Brašno, mleko, kvasac, so i šećer su osnovni sastojci svih kiflica, ali da bi one bile „sa dušom“ potrebno je da onaj ko ih pravi to zaista voli da radi. Ljubav je tajni sastojak ukusnog peciva složili su se učesnici kiflijade u Mesnoj zajednici „Sava Kovačević“.
Na sedmoj kiflijadi koju je organizovalo Udruženje žena MZ „Sava Kovačević“ učestvovalo je 40-ak takmičra u kategorijama slatkih i slanih kifli. Žiri kaže da je imao težak posao. Činili su ga kuvar-amater i još dva neutralna člana, koja se ne bave kuvarstvom.
“Volim da kuvam i amaterski se bavim kuvanjem u udruženju Veseli kotlići, koje organizuje kuvanje riblje čorbe, paprikaša, gulaša… To je moja strast. Prvi put sam u žiriju. Iskreno da vam kažem bilo je teško. Ocenjivali smo boju, mekoću, da li je suvo, da li je masnije, da li su zagorele, kakvog su oblika to je što se tiče slanih kiflica. Slatke smo još ocenjivali po slasti, po tome da li je nadev iscureo. Ja sam dijabetičar, ali sam se žrtvovao i skoro svaku kiflicu sam probao. Sve kifle su zaista bile lepe. Ima nekih kifli koje smo odmah eliminisali i nismo ih ni probali. To su one koje nisu lepo narasle, koje su bile tvrde, koje su zagorele, kojma je nadev iscureo”, kaže Vladislav Debić, predsednik žirija.
Pravo na učešće na kiflijadi imaju sva udruženja i pojedinci koji to žele iz Zrenjanina i šire okoline. Neke dobitnice nagrada su učestvovale prvi put na ovom takmičenju, ali je bilo i onih koje redovno donose svoje kifle na ocenjivanje.
“Drugi put učestvujem na ovom takmičenju, ali sam prvi put dobila nagradu. Baš sam radosna. Obožavam da pravim šarene kifle, jer su to omiljene kifle mog sina. Svaki put kada ih pravim tražim novi recept, jer ih on stvarno jako voli i ja želim da svaki put budu nešto drugačije. Mnogo ima recepata, ali ono što je najvažnije to su trud i volja da se kifle naprave i da se one posvete nekome ko ih voli”, kaže Rozalija Tot iz Udruženja žena iz Stajićeva, dobitnica treće nagrade u kategoriji slatkih kifli.
Pročitaj jošvesti
“U moje testo ide 4 decilitra mleka, 2 decilitra jogurta, 2 decilitra ulja, supena kašika soli, dve kašikice šećera, jedan kvasac. Ja većinom uzimam oštro brašno, tip 400. To se zamesi. Kada se napravi glatko testo i kada ono uskisne, razvije se i onda se prave kifle. Kiflice moraju da stoje jedno pola sata da bi bile onako lepe. Tu je zaista potrebna velika ljubav prema testu. Bez toga kiflice ne mogu da uspeju. Kifle sam punila domaćim pekmejzom od kajsija. Ovo mi je drugi put da učestvujem na kiflijadi, a prvi put da sam osvojila neku nagradu”, objašnjava Marija Perkovski iz Udruženja žena Zeleno Polje, dobitnica prve nagrade u kategoriji slatkih kifli.
“Ja sam pravila obično ukuselo testo. Nešto mi to ide od ruke. Učestvovala sam i na štrudlijadi i tamo sam pobedila 5 puta. Ovo mi je prvi put da učestvujem na kiflijadi i eto dobila sam i nagradu. Ne mogu da opišem koliko sam srećna. Testo mora da stoji najmanje dva sata da bi se lepo formiralo i da bi moglo lepo da se uradi sve. I naravno volja je najbitnija od svega. Idu kvasac, mleko, voda, brašno… Punila sam ih sa sirom“, kaže Marija Savić iz Udruženja zrenjaninskih penzionera, koja je osvojila drugo mesto kada je reč o slanim kiflama.
“Slane kifle je mesila jedna naša članica. I ranije smo učestvovali na takmičenjima, imamo i neke druge pehare. Sada smo nadev stavili malo drugačiji to su bili domaća šunka i pavlaka i pokazalo se da je to pun pogodak. Na svim takmičenjima učestvujemo kao udruženje, a ne kao pojedinci iz udruženja i tačno se zna koja članica šta sprema – kojoj od ruke idu kiflice, kojoj štrudle, kojoj pite, kojoj pogače… Pravimo i medene kolače i sa tim se takmičimo. Ne ide svima to dizano testo. Za to treba vreme, ali i ljubav”, precizira Nada Marinkov, iz Udruženja žena iz Kumana koje je osvojilo prvu nagradu u kategoriji slanih kifli.
Interesantno je da je jedna dobitnica osvojila nagrade i za slane i za slatke kifle.
“Osvojila sam drugo mesto za slatke kifle i treće mesto u kategoriji slanih kifli. Ja pravim kifle po onom našem starom običaju – premazujem ih mašću. To je starinski recept koji sam dobila od moje svekrve. Slatke sam punila sa smokvama, a slane su bile prazne i premazane jajima. Po mom receptu za kiflice je potrebno pola litre mleka, od toga se uzme čaša mleka u koju se razmuti kvasac sa 2 kašikice šećera. Kad nadođe kvasac u ono mleko što je preostalo dodate kilogram brašna, nekada možda i više od kilograma, zavisi od brašna. Nije isto oštro i mekano brašno, to domaćice znaju. Umesite i ostavite da malo odstoji. Dok to stoji ako ćete slano izradite mast i jaja. Razvučete testo, tim nadevom premažete i onda uvijate kiflice i sačekate da odstoje pola sata. Ako hoćete slatke punite ih čime god hoćete i posipate ih šećerom. Ovde sam učestvovala više puta i ovo mi je drugi put da nosim dve nagrade. Prvi put sam osvojila obe prve nagrade i za slano i za slatko. Prošle godine sam zakasnila, pa nisam uspela da predam kifle na ocenjivanje, ali sam se ove potrudila da stignem na vreme. Inače, ja držim i radionice za decu, učim ih da prave kolače i da mese testa. Od malena moraju da steknu ljubav prema tome”, objašnjava Ljubinka Ljupka Miškov iz Udruženja žena “Livađanke” iz Aleksandrova.
Žiri se trudio da bude objektivan, ali posle svakog takmičenja ima i onih koji su nezadovoljni odlukom.
“Evo sada se jedna baka ljuti na nas što nije dobila nagradu, kaže da je pravila salarice po receptu starom sto godina, ali one nisu bile lepe na oko. Salarica treba da bude onako pufnasta, a ove su slepljene. Mi smo pokušali da budemo objektivni. Ja sam damama prepustio primat. Bio sam sam, blažen među damama. Sve je lepo, ali neko je morao da pobedi. Ko gubi svakako da ima pravo da se ljuti. Sigurno je da smo bili objektivni, jer nije se znalo koje su čije kifle, a ni mi članovi žirija se međusobno ne znamo od ranije. Prvi put sam se video sa damama koje su bile u žiriju”, objašnjava predsednik žirija.
Organizatori kažu da iz godine u godinu raste interesovanje učesnika za kiflijadu.
“Pravilo našeg udruženja je da se domaćin nikada ne takmiči. Mi kao domaćini se ne takmičimo, ali stanovnici ove mesne zajednice ukoliko žele mogu kao pojedinci da uzmu učešće u ovom takmičenju. Naše kifle mogu da se probaju i ovde, ali se ne ocenjuju. Sa njima idemo na takmičenje kod drugih udruženja. Osvajali smo nagrade za rolate, štrudle, pogače, osvojili smo prvo mesto za paorsku torbu ove godine u Orlovatu, kao i za banatski fruštuk u Stajićevu i još mnogo, mnogo nagrada smo osvajali”, kaže Vera Jovin, predsednica Udruženja žena MZ “Sava Kovačević” i dodaje da su ove godine sami organizovali manifestaciju, bez podrške grada.
“Mesna zajednica nam pomaže tako što nam ustupa prostorije na korišćenje bez nadoknade. Novčano nam niko ništa ne pomaže. Prošle godine i unazad godinama nas je pomagala opština, ali ove godine nismo dobili nikakva sredstva, sve smo sami organizovali. Pre kiflijade smo radili humanitarno druženje i novac od tog druženja ćemo donirati vrtiću na Koloniji. To nisu neka velika sredstva koja smo skupili, ali je za njih verujte sve jako veliko i znači im puno. Mi ih pomažemo već 4 godine u nazad. To druženje se uvek održava poslednjeg vikenda u junu, ali pošto vrtić tokom leta ne radi novac ćemo im u narednom periodu odneti. Ulaznica za to humanitarno druženje je bila 600 dinara i kada sve namirimo, pošto su u to bili uključeni i večera i kafa i piće i muzika, ono što je ostalo to ćemo da doniramo” dodaje Vera.
Plan udurženja je da se kiflijada održava i narednih godina. Nakon takmičarskog dela usledelo je druženje što je, složilo se više od 200 prisutnih gostiju, najvažnije od svega. Tako se, kažu kroz smeh, “širi bratstvo i jedinstvo”, a bogami razmenjuju se i recepti.
.gif)
.gif)
.gif)
