Jesen je period u godini kada se ostavlja ziminica. Domaćice uveliko pripremaju slatka, džemove, kompote, ajvar, pečenu papriku, ljutenice, turšiju, a uskoro će početi da stavljaju i kupus. Oni koji se odluče da sve ovo kupe, mogu da prođu jeftinije ukoliko prate akcije po prodavnicama. Ipak, oni koji tradicionalno ziminicu sami spremaju kažu da ukus domaćeg ajvara ili marmelade ne može da se poredi sa kupovnim.
Na pijacama je ponuda više nego bogata. Mnoge domaćice su pekmejz ili marmeladu već ostavile, a sada su na redu slatko od dunja ili smokava, kao i kiseli program. Penzionerka Nada Radnović svake godine ostavlja domaću zimnicu.
„Sve što god može da se priremi i stavi u teglu, ja stavljam. Počev od kompota od trešanja, višanja, šljiva, dunja, kajsija, bresaka, čak i od grožđa pravim kompot. Sve to stavljam, bez obzira što neko voće može i u toku zime da se kupi. Meni je to ostalo od malena. Naučila sam od jedne moje komšinice i ja to stavljam. Ako nam se zimi jede i mi u kući nemamo voća, ja otvorim teglu kompota i mi jedemo. Tako je isto i sa povrćem. Ostavljam sve vrste paprike, krastavce, ajvar, kuvani paradajz. Do skoro sam pravila i kečap, dok smo bili svi zajedno u kući. Ovde je bilo četiri generacije. Zajedno smo živeli moja svekrva, suprug i ja, naši sinovi sa snajama i njihova deca, nas 10-oro u kući. Kod nas je uvek pun špajz. Bez 300-400 tegli ne ostavljam ziminicu, a tu ne računam paradajz koji je u flašama od litre. To isto ostavljam oko 50,60 litara. Pravim i peglanu papriku, pa barenu papriku, pa krastavce, pa mešanu salatu, pa turšiju i na kraju ostavljam kupus. Sve to ja radim po željama. Male unuke vole mešanu salatu, unuk voli sitne krastavce. Ja gledam da svima ugodim i da svi jedu ono što vole”, objašnjava naša sagovornica.
Za zimnicu najmanje pola prosečne plate
Onima koji su odlučili da sami ostave ziminicu za to će biti potrebno najmanje pola prosečne srpske plate. Neke računice pokazuju da se za 22000 dinara može napuniti 15-ak teglica ajvara, 20-ak kilograma turšije i po koja teglica ljutenice, krastavaca, mešane salate i džema. Paprika, zavisno od vrste, košta od 60 do 120 dinara po kilogramu, krastavci su od 80 do 100 dinara, koliko košta i karfiol. Gotovo svi se slažu da bez ajvara, turšije i kupusa zima ne može da se zamisli.
“Sve što ostavim mi pojedemo. Prošle zime nam je ostalo malo pekmejza i malo mešane salate. Sve ostalo je otišlo. To nisu samo one male teglice. Ima i onih većih. Ja recimo ponekad cepane višnje stavljam u tegle od 3 litre. Kad pravim kolače za nas sve malo mi je jedna mala tegla, nego mi treba velika. Uz to, ja stavljam sve što mogu i u zamrzivač. Turšije sam prošle godine stavila sigruno 40-50 litara. Mi bez salate ne možemo ništa da jedemo. Nismo neki gurmani, ali salatu jedemo uz svaki obrok”, kaže gospođa Nada i dodaje da nikada ne računa vreme koje joj je potrebno da ziminicu pripremi.
“Ja volim više da se time zanimam, da uradm nešto lepo i korisno nego da gledam televiziju i te turske serije. Dobro, gledam jednu u toku dana, ali inače više volim da uveče recimo vezem. Ne volim da mi vreme prolazi bezveze. E, sad ako ne računate vaš trud i vreme koje vam je potrebno za zimnicu onda je ona možda i jeftinija nego u prodavnici. Sve radim sama, jedino mi muž pomaže da zatvara paradajz, jer je napravio zatvaračicu, tako da mi to napravimo da bude hermetički zatvoreno. Ove godine mi je pomagao i da peče papriku. Snajke rade pa ne mogu da stignu da ostavljaju zimnicu”, kaže naša sagovornica.
Pravi ajvar je od pečene paprike
Svaka domaćica ima svoje recepte za zimnicu za koje tvrde da su najbolji.
