I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Dvorodne maline pogodne za sadnju u Banatu

i love zrenjanin tv

Iako su voćnjaci i vinogradi uveliko obrani, ne znači da je briga o njima prestala. Naprotiv. Mnoge mere zaštite potrebno je sprovesti u jesen i zimu, kako bi što bolje dočekali proleće i novi rod. Osim zaštite u ovom periodu aktuelna je i sadnja.

malina-sadnja-siroko

Na poljoprivrednom gazdinstvu Smiljane Popov ovih dana radi se punom parom. Iako ovo voće nije uobičajeno za područje Banata, na 2,5 hektara podižu malinjak.

“U pitanju je polka, dvorađajuća sorta maline. Putovali smo u Poljsku, videli smo da su tamo isti uslovi kao kod nas. To je njihova sorta maline, koja je prilagođena ravnici. Zarada je 20-30 puta veća nego na ratarstvu. Zbog toga krećemo sa malinom”, kaže Smiljana Popov.

PerSu marketi
Smiljana Popov

Smiljana Popov

Male površine idealne za voćarstvo

Osim maline koju sada uvode u proizvodnju, ovo gazdinstvo već proizvodi jabuke na površini od jednog i po hektara.

“Imamo malo zemlje, oko 10 jutara. Sa te površine od ratarstva nismo mogli da dopunimo svoj kućni budžet. Ko ima mnogo više zemlje može da se bavi ratarstvom, da bude na nekoj pozitivi. Mi smo mali poljoprivrednici, pa smo se prebacili na voćarstvo. U voćarstvu može i sa malo zemlje pristojno da se živi. Sa jednog i po hektara jabuke imali smo prinos od oko 100 tona, od čega je 70-80 posto bila prva klasa”, objašnjava naša sagovornica.

maline-radnici

Veća ulaganja, veća i zarada

Ulaganja u voćarstvo su veća nego u ratarstvu, ali se očekuje i veća zarada.

“Za podizanje hektara jabuke treba od 35 do 40  hiljada evra, dok za 2,5 hektara maline treba desetak hiljada evra. Kod maline je mnogo brže vraćanje uloženih sredstava i veća je zarada. Po jutru maline zarada treba da bude oko 20 hiljada evra. To jedno gazdinstvo ne može da ostvari sa 50-60 jutara bilo kog ratarenja. Mi smo odlučili da pokušamo sa malinom, pa ćemo videti kako će se pokazati”, kaže Smiljana.

maline-sadnja-radnik

Po sadnice maline u Kosjerić

Za 2,5 hektara malinjaka potrebno je oko 16000 sadnica.

maline-sadnice

“Mi smo ih platili 15 dinara po komadu. Uzeli smo ih od jednog čoveka iz Kosjerića koji se godinama bavi proizvodnjom malina i sadnica. Ima i svoju hladnjaču. Nisu sertifikovane, proizvedene su u njegovom malinjaku, ali su dobre. Lepo im je razvijen korenov sistem. U svemu što radimo savetujemo se sa Poljoprivrednom stručnom službom”, dodaje naša sagovornica.

maline-sadnice-koren

Dvorodne maline podnose lošije tipove zemljišta

Stručnjaci kažu da dvorodne maline mogu da uspeju na području Banata.

“Ranije je vladalo mišljenje da malina na ovim terenima jako teško uspeva s obzirom na to da traži kisela zemljišta. Međutim, ove dvorodne sorte su se i te kako pokazale dobro na ovom terenu. Razlog je što one dobro podnose lošije tipove zemljišta, sa višim sadržajem kalcijum karbonata. Period zrenja kod ovih sorti kreće od 10-15. jula i traje sve do prvih mrazeva u novembru. Tada dolazi do potpunog košenja maline i iznošenja izdanaka iz voćnjaka. Na ovom području uglavnom nema mrazeva, a i kada ih ima ne postoji mogućnost izmrzavanja tokom zimskog perioda, budući da se biljka uklanja do zemlje”, kaže Maja Martinov, master voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

maline-Maja-Martinov

Maja Martinov

Posebnu pažnju treba obratiti na gustinu sadnje

Kod ovih sorti malina sistem za navodnjavanje je obavezan, po mogućnosti kap po kap.

