.

“To je tek katastrofa. Još je Marija Terezija uradila jako lepo kanalsku mrežu. Tu je bila izuzetno kvalitetna zemlja, koju mi sad zovemo rit. Pa mi smo tu stvorili rit. Sada je pustara postala najkvalitetnija zemlja. Baca se sve i svašta po kanalima, ne samo nafta, tu su i flaše od pesticida, smeće iz domaćinstava… Svest naših ljudi je na jako niskom nivou. Kad idem po ataru, pa kad naiđem na kesu od semena ili flašu ja je podignem, donesem kući, spalim na mestu gde samtram da neće ugroziti nikoga”, objašnjava Lakatuš.

I nadležni su prepoznali ovaj problem i tvrde da nastoje da ga reše. Međutim, za to je osim novca potrebno i vreme.

“Grad Zrenjanin u saradnji sa pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu već godinama u nazad, a naročito poslednje 3-4 godine pokušava da izgradi dvonamenske kanale koji mogu da budu u službi i navodnjavanja i odvodnjavanja. Zajedničkim sredstvima, koja nisu mala, je značajan broj tih kanala pročišćen i produbljen i priveden nameni da u narednom periodu budu u funkciji kako za navodnjavanje tako i za odvodnjavanje. Prošle godine je uloženo negde oko 80 miliona dinara u kanale, ove godine će biti novih 40 miliona dinara. To se radi postepeno, duži niz godina. Kopali smo i nove kanale. Nešto što nije održavano 20-ak godina sada se osposobljava”, kaže Stojan Kralj.

Čak i tamo gde su kanali pročišćeni postavlja se pitanje kakvog je kvaliteta voda koja se koristi za navodnjavanje.

Prošao sam neki dan pored kanala DTD – žabokrečina pliva. Pitanje je sad odakle vući tu vodu, da li  kanal ima kapacitet koji je poterban ili nema, potrebno je zaštititi usise… Mnogo su veći problemi nego što mislimo”, kaže naš sagovornik – poljoprivrednik iz Elemira.

“Voda je takva kakva je, u mnogo slučajeva su sami poljoprivrednici doprineli tome da voda bude zagađena. Bacaju otpad, flaše od pesticida, herbicida, fungicida, bacaju smeće u vodu i samim tim zagađuju ne samo vodu nego i zemljište, čime se ono trajno uništava. U maju je bila pokrenuta akcija, prvi pilot program, u saradnji sa proizvođačima hemijskih sredstava da se vrši prikupljanje tog sekundarnog otpada od poljoprivrede, pa su oni kamionima dolazili u naseljena mesta. Poljoprivrednici su mogli da predaju taj otpad i bezbedno ga odlože za dalje uništavenje, a ne da ga bacaju gde stignu i da zagađuju ne samo kanale, nego celokupno poljoprivredno zemljište”, objašnjava šef odseka za poljoprivredu i ruralni razvoj gradske uprave Zrenjanin Stojan Kralj.

Da bismo u Vojvodini, za koju svi kažu da je žitnica Evrope, zaista imali dve žetve godišnje potrebni su i novac, ali i pravi projekti. Pomoć dražave i lokalne samouprave je od izuzetnog značaja. Osim bušenja bunara i pročišćavanja kanalske mreže potrebno je osnažiti i stočarsku proizvodnju, jer bez stajnjaka navodnjavanje na duži rok ne daje efekte. Naprotiv – zemlja siromaši, a prinosi opadaju. Međutim, možda je za početak najvažnije da svi zajedno počnemo da menjamo model ponašanja i da se okrenemo životu sa prirodom, umesto što je svesno različitim otpadom zagađujemo.