I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Kulinarska šetnja Banatom

Banat-je-kao-pricaKao što se danas, posle više stotina godina postojanja populacijske, etničke, demografske i kulturološke zajednice naroda koji se definišu sintagmom „Banaćani“, unutar koje egzistiraju mnogi i pojedinačni narodi, koji participiraju celinu zajedničkog života zadržavajući istovremeno i autentične odlike i oblike, tako i način ishrane, kulinarstvo i gastronomija,  nose i specifičnosti kultura iz kojih su potekle.

OPŠTE KARAKTERISTIKE BANATSKE KUHINJE

Prelomni momenat u istorijskom praćenju ishrane u Banatu predstavljala su istorijska zbivanja oličena pre svega u smeni turske vlasti, austrijskom vlašću početkom XVIII veka. To se odrazilo široko zahvaćenim melioracionim radovima koji su tvrdu stepu, pustare i močvare pretvarali u plodne ravnice, čime je zemljoradnja zadobijala primat nad stočarstvom. Te zahteve države pratile su i kolonizacija Nemaca, Slovaka, Mađara, Rusina, Ukrajinaca, kao i kasnije doseljenika iz Bosne, Like, Banije i Korduna, ali i južnih oblasti Balkana.

Banatska kuhinja se definiše kao panonska, sa balkanskim primesama. To znači da ima mnogo sličnosti sa kuhinjama Austrije, Slovačke, Češke, Mađarske, Nemačke, Rumunije ali i jugoistočne Evrope. Najuočljiviji su nazivi za jela, kao i način pripremanja hrane preuzeti iz nemačkog jezika: FRUŠTUK – doručak, JAUZNA – užina, FORŠPAJZ – predjelo, RINFLAJŠ – govedina, CUŠPAJZ – varivo (povrće), MELŠPAJZ  – kolač, ŠTRUDLE – savijača, KROFNE – uštipak.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
I Taxi Zrenjanin

sosa najbolje kuva

Znatno je manje lingvističkih tragova mađarske kuhinje. To su rašireni nazivi za tipična mađarska jela: PERKELT – prženo meso u sopstvenom sosu, GULAŠ – govedina, PAPRIKAŠ – jelo od piletine, svinjetine, ovčetine ili divljači.

Uticaj juga Balkana ogleda se u spravljenju đuveča, pilava, podvarka, sarme, musake.

Razlike u ishrani uočavaju se od sela do sela. One postoje i između pojedinih kuća u jednom selu, u zavisnosti od imovnog stanja, od prosvećenosti domaćice, od sposobnosti da ekonomiše, kao i od običaja koji vladaju u okvirima ishrane.

OBROCI I UOBIČAJNA JELA U BANATU

Stanovništvo Banata se sve do sredine prošlog veka skromno hranilo. Živelo se u porodičnim zadrugama u kojima se morala poštovati reč kuće domaćina. On je domaćicama određivao koliko one nedeljno mogu potrošiti namirnica, a one su svojom spretnošću spremale ukusnu i dobru hranu.

Broj obroka i njihova obilnost u seoskoj ishrani zavisila je od godišnjeg doma i od vremenskih pogodnosti od kojih je zavisila rodna godina. Ishrana je imala sezonsko obeležje. Tokom zime su bila tri obroka; doručak u 7h, ručak je uvek bio u podne, a večera oko 18h. Leti, kada su dani bili duži, bilo je više obroka. Sem uobičajnih, tu su bili i međuobroci,“jauzne“. Radnici su užinali u polju, a deca kući. Prvi su jeli suvu hranu donetu od kuće, a za decu su se spremali palačinci, jabuke u „šlafroku“, ili „hleba i masti“ sa alevom paprikom i solju. Muškarci su, pre nego što će namiriti stoku, često ispijali „fićok“ rakije pre jela.

mast i hleb

Doručak: Zimi, ako nije post, dobro se doručkovalo. Slanina je bila obavezna. Služeni su sir i kajgana u uprženom luku. Često su za doručak pripremane kulja ili kačamak sa mlekom, uprženim crnim lukom, čvarcima. Za doručak se pripremala i popara od starog hleba i sira. Za ovaj obrok se često podgrevalo i jelo ostalo od večere, pa makar to bio i pasulj ili „ampern“ čorba. Bela kafa pripremala se sa „cigorijom“ ili sa „divkom“ i uz nju parče hleba premazano pekmezom od šljiva, šipka ili kajsija.