“Ja se trudim da u sve što pravim stavljam što manje konzervansa. Paradajz mogu i bez konzervansa da ostavim, ali ja ipak malo stavim zato što nekada nemam mesta da mi zimi kada otvorim flašu stoji u frižideru, pa onda ako je vratim tako načetu u špajz hoće da se pokvari ako nema konzervansa. Ako ima onda ga konzervans drži i neće da se pokvari. Kada pravim ajvar ja to sve stavljam po ukusu, ništa ne merim. Probam i stavim šta mislim da fali. Ako treba šećera, ja dodam šećer, ako treba so, ja ubacim so. Papriku pečem, pa je čistim, pa je meljem, onda dodajem i malo patlidžana, sad neko dodaje patlidžan, neko ne. Ubacujem šećer i so po ukusu, malo krupnog bibera, ljute paprike, malo sirćeta. Ulje ne stavljam, jer to više nije ono pravo ulje kao nekada i hoće da se oseti kao da je užeglo i zbog toga ga i ne stavljam. To je sve stvar ukusa i recepta. Ja sam meni sama napravila jedan recept i stalno po tom receptu ostavljam”, precizira gospođa Nada.
Sve se manje kupuje sveža roba za zimnicu
I pored bogate ponude, kupaca na pijacama je sve manje.
“Poslednjih godina ljudi kupuju sve manje voća i povrća za zimnicu na pijaci, zato što marketi povoljnije i jeftinije daju robu. Akcije traju, oni daju po nekim cenama po kojima mi nabavljamo, a to se nama ne isplati. U principu svako sebi uzima ono što najviše koristi, što će u toku zime najviše da pojede. Sve ostalo kupuju gotovo u marketima. Ako zimi jedu više kupus, staviće kupus, a papriku ili krastavac će da kupe već gotove. Ako više jedu krastavce, to će da ostave, a ostalo će da kupe. To je trend poslednjih nekoliko godina. Tako da je smanjena količina sveže robe koju prodajemo na pijaci. Bez obzira da li je nude preprodavci ili proizvođači. Sada marketi diktriraju cene. U proseku se najviše kupje 5-10 kilograma. Retko ko kupi 20 kilograma. To samo ako su veće porodice”, kaže Svetlana Peševski iz tr “Cicili” na maloj pijaci na Bagljašu.
Poslednjih godina navike se menjaju, a tempo života i rada ostavlja sve manje vremena za pripremu domaće ziminice.
“Već godinama pečemo papriku i to nudimo isto u ovo doba. Uglavnom pečemo po porudžbini, za stare mušterije, a malo i za tezgu ako neko hoće da kupi. Ali, kada je jako toplo, ne pečemo za tezgu da se ne bi pokvarilo. U proseku od 5 do 10 kilograma bude porudžbina. Isto kao kada bi sami pekli, tako naruče koliko žele pečene paprike. Ovako im je lakše. Bude i da neko uzme po koji komad da ima za danas ili sutra uz ručak za salatu. U tom slučaju kupe po 3-4 komada. Kod nas kilogram pečene paprike košta kao 2 kilograma sveže. To je neki prosek. Slično je i sa graškom 2 kilograma sveže robe ide za kilogram očišćene. Mušterije su stalne, ko jednom uzme uglavnom se posle vraća”, objašnjava Svetlana i dodaje da osim pečene paprike drugu zimnicu ne priprema za prodaju.
“Ranije sam uslužno pravila i ajvar, ali zbog marketa sam od toga odustala. Jednostavno mi se ne isplati da uložim material i da prodajem po ceni po kojoj prodaju marketi, gde je ubačena i šargarepa ili šta već. Domaći ajvar od čiste paprike ne može da bude po toj ceni po kojoj se prodaje u marketima. Tako da sam samo iz tog razloga odustala, ali sam spremala i to”, kaže naša sagovornica.
Sve se više kupuje gotova zimnica
Da li zbog cene ili zbog toga što je tako jednostavnije, poslednjih godina se zimnica sve više kupuje u prodavnicama.
