Mnoga očekivanja na polju smanjenja nasilja u porodici vezana su za 1. jun, datum označen za početak primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Da li će nasilnici ustuknuti pred novim, oštrijim merama, i da li će institucije biti spremne da se u većoj meri posvete životu žrtava nakon pretrpljenog nasilja, ostaje da se vidi u praksi. Zrenjaninske institucije među kojima su Osnlovno javno tužilaštvo, Policijska uprava, Centar za socijalni rad, u velikoj meri su bili ispred svih u državi i pre donošenja zakona. Zrenjanin je bio grad-primer odlično oranizovane intersektorske saradnje koja je rezultirala povećanim brojem prijava za pretrpljeno nasilje. I dok se u prvi mah povećanje tumači kao eskaliranje nasilja u društvu, u drugi bi se moglo posmatrati kao ohrabrenje žrtava. Da li je zaista tako, govori javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu, Mladen Vujin.
Kakvo je Vaše mišljenje o novom zakonu koji bi trebao na efikasniji način da spreči i smanji pojavu nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i koje biste odredbe izdvojili za najbolje?
Mladen Vujin: Najpre, treba imati u vidu da se država ovom problematikom bavi na dosta ozbiljan način, a da je ovaj zakon potvrda takvog pristupa. Novi zakon ne prepušta ništa slučaju, već se njime tačno utvrđuje koja institucija, odnosno koji državni organ ima obavezu da reaguje onda kada se pojavi problem vezan za nasilje u porodici. Mi imamo Krivični zakonik koji predviđa krivično delo nasilje u porodici, i u krivično-pravnom smislu vršenje nasilja prema oštećenom licu je sankcionisano, i to je zakonsko rešenje koje egzistira deceniju unazad u našem zakonodavstvu. Međutim, sam Zakon o sprečavanju nasilja u porodici jeste jedna nadogradnja postojećih rešenja, i u tom mislu je on izuzetno pohvalan. Vreme koje je ostavljeno do početka nejgove primene predstavlja zapravo prostor svim državnim organima i ustanovama da se upoznaju sa novim zakonskim rešenjima i da 1. juna budu spremni, da bez dileme znaju koje su njihove obaveze i na koji način treba da postupe kada se bude javio slučaj nasilja u porodici. Ono što je naročito dobro, jeste ta preventivna uloga koja se predviđa ovim zakonom u smislu detektovanja i preduzimanja mera kako bi se sprečilo samo nasilje, odnosno eventualni nastavak nasilja koje je već uočeno. I sam zakon u svom nazivu sadrži izraz sprečavanje nasilja u porodici.
EFIKASNOST NOVOG ZAKONA POKAZAĆE SE U PRAKSI
Kako bi to konkretno trebalo da izgleda u praksi?
Mladen Vujin: U novom zakonu je tačno navedeno koji državni organi moraju da učestvuju u detektovanju i sprečavanju nasilja u porodici. Neosporno je da mora da učestvuje tužilaštvo, pre svega osnovno tužilaštvo kao nosilac intersektorske saradnje, zatim policijska uprava, sudovi koji će to procesuirati i Centar za socijalni rad. Zakonom je tačno i jasno definisano da minimum jednom u 15 dana sve ove ustanove i državni organi moraju da održe jedan zajednički sastanak kako bi se sumirala situacija za naredni period i utvrdilo da li u nekoj porodici postoji indicija da može doći do nasilja i koje mere nadležni organi treba da preuzmu. Tačno se definišu i rokovi u kojima treba da se preduzmu konkretne radnje, tako da nema prostora za neprijatne situacije u kojima se ne zna ko je šta trebao da uradi, izbegavanja odgovornosti i slično, nema tog, da kažem manevarskog prostora. Moraće da postoji i trag o tim sastancima, zapisnik, a rezultat sastanaka treba da bude sačinjavanje individualnog plana zaštite žrtve. Zakon je predvideo i specijalizaciju radnika unutar državnih organa i institucija. Radnici tužilaštva, sudova, policije, moraće da prođu specijalizovanu obuku. Podiže se nivo edukacije, što je izuzetno pohvalno. Moraće da postoje tačno određena „lica za vezu“, odnosno za komunikaciju kako bi se u svakom trenutku znalo kog službenika treba zvati iz Centra za socijalni rad ili iz policije kada se pojavi nasilje u porodici, jer naravno, taj problem se neće pojavljivati samo u toku radnog vremena i onda kada smo u mogućnosti svi da se sastanemo, nego i van toga.