“Dvorodne maline su bujne. Jako je važno prilikom sadnje da se obrati pažnja da broj biljaka ne bude prevelik, obzirom da daje veliku zelenu masu. Idealan razmak između redova je od 2,8 do 3 metra, a razmak između biljaka u redu treba da je 50 centimetara. Mogu da se sade i po tri na metru, ali je preporuka da idu dve sadnice zbog bujanja”, objašnjava naša sagovornica iz PSS Zrenjanin.

maline-razmak

Bolja rodnost i otpornost dvorodnih malina

Takođe, dvorodne maline se lakše gaje od jednorodnih.

“Što se tiče prinosa, oni su u odnosu na jednorodne maline veći i kreću se od 10 do 13 tona po hektaru. Mnogo je jednostavnija tehnologija gajenja, jer nije potrebna potpora u vidu klasičnih špalira sa žicama. Potrebno je postaviti stubove sa strane, a umesto žice može da ide kanap. Što se tiče zaštite mnogo su otpornije u ondosu na jednorodne sorte iz razloga što se ovde tokom vegetacije radi proređivanje lastara. Kako se u jesen malina kosi do zemlje, nema infektivnog potencijala koji bi ostao u prizemnom sloju, kao što je to kod jednorodnih sorti”, dodaje Maja Martinov.

maline-kanap

Klasična priprema zemlje za sadnju maline

Polka ne zahteva posebnu pripremu zemljišta za sadnju.

“Trebalo bi uraditi podrivanje, zatim oranje i na kraju se radi fina površinska priprema. Što se tiče đubrenja ono se radi isključivo na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Đubrivo ne mora da se razbacuje po celoj površini parcele nego može da se radi u trakama širine oko jedan metar. Kada se to đubrivo unese u zemljište, sadnja može da se radi tako što se kopaju pojedinačne rupe, a može i da se otvori brazda u kojoj se sadi rasad na dubini od 20 centimetara”, objašnjava naša sagovornica.

maline-traktor

Sadnja voćaka od jeseni do proleća

Sadnja voćaka je izuzetno odgovoran posao, pa se greške napravljene na samom početku, kasnije veoma teško mogu ispraviti, a neke su praktično i neispravljive.

„Sadnju voćaka moguće je obaviti: u jesen, u toku zime, ako vremenske prilike to dozvoljavaju, ili u proleće po mogućstvu što ranije, a najkasnije do kraja marta. Najbolje rezultate daje jesenja sadnja koja ima niz prednosti kao što su: bolji prijem sadnica, brže kalusiranje preseka na korenu, voćke su bolje obezbeđene vodom, te je razvoj takvih sadnica na kraju prve vegetacije znatno izraženiji“, kaže Maja Martinov.

malina-sadnja-ljudi

Preporuka stručnjaka je da se koriste sertifikovane sadnice.

„Sertifikat garantuje zdravstveno stanje, poreklo i kvalitet sadnog materijala. Takve sadnice karakteriše dobro razvijen korenov sistem, dobro sraslo spojno mesto, kao i odsustvo znakova bilo kakvog oboljenja. Jedino takve sadnice mogu da obezbede redovnu rodnost i profitabilnost voćnjaka“, objašnjava naša sagovornica.

maline-sadnice-zemlja

Ručnu sadnju rade bar dva radnika

Ručnu sadnju treba da sprovode najmanje dva radnika vodeći pri tom računa da se sadnice posade na istu onu dubinu na kojoj su bile i u rasadniku.