“Kupovina zimnice se poslednjih godina znatno povećava u Gomex-ovim objektima jer ponuda u trgovini često bude značajno povoljnija nego da potrošači sami proizvode zimnicu na tradicionalan način. Naši kupci najčešće se odlučuju da za hladne zimske dane kupe krastavce, pasirani paradajz i ajvar. U zavisnosti od vrste akcije nekada se prodaja uvećava i do 10 puta u odnosu na redovnu prodaju. Zbog izuzetnih pogodnosti tokom akcijskih sniženja, potrošači se uglavnom i opredeljuju za artikle za koje je akcija i kreirana. Evidentan je trend rasta potražnje za kvalitetnim i organskm proizvodima, a situacija je sve bolja iz godine u godinu, mada i dalje na vrlo niskom nivou. Summa summarum: kvalitet života i kupovna moć potrošača je srazmerna potrošnji zdrave i organske hrane. U Gomex-ovim objektima potrošači se takođe rado odlučuju za sveže voće i povrće za pripremu zimnice. Ali, činjenica da li je godina rodna ili ne ima značajan uticaj na prodaju ovih artikala”, navode u kompaniji Gomex.
Domaća zimnica ukusnija
Bez obzira da li zimnicu ostavljaju ili je kupuju većina se slaže da je domaće ipak ukusnije.
“Zimnicu uglavnom ostavljamo sami, ali ponekad nešto i kupimo. Najčešće je to teglica krastavaca ili ajvara ili marmalade. Zavisi šta nam je potrebno. Prošle godine smo, na primer, ajvar kupovali, ali smo ga ove godine sami spremali. Jeste i komplikovanije i skuplje, ali je mnogo ukusnije. Samo za ajvar smo ove godine kupili 100 kilograma paprike, a pripremali smo i lovačku salatu, kečap, pekmejz od kajsija i kupina, malo domaćeg soka od višanja. Ostalo je još da ostavimo turšiju i kupus”, kaže Verica Sinadinović.
“Po meni je i kvalitetnije i ukusnije domaće od kupovnog. Sve je verovatno stvar navike. Ko je navikao na kupovno njemu je i to jako lepo. Evo recimo ajvar. Taj što je kupljen u prodavnici, što je teglica ispod 200 dinara i ovaj što ja sad spremam od pečene paprike, pa to su dva sveta. Ja sam videla pečene paprike u prodavnici, to je mala teglica 450 dinara, znači da je to mnogo skupo. Ovi ajvari industrijski se uglavnom pravi ne od pečene, nego od barene paprike i to nije to. To nije taj ukus ajvara. Ja taj ajvar ne volim. Kada je bila inflacija, početkom 90-ih godina onda smo svi pripremali tako ajvar, sa barenom paprikom, ali to je bilo zbog finansija, jer nismo imali mnogo para. Paradajza je uvek bilo, pa smo ga stavljali mnogo više, paprike tek malo, jer je to bilo skupo i tako smo preživljavali. Ali, kažem ni kada se kod kuće pravi od barene paprike nije to taj ukus ajvara. Ako hoćete onaj ajvar od prave pečene paprike to i košta. Ne može da se meri ukus ajvara od barene i od pečene paprike. Od pečene paprike se manje količinski dobija nego od barene, ali je zato fenomenalan ukus”, kaže Nada Radnović i dodaje da je do pre 2 godine i sama pravila domaći džem i pekmejz za prodaju.
“Pripremala sam i sa šećerom i pekmejz bez šećera. To sam uglavnom radila nekim poznanicima po porudžbini. Ali sada to ne mogu da radim jer čuvam unuke. Spremam samo za nas. Imam želju i dan danas da to registrujem i da to radim, da pravim te pekmejze, ali trenutno ne mogu dok unuke malo ne porastu. Uglavno su od mene kupovali ljudi koji vole domaće, ali nemaju vremena da to sami prave. Imala sam jednog čoveka koji je bio šećeraš, ja sam spremala pekmejz bez šećera nekoj mojoj prijateljici, on je od nje čuo za mene, probao je moj pekmejz bez šećera, pa je tražio da i njemu pravim. I tako je to išlo. Samo sam taj slatki program pravila, ajvar nisam, jer je to stvarno skupo i zahteva dosta vremena da se napravi. I onda se i ne isplati, jer vi treba to sve da naplatite, a ne možete”, objašnjava naša sagovirnica.
Oni koji se ove jeseni ipak odluče da zimnicu kupe, osim u prodavnicama ili na pijačnim tezgama ajvar, džem, sok, kisele krastavce ili turšiju mogu da pronađu i na internetu. U poslednje vreme kupovina preko društvenih mreža je sve popularnija. Ne zahteva odlazak u trgovinu, a nakon samo nekoliko klikova mišem roba stiže na kućnu adresu. Teglica, na primer, ajvara košta od 300 do 500 dinara, kiselih krastavaca 200-300 dinara, koliko koštaju i džemovi zavisno od vrste i veličine teglice.
.gif)
.gif)