Šta se podrazumeva pod specijalizacijom policijskih službenika ?
Mladen Vujin: Policijski službenici biće usko specijalizovani za problematiku nasilja u porodici. Pored ogromne odgovornosti, u nadležnosti tog službenika jeste i da izvrši procenu neposredne opasnosti od nasilja u porodici. On će na bazi komunikacije sa potencijalnim osumnjičenim, oštećenom i svedocima, morati da iznese jedan zaključak, da kaže da li u određenoj situaciji postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici ili ne. Ukoliko ustanovi da je više nego očigledno da postoji neposredna opasnost, taj policijski službenik će imati mogućnost da izda naređenje kojim će tražiti meru privremenog udaljenja učinioca iz stana ili će tražiti meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu i da joj prilazi. Nakon što izda takvo naređenje, on će biti u obavezi, shodno zakonu, da o tome obavesti tužioca koji će imati mogućnost da predloži produženje mera, a to menja situaciju. Mere koje policijski službenik izrekne mogu da traju 48 sati, ali kada tužilac pošalje predlog nadležnom sudu, ta mera može da se produži na period od 30 dana.
Šta se konkretno dobija tim periodom od 30 dana?
Mladen Vujin: Ovim merama se žrtvi pruža fizička sigurnost, štitimo je time što osumnjičenog udaljujemo iz stana, kuće, ili mu izričemo zabranu prilaska žrtvi. S druge strane, Centru za socijalni rad se ostavlja prostor da u tom periodu osnaži i ohrabri žrtvu da se suoči sa tom problematikom i da nekim zajedničkim putem nastave osnaživanje, ohrabrivanje, otvaranje vidika da problem zlostavljanja može da se reši. Poenta je ohrabriti žrtvu da raskine sa prošlošću koja je očigledno loša i da joj se stavi do znanja da postoji i život bez nasilja. Poruka ovog zakona je da niko ne treba i ne može da bude žrtva nasilja u porodici. Svako ima pravo na slobodan život bez traume i nasilja.
VEĆA MATERIJALNA POMOĆ ZA ŽRTVE
Da li to znači da nema ničega što biste eventualno zamerili, ili možda dopunili u novom zakonu?
Mladen Vujin: Mislim da je ovo zakon čija će primena biti dugogodišnja. Rešenja su precizna i kvalitetna, vidi se da su ovaj zakon sačinili ljudi koji su se problematikom nasilja u porodici bavili dosta godina unazad i upravo zbog toga što su je razumeli, mogli su da daju predlog zakona koji je skupština i usvojila. Ovom problematikom se lično bavim od 2007. godine i donošenjem ovog zakona smatram da smo građanima stavili na raspolaganje kompletne resuse ovog društva kako bismo zajednički rešili problem nasilja u porodici. Zakon je po meni odličan, i zaista nijednu izmenu ne bih tražio. Ali, vidim prostor za kvalitetnije rešavanje problematike u smislu većeg izdvajanja materijalne pomoći za žrtve. Pomoć žrtvama u vidu zaposlenja, zatim neke materijalne nadoknade, uključivanje žrtve koja je uspešno prevazišla problem u osvešćivanje novih potencijalnih žrtvi kako može da se reši problem. Žrtve su po pravilu osobe slabog imovnog stanja, bez zaposlenja. U tom smislu unapređenja bismo trebali da razmišljamo.
Koliko nas novi zakon približava onome što radi Evropa na polju prevencije nasilja odnosno efikasnog rešavanja počinjenog nasilja?
Mladen Vujin: Apsolutno nemam dilemu da smo sa ovim zakonskim rešenjem u samom vrhu Evrope i mislim čak da druge zemlje mogu da se ugledaju na nas u pogledu načina rešavanja problematike nasilja u porodici.
ZRENJANINSKI MODEL – PRIMER ISPRAVNE BORBE PROTIV NASILJA U PORODICI
Kada govorimo o čuvenom „zrenjaninskom modelu“, da li možete da kroz jedan primer pojasnite kako se odvija ta intersektorska saradanja u praksi? Šta se dešava onda kada jedna žrtva koja trpi kontinuirano nasilje, odluči da to isto nasilje prijavi?
-Žrtva najčešće prvo telefonski pozove policiju i dežurnom službeniku saopšti da se dogodilo nasilje. Nakon toga, dežurni policijski službenik obaveštava dežurnog zamenika javnog tužioca i istovremeno se obaveštava i dežurni radnik Centra za socijalni rad. To znači da su u istom trenutku sve nadležne institucije obaveštene da negde postoji problem. Shodno tome, dežurni zamenik osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu izdaje jasne i precizne direktive policijskom službeniku koje je mere sve neophodno preduzeti u pogledu rešavanja situacije i daljeg procesuiranja samog osumnjičenog. Naravno, u onim ekstremnim situacijama gde je prisutan visok stepen ugroženosti žrtve, po pravilu se osumnjičenom licu određuje mera zadržavanja do 48 sati, nakon čega se to lice privodi u Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu i saslušava se, te potom postupajući zamenik javnog tužioca predlaže određivanje pritvora osumnjičenom. Kada osumnjičenom, od strane Osnovnog suda u Zrenjaninu biva određen pritvor, isti se određuje u trajanju od 30 dana i potom se u zavisnosti od toka postupka, produžava u potrebnoj meri. U situacijama kada postoji niži stepen ugroženosti žrtve, osumnjičeni se procesuira u redovnom postupku, što u praksi znači da policijski službenici nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu dostavljaju odgovarajuću krivičnu prijavu, na osnovu koje zamenik javnog tužioca preuzima vođenje dokaznog postupka i nakon toga podnošenje odgovarajućeg optužnog akta protiv nasilnika. Sve ove aktivnosti uporedo prati i Centar za socijalni rad tako što pruža odgovarajuću psiho-socijalnu i materijalnu pomoć žrtvama, a tužilaštvu dostavlja odgovarajući izveštaj o porodičnoj anamnezi. Na taj način se tužilaštvo upoznaje sa istorijatom nasilja u porodici ukoliko je isto postojalo, i to pomaže prilikom donošenja konačne javno-tužilačke odluke.
Šta je konkretan rezultat intersektorskog rada u Zrenjaninu? Da li je to povećan broj prijava, da li su žene ohrabrene?
Mladen Vujin: Gledajući statističke podatke, evidentno je da mi imamo konstantno povećanje broja prijava vezanih za nasilje u porodici. Ako se uzme u obzir činjenica da je ova problematika na ozbiljniji način počela da se rešava od 2007. godine, te da je iste godine bilo 5 krivičnih prijava za nasilje u porodici, a 2016. godine preko 300 krivičnih prijava, jasno se na prvi pogled može zaključiti da je neosporno višestruko povećan broj zaprimljenih krivičnih prijava. Moj utisak jeste da nije reč o tome da je došlo do povećanja obima nasilja u našem društvu, već naprotiv, da je došlo do jednog ozbiljnog ohrabrenja žrtava da se obraćaju nadležnim institucijama i da uz pomoć njih započnu rešavanje te problematike. Apsolutno sam ubeđen da je stepen nasilja u porodici isti kao i pre decenije, ili čak možda i manji, upravo zbog toga što nasilnici uočavaju da sada sistem adekvatno reaguje i da dobro funkcioniše. Žrtve su stekle poverenje u sistem i društvo, i upravo razlog zbog kojeg dajem ovaj intervju, jeste da bi na takav način upoznali širu javnost o tome da država želi da se ovom problematikom bavi ozbiljno. Apelujem i na sve medije da na svakom koraku upoznaju javnost sa time da država ima efikasan sistem rešavanja problema nasilja u porodici i tako će dati svoj doprinos. Takođe, izuzetno je važno da svi, ne samo žrtve, nego svi koji imaju saznanja u vezi nasilja u nekoj porodici, o tome obaveste policiju i tužilaštvo i time će već dati svoj nemerljiv doprinos. Lica koja bi prijavila takav slučaj ne moraju da brinu za sebe, jer prijave mogu da budu anonimne, poručuje na kraju razgovora Mladen Vujin.
.gif)
.gif)