„Sadnice okalemljene na vegetativnim podlogama obično se sade za tri do četiri centimetara dublje nego što su bile u rastilu zbog boljeg ukorenjavanja. U slučajevima nagnutih terena sadnju voćaka treba obaviti po izohipsama, konturnim brazdama ili se prave terase. U ovakvim slučajevima tereni su vrlo podložni eroziji i izvođenje svih agrotehničkih i pomotehničkih mera je znatno otežano. Nakon završene sadnje oko svake sadnice treba napraviti levkasto udubljenje u vidu činije i zaliti sadnicu sa 8-10 litara vode, što obezbeđuje sigurniji prijem i bolje napredovanje biljaka u narednom periodu“, objašnjava Maja Martinov, master voćarstva iz PSS Zrenjanin.

malina-sadnja

Gazdinstvo Smiljane Popov planira i izgradnju hladnjače

Ukoliko se pokaže da je odluka o sadnji malina bila dobra, poljoprivredno gazdinstvo Popov planira da podigne i hladnjaču.

“U provoj godini je rod minimalan, treba da pokrije ulaganja, a sledeće godine stiže pravi rod. To ako bude bilo kako očekujemo, onda ćemo podići hladnjaču i tražićemo kooperante koji će dalje širiti zasade maline u ovom delu zemlje. Pozivam sve manje proizvođače, koji imaju 20-30 jutara zemlje da nam se priključe. Konkurenciju ovde u okolini nemamo, sva malina koja se proizvede u Srbiji se i proda. Ranije je bio problem što nema hladnjače u ovom kraju, nema otkupa. Mi ćemo podići hladnjaču, isplata će biti sigurna. Ili prilikom predaje ili može malina da se ostavi na lageru u hladnjači pa da se čeka kupac. To će zavisiti od kooperanata, šta oni budu hteli”, kaže Smiljana.

malina-sadnja-dosta-ljudi

Za sredstva za izgradnju hladnjače konkurisaće i kod Pokrajine

Izgradnju hladnjače će finansirati delom iz sopstvenih sredstava, a delom iz fondova koji su dostupni poljoprivrednicima.

“Smeštajni kapacitet je urađen od 300 kubika. Treba da se uradi komora za brzo smrzavanje. Za hladnjaču imamo pravo na povraćaj od pokrajine u visini od 40 odsto uloženih sredstava. Sad videćemo šta će biti. Ako bude malina dobro rodila, to će se vrlo brzo dići. Kad ima novca hadnjača se podigne za mesec dana”, objašnjava ova poljoprivrednica.

malina-jedna-sadnica

Zaštita voćnjaka u jesenjem periodu

Osim podizanja novih zasada, zaštita voćaka u jesenjem periodu je i te kako važna.

“Nekada se zimsko prskanje obavljalo preparatom na bazi DNOC-a koji je delovao na gljive, bakterije, insekte. Ovo prskanje pružalo je potpunu zaštitu voćaka od bolesti i štetočina i omogućavalo dosta „komotno“ vreme primene – tokom  zimskih meseci, kada to vremenski uslovi dozvole. Međutim, preparat je 2002. godine zabranjen. Sada treba suzbiti prouzrokovače bolesti i štetočine koji se inače teško suzbijaju. Nove generacije pesticida visoke efikasnosti, lake primene i brzog delovanja dovele su do toga da su proizvođači potpuno napustili naviku da “neguju“ stabla, već najčešće tretiraju lišće tokom vegetacije“, kaže dipl. ing. Tatjana Mironović, savetodavac za zaštitu bilja iz PSS Zrenjanin.

vocnjak

Da bi mogli da računaju na zdrave biljke i siguran rod, proizvođači moraju da štite voćke i tokom jeseni i zime.

“Zimsko prskanje se svodi na hemijski tretman pred samo kretanje vegetacije, a preparati na bazi bakra i mineralnih ulja, koja se koriste u ovu svrhu, ne pružaju dovoljno efikasnu zaštitu. Naročito kada se ima u vidu da mnogi prouzrokovači bolesti i brojne štetočine opstaju i tokom zimskog perioda. Bakterijski rak može da ostvari infekciju i pri nula stepeni i narednih godina pravi štetu. Blage zime poslednjih godina, ali i zapušteni stari voćnjaci koji se ne tretiraju, kao i izbegavanje ili neadekvatna primena davno poznatih agrotehničkih mera, naročito u malim voćnjacima i na okućnicama svakako doprinose težem održavanju zdravstvenog stanja voćaka“, objašnjava naša sagovornica.

vocnjak-jesen

Spektar delovanja fungicida korišćenih tokom jesenjeg tretmana

Fungicidi na bazi bakra imaju najširi spektar delovanja na patogene uključujući i bakterije.  Njihovom pravovremenom primenom, pre ostvarivanja infekcije, uništavaju se patogeni na mestima njihovog prezimljavanja.

„Kod jabučastih voćnih vrsta prskanjima tokom jeseni i zime uspešno se suzbija bakterijska plamenjača koja je najopasnija bolest jabuke i kruške. Bakterijski rak, kao i slična oboljenja – rak kore i crni rak grančica uspešno se suzbijaju u ovom periodu. Kod koštičavog voća, propušteno jesenje i zimsko prskanje ne može se u potpunosti nadoknaditi kasnijim prskanjima ili drugim merama i čini 90% efikasnosti zaštite od prouzrokovača bolesti kovrdžavosti lišća breskve i nektarine koja je kod nas najznačajnija bolest ovih voćnih vrsta“, kaže Tatjana Mironović.

vocnjak-bez-lisca

Odabir preparata na bazi bakra

Na tržištu postoji veliki broj preparata na bazi bakra.

„Važno je znati da se bakar u tim preparatima može naći u 3 različita oblika. To su: bakar – oksihlorid, bakar – hidroksid i bakar – sulfat. Bez obzira u kom se obliku bakar u preparatu nalazi, on se u biljkama najpre pretvara u bakar – hidroksid, jer je to jedini oblik koji biljka može da koristi. Bakarni – oksihlorid je najefikasniji, ali se u zemljama EU izbegava jer sadrži u sebi hlor. Još važnije jeste izabrati formulacije koje obezbeđuju što bolju pokrovnost i koje se teže ispiraju kišom“, objašnjava savetodavac PSS Zrenjanin.   

maline-jesen

Higijena voćnjaka tokom zime

Nakon jesenjeg tretmana ne prestaju mere zaštite voćnjaka.

“Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama protiv glodara i divljači koji tokom zime mogu naneti veliku štetu i doprineti njihovom propadanju. Tek nakon 12 godina, koren i vrat stabla dovoljno otvrdnu da ih glodari ne napadaju”, dodaje naša sagovornica.

vocnjak-mladi-jesen

Nastavljaju se i pregledi voćaka i ako to nije ranije urađeno.

“Na starijim stablima treba četkom ukloniti koru koja se ljušti i služi kao sklonište za mnoge štetočine. Tim postupkom uklanjaju se i lišajevi i mahovine koji se nalaze na deblu. Ispod stabla koje se četka potrebno je staviti najlon i sakupljeni materijal odneti iz voćnjaka i spaliti. Uporedo sa četkanjem može se sprovesti i dezinfekcija kore stabla rastvorom pepela i sapuna. 200 – 300 g pepela i 5 g sapuna se preliju litrom vruće vode. To se meša 10 do 15 minuta da se dobro rastvori. Četkanje stabla je obavezna faza koja prethodi krečenju stabla”, kaže Tatjana Mironović.

vocnjak-vinograd

Mere zaštite u vinogradu

Mere zaštite potrebno je sprovesti i u vinogradu.