Ručak: Za ručak je kuvan kupus sa suvim mesom, pekarski krompir u „đuvečetu“ sa uprženom slaninom od gore, krompir paprikaš, sladak kupus sa sokom od paradajza, „pilav“, „đuveč“, podvarak sa mesom ili kobasicama, gulaš sa knedlama, pasulj, jela od testa. Pečeno meso s restovanim krompirom, ili pohovano pileće meso sa krompir pireom spremano je najčešće nedeljom uz supu. To se spremalo kada je slava, ali uz sarmu zimi, a leti uz punjenu papriku ili sarmice od vinovog lišća.

djuvec s mesom

Večera: Zimi je pripreman krompir pečen u ljusci ( „čakširama“ ), nadeven droždinama uz kiseli kupus. Leti je pripremanje večere, kao glavnog obroka (posle rada na njivi), korišćeno sezonsko povrće i najčešće pileće meso. Pripremana je kuvana boranija, grašak, ribana bundeva, spanać, bećar paprikaš. Uz večeru je obavezno pripremana supa ili čorba.

Užina: Leti kada su dani bili duži, za užinu se koristio grozd, ili prispelo voće sa hlebom.

JELO OD TESTA

Jela od testa bila su omiljena u Banatu. Testo se najčešće pripremalo subotom, kao znak podušja umrlim precima. Razna testa su primili od doseljenih nemaca i slovaka. Testa se mese za momentalnu i dugotrajnu upotrebu, kao osušena. Subotom se spremalo jelo „GRENADIRMARŠ“, ili testo sa krompirom. Zamesi se osoljeno brašno s mlakom vodom, pa se formira jufka, koja se zatim razvije u „list“. On se iseče u rezance i kuva u ključaloj vodi. Skuvano testo se procedi, ispere vodom, pa se sjedini sa kuvanim, izgnječenim krompirom. Ovo jelo se začini lukom, uprženim na masti, uz dodatak, crvene, mlevene paprike.

taske

Omiljeno jelo od testa su i „ŠUFNUDLE“, koje se prave od osoljenog brašna i mlake vode uz dodatak obarenog krompira. Od izrađenog testa formiraju se rolnice koje se seku na manje komade i obare u osoljenoj vodi. Na masti se uprže hlebne mrvice i sjedine sa obarenim testom.

sufnudle

Svakodnevnim jelom smatraju se i razne „GOMBOCE“ – knedle.  To su knedle sa šljivama, koje se prave od osoljenog brašna, penasto umućenog jajeta i pirea od obarenog krompira. Testo se razvuče i iseče na kvadrate. U svaki kvadrat se stavlja šljiva  i formira knedla. One se obare u slanoj vodi, pa se sjedine sa upržanim mrvicama na masti. Zasladi se šećerom.

U Banatu su omiljeni i „TAŠCI“. Naziv potiče od nemačke reči koja označava džep. Na razvijenu polovinu testa, u jednakim razmacima, stave se gomilice pekmeza od šljiva, pa se preklope drugom polovinom testa. Prstima se spoje listovi na prostorima oko pekmeza i „dervišem“ – radlom, testom se seče u kvadrate. Ovako pripremljeno testo bari se u ključaloj vodi i sjedini sa uprženim mrvicama hleba.

Ima li neko jelo po kojem se najviše poznaje ukus Vojvodine ? Odgovor je naravno paprikaš. Pravi, domaćo starinski paprikaš poznaćete po njegovim sastojcima kao što su crveni krompir, domaće sušene kobasice (ili piletina ili svinjetina) vrlo malo začina i način kuvanja! To je najvažnije da bi vam paprikaš uspeo i izgledao baš kao bakin.

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Olgica Velimirov

Glavni urednik : Zoran Slavić

Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin

Produkcija : Etno festival Bagljaš

Foto : foodforthought-jelena.blogspot.com, www.recepti.com, kuvar.vrtic.org, https://www.facebook.com/pages/Sosa-najbolje-kuva

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh