Medenjaci – sve o poslastici koju Zrenjaninci sve više prave i konzumiraju

Miris i ukus kolačića sa medom svakog od nas vraća u detinjstvo. Pravile su ih naše bake, a onda su nepravedno bili zapostavljeni. Srećom, u poslednje vreme se i kod nas sve više traže. Pogotovo zimi, iako su medenjaci slatkiši za sve prilike. Od Nove godine i Božića do rođendana, godišnjica i drugih važnih datuma.

Veruje se da su prvi medenjaci nastali pre nekoliko vekova i to u Orijentu. U Evropi su najpopularniji u Nemačkoj, zbog čega mnogi misle da je upravo ta država postojbina medenjaka. Specifični začini koji se stavljaju u ovaj slatkiš, medenjacima daju poseban ukus i miris.

Zrenjaninci sve više traže medenjake

I Zrenjanin se pridružio gradovima u kojima su medenjaci sve omiljeniji kolačići. Sugrađanke Biljanu Zec i Daliborku Dimitrijević spaja slična sudbina. Obe su nezaposlene i u pokušaju da pronađu način da zarade novac, došle su na ideju da prave čuveni stari slatkiš.

„Medenjake sam počela da pravim pre pola godine. Pošto sam na birou, to je krenulo malo iz dosade, malo iz ljubavi prema kuvanju. Kada sam ostala bez posla, firma mi je dugovala puno plata. Tužili smo firmu, svašta je tu bilo i rekla sam da više nikada neću raditi nešto što mi neko neće platiti. Mednjake, i ako ostanu, možemo da pojedemo mi ukućani. Zato sam najviše krenula da ih pravim. Da bih jednog dana to možda ozbiljnije počela da radim“, kaže Biljana Zec.

„Ne radim više, dala sam otkaz, jer ne mogu sve da postignem. Deca su još mala, imam tri ćerke. Muž je često na putu i moram da budem sa decom. Razmišljala sam šta bih mogla da radim od kuće. Svake godine od novembra do proleća sam deci pravila medenjake. I evo ove godine sam konačno počela medenjake da radim i za druge. Da mi to bude kao neki posao. Videćemo kako će se to pokazati“, priča Daliborka Dimitrijević.

Medenjaci se prave od srca, škola nije bitna

Naše sagovornice po struci nisu poslastičari, niti su završile prehrambenu školu.

„Po struci sam geometar. Nikakve veze sa kuhinjom nemam, osim što volim da jedem i da kuvam. Valjda onda to sve dođe na svoje. Porodica me podržava i to mi je najvažnije. Oni me nagovaraju da počnem da prodajem medenjake. Možda ne mogu više da jedu“, kroz smeh objašnjava Biljana.

„Radila sam kao trgovac 11 godina, inače sam završila tekstilnu školu, a krenula da studiram rudarstvo. Ništa ni sa čim nema veze. Ali, jako volim ručne radove. Osim medenjaka pravim i sitne kolače, vezem, šijem. Pravim jastučiće deci. Svašta nešto radim. Šta ću kada sam po čitav dan sa decom, pa mi svašta pada na pamet“, priča Daliborka.

Porodica prva proba medenjake

I Biljana i Daliborka su medenjake prvo pravile za svoje najbliže.

„Volim stvari kojima treba da se posvetite, i zaista se medenjacima posvećujem. U početku je to bilo samo za porodicu. Onda je drugaricina unuka imala rođendan i ona je tražila medenjake za tu priliku. Pošto mi se ćerka još nije udala, pomislila sam „taman da malo izvežbam kako se to radi, kada budem imala unučiće“. I tako sam počela da pravim medenjake za rođendane prijatelja. Nosila sam komšijama da to probaju i njima se svidelo. I onda se meni svidelo kako me hvale. Mada ja sam jako kritična i mislim da to nije još dobro onako kako ja želim da bi bilo za prodaju. Iako me ljudi hvale, uvek se pravdam da mi ovo ili ono nije uspelo“, priča Biljana.

„Medenjake sam prvo pravila za porodicu. Onda je jedna prijateljica tražila da napravim medenjake i da upakujem svaki posebno, da budu na komad, da ih ponese na pijacu, jer ona na pijaci prodaje svoje voće i povrće. Tako je sve krenulo. Ljudi su tamo videli, uzeli, probali. I sada imam baš dosta porudžbina. Svi su zadovoljni, što je najvažnije. Ko god je probao prvi put obavezno se vraćao da poruči još medenjaka“, kaže Daliborka.

Medenjaci na komad ili na merenje

Mušterije naručuju i manje i veće količine, kaže naša sagovornica.

„Radila sam medenjake i za pojedince i za firme. Oni su to poklanjali svojim prijateljima, klijentima, potrošačima. Za jedan ketering u gradu svakog dana pravim po 50 komada. Medenjake za njih pakujem pojedinačno. Inače, ljudi traže da se pakuje i pojedinačno i u pakete. Onoliko koliko ko hoće. Cena po komadu je 25 dinara, a na kilogram 800 dinara. Ko koliko želi može da uzme – 100, 200, 300, 500 grama“, objašnjava Daliborka.

Da bi se napravili medenjaci potrebno je bar 2 dana

Svakog drugog dana Daliborka pravi po 200 medenjaka.

„Jedan dan se medenjaci peku, a drugi se dekorišu. Bez dva dana ne mogu da se naprave medenjaci. Oni moraju da se dobro ohlade da bi po njima moglo da se šara. Treba mi celo popodne da ih ispečem i onda ih sutradan ukrašavam. Ljudi uglavnom traže da budu različitih boja i oblika. Ima situacija i kada žele da svi medenjaci budu isti. Na primer, firme kada naručuju one traže da na medenjacima bude njihov logo. Od oblika tu su jelke, cvet, pahulja, krug, lilihip, srce, zvezda, venčić…“, dodaje naša sagovornica.

Za razliku od Daliborke, Biljana još nije počela da prodaje svoje slatkiše.

„Medenjake uglavnom pravim vikendom. Četvrtkom ili petkom umesim testo. Ono stoji u frižideru jedan dan. Sutradan ga razvlačim i vadim oblike modlicama. Da to bude što različitije. To se ispeče. Sledećeg dana, tek kada se medenjaci dobro ohlade, onda se ukrašavaju. Najpre nanosim sloj, koji je uglavnom jedna boja i kada se to osuši crtam ostale šare po medenjacima“, kaže Biljana.

Momenat za započinjanje posla

„Sad sam stigla skoro do toga da počnem ozbiljno da se bavim pravljenjem medenjaka i za zainteresovane mušterije. Još uvek ih delim komšijama i prijateljima. Uglavnom su to pakovanja od pola kilograma, kilogram. Za rođendane unukama mojih drugarica pakovala sam jedan po jedan medenjak u celofan i vezivala to mašnicama. Planiram da nabavim kesice u koje mogu da se pakuju medenjaci. Vidim na internetu da svašta ima za to. Ali, kako još nisam počela da prodajem svoje proizvode, nisam ni nabavljala te prateće stvari. To svakako povećava cenu. Svi mi kažu zašto ne krenem da ih prodajem. A ja ne znam. Možda je sad pravi momenat za to“, dodaje naša sagovornica.

„Uvek pravim sto komada. I uvek različite da bih videla koji su mi najlepši. Lepše mi je kada pravim samo jednu vrstu. To je za rođendane baš fino. Prijateljice su za rođendane svojih unuka uglavnom tražile 30-ak komada. Ostatak mi pojedemo kod kuće. I u kući više nemamo drugih kolača sem medenjaka. Možda je to malo žalosno, ali, ići ćemo u poslastičarnicu“, kroz smeh priča Biljana.

Deca vole medenjake bez specifičnih začina

Ko god da pravi medenjake za ovaj slatkiš ima neki svoj recept. Iako, su začni ti koji medenjacima daju specifičan ukus, interesantno je da ih ni Biljana ni Daliborka ne koriste.

„Probala sam različite recepte za medenjake. Jedan mi se svideo i sada po njemu pravim. To su medenjaci koji se prave sa mašću. Ako se stavi margarin, onda oni budu tvrđi. Umesto praška za pecivo, od kojeg, takođe, medenjaci budu tvrđi stavljam sodu bikarbonu. U testo idu još med, jaja, brašno, vanil šećer i šolja mleka. Ne dodajem cimet i te već gotove začine za medenjake, koji mogu da se kupe, jer oni daju onaj jak ukus medenjacima. I onda oni više liče na kupovne, nego na domaće. Testo umesim da bude malo mekše i onda ga doradim kad ga izvadim iz frižidera. Testo razvlačim na debljinu od 5 milimetara i oblike vadim modlom ili ih sama sečem“, objašnjava Biljana.

Testo za medenjake sa nutelom

„Pravim nugat medenjake. Tako se zovu. Testo se priprema sa nutelom. Takav im je i miris. To nisu klasični medenjaci sa cimetom ili onim već pripremljenim začinima za medenjake. Zato ih deca i obožavaju. Probala sam da stavljam te začine za medenjake, ali deca neće da jedu. Testo je tako da mora da se zamesi, da odstoji u frižideru minimum dva sata i tek se onda razvija i vade oblici. Peče se jako brzo tako da moram da sam uvek pored šporeta da ih kontrolišem da ne pregore. Kad pečem medenjake ništa drugo ne radim. Moram da sam sve vreme u kuhinji. Medenjak ne sme da bude taman“, objašnjava Daliborka.

Glazura od šećera ili čokolade

Glazura na medenjacima je najčešće šećerna, ali može da bude i od čokolade.

„Za preliv ide jedno belance i 200 do 250 grama šećera u prahu. Od prilike vidim koliko treba. To sjedinim i mutim mikserom dobrih 10 minuta. Na kraju dodam kap-dve limuna. Onda ubacujem boju. Po meni su najbolje one u prahu. Međutim, moram da im dodam kap-dve vode da ne bi ostajale tačkice. Pošto se tada i masa malo razbistri, da bih mogla lepo da radim konture ubacim malo praška za pecivo. Ukrašavam uglavnom kesom. A popravljam čačkalicom. Obično napravim dve kese iste boje, sa manjom rupicom mi je za konture, a sa većom za punjenje i bojenje sredine medenjaka“, kaže Biljana.

„Pravim i čokoladne medenjake i medenjake sa šećernom glazurom. Za ove sa šećernom glazurom treba malo više vremena, jer njih crtam, stavljam perlice koje se jedu i koje su interesantne deci. Prvo krenem sa čokoladnim. Njih premazujem čokoladom, a šaram ih ili šećernim prelivom ili belom čokoladom. Smesa od šećera se brzo suši i ne mogu puno da je napravim. Pravim samo onoliko koliko znam da ću za dva sata uspeti da potrošim. Uglavnom se traže medenjaci sa sneškom, venčići, lilihip, jelkice, Deda Mraz… Deci je to interesantno“, objašnjava Daliborka.

Mašta određuje oblik i izgled medenjaka

Gotovo da ne postoji oblik ili slika koju ove dve Zrenjaninke ne mogu da odrade kada je reč o medenjacima.

„Oblici su različiti. I stalno mi nešto novo pada na pamet i uvek pokušavam nešto novo da napravim. Imam modle, ali više rukom sečem oblike. U svakoj turi napravim neki novi oblik koji sama osmislim. Kada firme poruče medenjake sa svojim logom, pre nego što krenem da crtam po medenjacima ja vežbam taj logo i onda kad krenem to ide. Obično logo skinem s interneta“, kaže Daliborka.

„Ništa mi nije teško da radim, jer to radim iz zadovoljstva. Možda mi je malo napornije jer radim velike količine, a sama sam po čitav dan sa decom. Treba uklopiti i porodicu i ručak i medenjake. Devojčice pomažu tako što uglavnom jedu medenjake. Nekad čak i dok nisu završeni. Kada ih premažem glazurom od čokolade, dok čekam da se ona osuši kako bi po tome crtala, one to pojedu“, dodaje naša sagovornica.

„Koristim i modlice, ali i sama sečem oblike. Na primer, Deda Mraza pravim od modle za kolač. Odsekla sam vrh i iscrtala Deda Mraza. Znači medenjaci mogu da budu različite veličine, oblika, boje. Ko kako voli. Sve što žele mogu da napravim. Kada ljudi hoće, lako je postići dogovor“, priča Biljana.

„Nisam nikada bila nešto za crtanje. Pogotovo u školi. I sada mi je baš smešno što sam to počela da radim. Ali, ne mogu da zamislim da nešto ne mogu da uradim. Kad vidim šta ljudi rade, ja pomislim što ja ne bih to probala. Nema šanse da neko to može, a da ja ne mogu. I jako sam uporna. Zato i hoću da to bude što lepše. Možda ne savršeno, ali bar blizu onoga što sam gledala na internetu da drugi ljudi rade. Mada oni tamo imaju svašta. I kompresore za farbanje i svašta drugo. Ali doći ću i do kompresora. Polako“, objašnjava naša sagovornica .

Hobi bi mogao da preraste u posao

Naše sugrađanke su tek počele da prave medenjake, a po njihovim radovima se čini da bi to moglo da postane i nešto više od hobija.

„Od medenjaka za sada nije neka zarada, ali nije ni loše. Dopunjujemo budžet. Ne znam šta će biti u buduće. Nisam očekivala da će ovako biti na početku. Da ću imati toliko zadovoljnih mušterija“, kaže Daliborka.

„Ko god želi može da poruči medenjake. Ako nešto baš ne umem da napravim – vežbaću. I sigurno ću uspeti to da uradim. Ne verujem da postoje medenjaci koje ne mogu da napravim. Na primer, crnu boju ne volim da stavljam na medenjake. Bar dok ne nabavim odgovarajući opremu za to. Da to bude baš tanko. Gledala sam kako ljudi pišu po medenjacima. I cilj mi je da i ja to uspem da uradim. Na primer, da za firme to mogu da radim“, precizira Biljana.

Društvene mreže za podršku u radu

Medenjaci koje prave Daliborka i Biljana mogu da se vide, ali i poruče i na njihovim fejsbuk profilima.

„Imam svoj profil na fejsbuku – Daliborka Dimitrijević i tu kačim slike onoga što radim. Ljudi vide, ali za sada više traže i poručuju po preporuci, nego preko društvenih mreža“,  objašnjava Daliborka.

„Ćerka mi je napravila profil na fejsbuku – Medenjaci Zrenjanin baš da bih dobila podršku. I tu se me opet podržali prijatelji. Kad ste me pozvali ja sam jako bila srećna. Ali pošto ne prodajem medenjake, mislila sam da nećete doći i da nećete objaviti priču o meni. Prevarila sam se“, kaže Biljana.

Za ove slatkiše se veruje da su kolačići koji su interesantni u periodu zime. Zbog toga su i najčešći motivi na njima Sneško Belić, jelka, Deda Mraz, pahulja.

Ipak, medenjaci se mogu poručivati i za bilo koji drugi praznik ili događaj kao što su rođendani, krštenja, venčanja, godišnjice… Ukus je isti, ali su motivi na njima svakako prilagođeni prilici za koju se medenjaci pripremaju.