Meteorološka stanica Zrenjanin izgrađena je pre tačno 31 godinu, kao deo velike mreže stanica Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koje zajedno učestvuju u složenom procesu prognoziranja vremena.
Ovde saznajemo da se 1879. godina uzima kao početak merenja vremenskih parametara. Lokacija stanice je tokom godina više puta menjanja, sve do 1985. godine kada je na današnjoj lokaciji izgrađen moderan objekat za merenje vremenskih parametara.
Ovde zatičemo rukovodioca stanice Velimira Uštevića koji je precizno pojasnio koji se sve parametri prate.
- Mere se temperatura, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, brzina vetra. To su parametri koje
najčešće čujemo na vestima ili čitamo na portalima, međutim mere se i količina padavina, osunčavanje. Zimi se meri visina snega, sadržaj vode u snežnom pokrivaču, potom temperatura tla, kako pri površini tako i na dubinama od 2 do 100 centimetara. Merenje se vrši svakog sata, neprekidno 24 sata na dan, a podaci se putem interneta šalju u Republički hidrometeorološki zavod koji na kraju formira prognozu, priča Uštević.
Na širem području raspoređeno je i 15 padavinskih stanica. 2004. godine ovde je montirana i prva automatizovana meteorološka stanica u Srbiji, poklon Vlade republike Slovačke zbog čega se na ovom mestu uporedo rade i automatska i klasična merenja vremenskih parametara.
Sa rukovodiocem stanice razgovaramo i o promeni klime, sve toplijim letima i zimama.
Neosporno je da dolazi do promena koje su izražene nekim ekstremnim pojavama. To su recimo nagle promene vremena u letnjem periodu i velike količine padavina i nepogoda u kratkom vremenskom periodu, praktično u nekoliko sati. Jednako tako i zimi dolazi do naglih i ekstremnih promena temperatura u kratkom periodu, ali pričati o promeni klime zasad je rano, kaže on.
Heliograf (merač osunčavanja) u ovom periodu nema previše posla
Osvrćući se na neke od najvećih neprilika koje su zadesile Zrenjanin, prisetili smo se nevremena i grada koji je napravio izuzetnu štetu 31. avgusta 2003. godine.
- Da, bilo je to tačno u 18.26 časova. Duvao je vetar orkanske jačine od 120 km na čas i padao je grad veličine jajeta i pesnice. Oblak koji je tada bio nad Zrenjaninom imao je prečniku od oko 60, a po vertikali čak 16 kilometara, precizan je Uštević.
Malo ljudi zna neke od najinteresantnijih meteorološki podataka vezanih za područje Zrenjanina, a naročito ovih da je najniža temperatura ikad izmerena iznosila -30,4 C 24. januara 1963. godine, da je najviša izmerena temperatura 24. jula 2007. godine iznosila je 42,9 C. Maksimalna količina padavina u toku 24 časa izmerena je 22. juna 1987. godine, čak 77 litara po kvadratnom metru. Najveća ikad izmerena debljina snežnog pokrivača iznosila je 50 centimetara, a izmerena je 20. januara 1966. godine. Srednja godišnja temperatura u Zrenjaninu iznosi 11 stepeni Celzijusa.
Razgovor sa meteorologom bila je idealna prilika i da proverimo koliko su pouzdane dugoročne prognoze.
-Pouzdana prognoza koju izdaje RHMZ je za period od 5 dana, a uz nju se daje i orijentaciona dugoročna prognoza za period od 30 dana. Sve to dostupno je na internet stranici Zavoda. Naša merenja i podaci su od koristi mnogim službama i institucijama. Budući da živimo u području gde je veoma zastupljena poljoprivreda naši podaci koji se tiču prognoze padavina ili merenja temperature tla, od velike su koristi poljoprivrednim proizvođačima, priča Uštević i dodaje na kraju da meteorološke podatke intenzivno koriste zdravstvene, vojne, saobraćajne i druge važne ustanove.
Merenje temperature zemljišta
.gif)
.gif)
