Više od decenije istraživačkog rada Ervina Gazdaga, Vasilija P. Novaka i Mirona Grgića, uloženo je u stvaranje monografije sela “Ečka – mala istorija Banata” u kojoj je predstavljena bogata istorija ovog vojvođanskog mesta.
Projektom je obuhvaćena istorija sela i veleposedstva Ečke, istorija crkava, sporta, školstva, razvoja kulture i stanovništva i seoskog dobrovoljnog vatrogasnog društva. Monografija je napisana na 586 strana i krasi je više od 1200 fotografija.
Knjigu je objavila Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” u tiražu od 500 primeraka. Finasijsku podršku za njeno izdavanje pružili su Sekretarijat za kulturu Izvršnog veća Skupštine AP Vojvodine, Grad Zrenjanin, Savet MZ Ečka, Viktoria Group i brojni donatori i prenumeranti.
U razgovoru za naš portal, Ervin Gazdag, idejni tvorac monografije, istakao je da su osnovni motivi za rad na knjizi bili razlozi lične prirode, dugogodišnje interesovanje za istoriju sela i saznanje da Ečka kao „veliko“ mesto, nema slično delo.
– Ja sam po nacionalnosti Slovenac koji se 1959. godine doselio Boku, a 1975. se preselio u Ečku. Ljubav prema istoriji navela me je da prikupljam monografije okolnih banatskih sela tragajući za monografijom Ečke. Tako se rodila ideja da se napiše ova knjiga i, srećom ili velikom upornošću, pretočena je u delo.
Decenija prikupljanja građe
Monografija je rađena istraživačkom metodom dok je decenijski rad Ervina Gazdaga podeljen u dve faze.
U prvoj, koja je trajala od 2002. do 2006. godine, on se posvetio proučavanju istorije Banata. Druga faza obuhvatlia je istraživački rad na istoriji sela, uz paralenio pisanje knjige.
– Za potrebe izučavanja istorije koristili smo arhivsku građu, knjige i publikacije na pet jezika. Obrađena su dokumenta iz državnih arhiva u Zrenjaninu, Beogradu, Zagrebu, Temišvaru, Bukureštu, Segedinu, Budimpešti, Beču i Študgartu i podaci Rimokatoličke, Srpske pravoslavne i Rumunske pravoslavne crkve. Veliki broj informacija i fotografija dobili smo od sadašnjih meštana i ljudi iz dijaspore iz njihovih ličnih arhiva.
Nova poznanstva – najveće bogatstvo
Finasijski izdaci, hiljade pređenih kilometara, neprospavane noći provedene u pisanju, i više od dve stotine pročitanih knjiga zarad prikupljanja podataka, autorima su ipak ostali u najlepšem sećanju.
– Najveće bogatstvo, osim stečenog znanja, bili su ljudi koje smo, tokom stvaralaštva upoznali, aže naš sagovornik.
Gazdag je istakao da im je najveću poteškoću predstavljalo sticanje poverenja sadašnjih Ečana i ubeđivanje da na različite načine učestvuju u ovom projektu.
– Nije bilo lako ubediti ih da nam ispričaju svoje priče, iskustva i saznanja i povere lična dokumenta, relikvije, fotografije.
Privreda u Ečki
– U veoma kratkom vremenskom razdoblju od osnivanja, ovo selo postalo je najmondenskije mesto Južne Ugarske. Kao takvo, ugostilo je sav „krem“ privrednog, vojnog, političkog, crkvenog i kulturnog establišmenta ondašnje Evrope.
Gazdag navodi da potencijal za razvoj i bogatu istoriju selo duguje Kaštelu, velikoposednikovoj kući kao centralnom mestu imanja, smeštenog u Ečki.
Najzanimljiviji podaci u monografiji potiču iz dela istorije veleposedstva Ečke. Sticajem sretnih okolnosti 2009. godine ovaj autor slučajno upoznaje naslednice kaštela Ečka – gospođe Felicitas Lotc i Gabrijelu Roden. Dokumenta, fotografije iz njihovih privatnih arhiva upotpunili su do tada znanu istoriju veleposedstva.
– Za mene je najveće iznenađenje bilo saznanje da je od sredine 19. veka do 1941. godine u selu živela brojna populacija Jevreja. Razvoj ove nacionalne i verske zajednice, ali i njihov brzi nestanak trajao je nepuni vek. Ečanska Jevrejska zajednica iznedrila je poznate advokate, lekare, privrednike, zanatlije, koji su živeli, radili i doprineli razvoju naselja ali i sadašnjeg Zrenjanina.
Rumuni – nosioci kulturnog razvoja
Najveći uticaj na razvoj ovog banatskog sela imala su četiri osnovna, konstitutivna naroda – Mađari, Srbi, Rumuni i Nemci. Pored njih u ovom mestu živelo je još mnogo narodnosti a po poslednjem popisu stanovništva ima ih devetnaest.
– Od prve kolonizacije, u periodu od 1765. do 1775. godine pa sve do današnjih dana, Rumuni nikada nisu napuštali Ečku, stoga su oni i nosioci istorije intelektualnog razvoja i nasleđa Ečana. Kako bi očuvali svoju kulturnu baštinu, prvi u selu su osnovali muški crkveni hor a nakon toga nastao je i prvi seoski orkestar u okviru Dobrovoljnog vatrogasnog društva. On postaje preteča KUD-a “Štefan Štefu” koji se održao do današnjih dana.
U vreme formiranja hora i orkestra, Ečka je bila poljoprivredno naselje i mahom su ga činili paori među kojima je mali procenat bio pismen. Upravo zbog toga su njihov talenat, entuzijazam i upornost za divljenje. Od tog vremena do danas, očuvan je izvorni rumunski folklor i narodna muzika.
Ečanima Monografija puno znači
Pozitivne kritike meštana i stručne javnosti koja je imala priliku da knjigu i pročita, prevazišle su očekivanja autora.
– Za knjigu se najviše interesuju ljudi koji su rođeni i nekada živeli u selu ali su zbog društveno-istorijskih i ekonomskih okolnosti odseljeni, ili pak njihovi potomci, dodao je Gazdag.
Prema saznanjima autora, primerci knjige dospeli su i u Severnu i Južnu Ameriku, Afriku, sve bivše jugoslovenske republike i brojne evropske zemlje, a veliko interesovanje izrazili su i nekadašnji meštani Ečke, sada stanovnici Australije.
Foto : Panoramio / bosko macura, sonjamar, Bojan Vesković
.gif)
.gif)
.gif)