“Vinograd trenutno spava. Miruje. Još malo pa ću ići da ga nađubrim mineralnim đubrivom. Ja to radim u jesen, jer su mu žile duboko, pa dok to đubrivo ode u dubinu, taman da ima na proleće dovoljno hrane. Neko čeka proleće da to baci, a ja ne. Rezidbu radim na proleće i to tako što čekam da krene vinograd. Onda vidim šta ostavljam, a šta sečem. Kada vinograd miruje sva loza je jednaka i onda mogu da pogrešim da odsečem rodnu granu, a da ostavim onu koja je manje rodna. Ovako kad on pokaže granu sa 8-9 pupoljaka, a na nekoj drugoj bude 3-4 ja onda ostavljam tu sa više pupoljaka. Ako bude mnogo, onda radim i zelenu rezidbu i kad svi beru berem i ja”, kaže vinogradar Živa Đurić iz Melenaca.

vinograd-jesen

“Kada je u pitanju zaštita vinograda tokom perioda mirovanja obično se misli na zimsko prskanje vinograda koje se obavlja tokom februara meseca.  Međutim, napredniji vinogradari sa završetkom berbe ne završavaju svoju brigu o vinogradu i odmah nakon berbe pristupaju zaštiti vinograda poznatijoj kao „plavo“ prskanje. Ime je dobilo po preparatima na bazi bakra koji ostavljaju plavičastu boju na tretiranim delovima nakon prskanja. Poslednjih godina uglavnom se sprovodi radi sperečavanja širenja crne pegavosti vinove loze. U vinogradima u kojima postoji zaraza potrebno je obaviti prskanje s jednim od fungicida na bazi bakra, jer gljiva u perodu od jeseni do proleća može da zahvati koru lastara“, kaže Tatjana Mironović.

vinograd-koren

Crna pegavost, bolest većine vinograda na ovom području

Crna pegavost je bolest je koja se odomaćila u gotovo svim vinogradima na našem području i može se reći da se praktično i ne može potpuno iskoreniti.  

vinograd

 „Gljiva koja izaziva ovu bolest prezimljava u spoljnim slojevima kore naročito na jednogodišnjim lastarima. Nalazi se u kori lastara već tokom leta i od jeseni kad lastar odrveni, ona prorasta kroz koru izazivajući  izbeljivanje lastara, što se odmah primećuje. Zaraženi lastar je bele do sivkaste boje i jasno se razlikuje od boje kore zdravog lastara koja je smeđe do crveno-smeđe. U proleće u kori takvih lastara lako su uočljive sitne, crne tačkice koje „malo izviruju“ na površinu. Gljiva zatim opet miruje do jeseni.  U jesen opet sve do proleća, samo za vreme toplijih dana, nastavlja svoj rast i razvoj u kori, a odrveneli izboj opet pobeli ili se na njemu pojave okruglaste tačkice. Tu se nalaze mnogobrojne spore koje tokom proleća za vreme kiše poput crva ili niti izlaze napolje. Kiša ih raznosi i tako se zaraza obnavlja i postaje stalna u zasadu. Ova gljiva u proleće  napada sve zelene delove loze – lastare, izboje, listove, peteljke listova, grozdova i bobica i same bobice. U vinogradima koji su jako zaraženi ceo  zasad je kržljav i slabo rađa“, objašnjava naša sagovornica.

vinograd-cokot

Prouzrokovač crne pegavosti vinove loze često se javlja već u rasadnicima, pa treba biti oprezan prilikom odabira sadnog materijala, jer je to već jedan od načina da se pojava bolesti spreči.

Mere zaštite, osim izbegavanja đubrenja azotom, zdravog sadnog materijala, iznošenja i spaljivanja zaraženih lastara iz vinograda obuhvataju i rano prskanje koje se može po potrebi ponoviti. Koriste se bakarni fungicidi u dva do tri puta jačoj koncentraciji od one koja se za isti preparat koristi kasnije protiv plamenjače.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh