I love Zrenjanin

  • Univer export
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Kukuruza ima i za izvoz

ZrBizNet

U Srbiji je proletos kukuruzom posejano oko milion hektrara. U srednjem Banatu ova kultura zauzela je 90 hiljada hektara. Stručnjaci kažu da je godina bila dobra za kukukurz jer je bilo dovoljno i kiše i sunca, pa se očekuje odličan rod. Trenutna otkupna cena je oko 15 dinara za kilogram.

kukuruz-puno-otvoren

Dragan Kleut kaže da se poljoprivredom bavi od kad zna za sebe, jer je odrastao u porodici koja je proizvodila hranu, a na njivu je išao sa dedom još kao dete. Obrađuje 50 hektara zemlje, a kukuruzom je ove godine zasejao 15 hektara.

kukuruz-krupno-klip

PerSu marketi

“Rod obećava, ali tek kad budemo završili berbu videćemo šta će biti. Ja još nisam počeo da skidam kukuruz. Neki proizvođači skidaju u klipu. Za sada kukurz nije loš, ali biće i problema, jer se dešava da su zbog ovolike vlage i kiše neki klipovi pokvareni. Nije to u nekom većem obimu, ali se dešava. Ipak, videćemo sve kad uđemo s kombajnima u njive. Imaćemo problema sa vlagom jer se u ovakvim godinama kukuruz dosta teško suši, tako da ćemo imati visoke cene sušenja kukuruza”, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika srednjeg Banata.

Više od polovine površina zasejanih kukuruzom nalaze se u Vojvodini, čak 577 hiljada hektara. To znači da srednji Banat učestvuje u ovoj proizvodnji sa 15 posto u pokrajini, i oko 9 posto u Srbiji.

kukuruz

“Tek je počela berba. Za zrno su kosili samo oni koji su predavali Almexu, zato što ta kompanija prima kukuruz sa većom vlagom i ne naplaćuje sušenje zrna, nego samo sasušenje, obzirom da se u tehnologiji skrobara koristi vlažan kukuruz, tako da bi ga oni svakako navlažili naknadno, pa proizvođačima od kojih otkupljuju kukuruz ne računaju sušenje. Samim tim imaju nešto povoljnije cene. Kukuruz ima malo veću vlagu, ali ga poljoprivrednici skidaju za kotarku i to su počeli pre nekoliko dana. Verovatno da bi napravili sebi vremena i prostora za druge radove, pa su požurili sa skidanjem. Ovo što sam do sada gledao, uglavnom je korektna vlaga kukuruza, kreće se ispod 25 posto. A 25 posto je neka granica za stavljanje kukuruza u kotarku, mada sam video da stavljaju i sa nešto većom vlagom, što nije dobro. Ako malo zahladni, pa bude i velika vlaga onda taj kukurz u kotarci može da se kvari”, kaže Predrag Marjanski iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Kukuruz i za izvoz

Prema procenama Udruženja “Žita Srbije” ove godine se očekuje rod kukuruza od blizu 8 miliona tona, što znači da će za izvoz biti oko tri miliona tona.  Gotovo 70 procenata izvoza ići će “niz Dunav”, tačnije U Aziju, Afriku, Južnu Koreju i Evropu. Ostatak će biti plasiran u zemlje regiona.

kukuruz-klip-otvoren-zdrav

Prve procene pokazju da se može očekivati veći rod od prošlogodišnjeg.

“Prinos je za sada dosta velik. Ovo što su do sada proizvođači skinuli kažu da je oko 6 tona po jutru, to je vagon po hektaru. Retko ko je od paora koji su do sada skinuli kukuruz rekao da je prinos manji od 6 tona po jutru. I 5,5 tona po jutru je prinos blizu vagona po hektaru. Neke stvari još nisu svedene na uzans, pa proizvođači kažu da imaju i 12 tona po hektaru, ali je vlaga 17 posto. U tim uslovima da bi ispunio uzans, kada bi mu naplatili sušenje, ne bi on imao 12 tona, imao bi 10 tona po hetaru što je opet baš dobar prinos. Ali, treba znati da to neće biti krajnji prinos zato što su ovi trenutni prinosi uglavnom ostvareni na kvalitetnoj zemlji i to su stvarno dobri proizvođači. Sva zemlja uz Tisu, ritovi, teže zemlje, kasnije posejan kukuruz, to što je udarao grad, to sve će povući prinos na dole. Ova godina je stvarno bila povoljna za kukuruz, kiše je bilo, sunca je bilo dovoljno, ko god je iole primenio kvalitetniju tehnologiju imaće dobar prinos. Tu mislim da se oslobodio korova, da je kukurz zasejao na vreme. Sada u strukturi setve u ovom regionu imamo i rane grupe zrenja kukurza. Do pre 5-6 godina slabo su se te grupe zrenja sejale”, objašnjava Marjanski.

kukuruz-grad-retko

Krajem juna grad je u Zrenjaninu oštetio useve na oko 9500 hektara. Pojedini proizvođači su presejavali parcele, pa im je kukuruz još zelen.

kukuruz-grad-krupno

“Ako ćemo da gledamo proporcionalno, ako je od 220-230 hiljada hektara zemljišta u ovom regionu 90 hiljada pod kukuruzom, onda je od ovih površina koje su bile pogođene ledom sigurno jedno 4000 hektara bilo pod kukuruzom. I tu je sad različit prinos. Na parcelama koje su bile u centru udara grada kukuruz je uništen skroz i tu prinosa nema. Na parcelama koje su dobile manje udare grada, gde je samo lišće isfronclano, one će dati prinos, koji će naravno biti manji”, dodaje Marjanski.

kukuruz-zeleno-otvoren-klip

Kukuruz se uglavnom vrši kombajnom, a samo manji deo proizvodnje se bere u klipovima.

“Mi sa naših oglednih polja vršimo kukuruz, ne beremo klipove. A privatnici uglavnom za kotarku beru kukuruz u klipovima, jer tako izbegavaju troškove sušenja, a ostaje im i čokanjica, jer mnogi to koriste za ogrev. I uvek paori 2-3 jutra kukuruza ostave u kotarke, a ostalo vrše. Inače, vršenje je i lakše, jer tu nema one borbe sa miševima i glodarima koja nije nimalo jednostavna, a nema radne snage za utovar i istovar. Mnogo je jednostavnije da se kukuruz ovrše i stavi u silos i proda kad dođe vreme. U mnogim godinama kada je kukuruz jeftin stavljanje kukuruza u kotarke je dobra radnja zato što je cena plina visoka, pa vi morate da date mnogo kukuruza da biste ga osušili. Vi predate, na primer, vagon kukuruza, on vam skine 3 tone za sušenje, a usvari vam je finansijski skinuo onoliko koliko košta sušenje. Sad što je plin skup tu poljoprivrednik ne može ništa. Da je kukuruz skuplji on bi dao mnogo manju količinu kukuruza”, kaže Predrag Marjanski iz Poljoprivredne stručne službe.

kukuruz-zrno-vise

Cena kukuruza oko 15 dinara za kilogram

Poljoprivrednici kažu da je i pored dobrog roda koji se očekuje važnije kolika će biti cena kukuruza.

“Cena kukuruza je jako bitna. Ona se kreće oko 15 dinara po kilogramu. Mi se nadamo da će biti bar 16 dinara za kilogram. Mislim da bi kukuruz morao da bude 16-17 sad u žetvi da bi to bilo isplativo. Mi u suštini ništa ne znamo. U ostalim zemljama u okruženju ljudi po dva meseca unapred znaju koje će biti cene njihovih proizvoda. Naš rad ovde niko ne računa u cenu koštanja, kao da mi ne radimo to, kao da nam pare padaju s neba da bismo pokrili sve troškove proizvodnje, a mi ne radimo ništa drugo sem poljoprivrede”, kaže Dragan Kleut i dodaje da još nije siguran da li će kukuruz prodavati ili će ga dati na čuvanje.

kukuruz-zatvoren-klip

“Mi smo skinuli pšenicu koja ima jako lošu cenu – 15 dinara. Sa tom cenom ne možemo da se pokrijemo, pa proizvođači uglavnom nisu prodavali pšenicu. Za suncokret još ne znamo krajnju cenu, akontna je nekih 30 dinara, što je mizerija. Mi ćemo morati nešto da prodajemo da bismo mogli da posejemo nešto sada, jer ide setva pšenice. U naredih 20-ak dana počinju optimalni rokovi setve. Sa ovakvim cenama ćemo mi jako teško pokriti troškove proizvodnje i sigurno ćemo ići u minus. To će se odraziti na ulaganja u setvi i automatski sledeće godine neće moći da se očekuje neki bolji rod. Subvencije nemamo, praktično imamo po 4000 dinara za 20 hektara. To je nedovoljno. Mi naftu plaćamo 138 dinara po litri to znači da je 10 litara nafte 100 kilograma pšenice, a ja sa 10 litara nafte mogu samo da odem do njive, ali ne i da radim na njoj. Mi u ovakvoj situaciji ne možemo da opstanemo i da ulažemo u normalnu proizvodnju. Ove godine smo ovde u Banatu ostvarili prosečni prinos pšenice oko 7 tona po hektaru, to je evropski prosek, a nemamo ni evropske cene, ni evropske subvencije. To smo uspeli uz pomoć štapa i kanapa. Radimo sa mašinama koje su stare i po 30 godina. Da bismo dobili takav rod moramo da ulažemo i u đubrivo i u hemiju i u kvalitetno seme, a to ove jeseni neće biti slučaj, jer mi nemamo para”, objašnjava Kleut.

“Ove godine se ništa ne zna. Ljudi čekaju cenu pšenice. Još se čeka i cenja suncokreta. U silosima će biti gužva. Silosa ima dovoljno, ali ako veliki kupci i skladištatri nisu ispremeštali robu, biće opšta gužva prilikom predaje. Jer kukuruz mora brzo da ide na sušenje i ako pre toga nije sve odrađeno kako treba može da dođe do zbrke”, kaže Marjanski.

kukuruz-gomila-zrno

Za hektar kukuruza potrebno oko 75000 dinara

Ulaganja u kukuruz su preko 600 evra po hektaru.

“Prema cenovniku Zadružnog saveza ulaganja su oko 75000 dinara po hektaru. To na ovu cenu kukuruza od 15 dinara dođe 5 tona. Ako poljoprivrednik uzima zemlju u arendu, ovde se to računa oko 600 kilograma pšenice i 600 kilograma kukuruza zajedno. Tu još mora da se uradi sve tehnološki kako treba. Što se tiče prskanja – da se pogodi trenutak prskanja, da ne mora da se ponavlja, jer ako se ponavlja to dodatno košta još 4-5 hiljada dinara. Dešava se u praksi da poljoprivrednik oprska njivu protiv korova, pa da ne uspe i onda da mora da ponavlja tretiranje, a tada se uvek koriste skuplji preparati pa to poskupljuje proizvodnju. Ali, ako je sve odrađeno na vreme i ako uzmemo zajedno troškove to znači da je cena koštanja kukuruza oko 7 tona po hektaru. Sav prinos preko toga što se ostvari je zarada”, kaže Predrag Marjanski.

“Kukuruz zahteva i osnovno đubrivo i prihranu u proleće. Treba bar 300 kilograma đubriva. Prošle godine smo tonu plaćali oko 400 evra. Kvalitetnije seme kukuruza koje sejemo nije bilo ispod 150 evra po hektaru. A gde su tu još rad, mašine”, dodaje Dragan Kleut i kaže da su proizvođači ove godine morali da se bore protiv korova.

kukuruz-njiva-krupnije

“Morali smo mnogo da prskamo protiv korova, jer je godina pogodovala ne samo kukuruzu, nego i razvoju korova. Sve što postoji je niklo, pa smo morali više puta da prskamo u tom periodu dok smo mogli da uđemo traktorima u njive. Znači koristili smo i skuplju hemiju, a bilo je i više tretmana”, objašnjava naš sagovornik.

Vreme išlo na ruku i štetočinama

Toplo i vlažno vreme pogodovalo je i bolestima i razvoju insekata, kažu poljoprivrednici.

“Imamo dosta problema sa kukuruznim plamencem u ataru i sad je pitanje kako ćemo ga se osloboditi da sledeće godine ne bi pravio problem. Taj plamenac može da se uništi ili prskanjem u periodu razmnožavanja, što ne možemo da uradimo jer je tada kukuruz veliki, a mi nemamo prskalice kojima bismo mogli da tretiramo kukuruz. Da bismo prskali u tom kasnom porastu kukuruz protiv plamenca nama su potrebne prskalice koje su izuzetno skupe i koje koštaju 150 hiljada evra. To su hidraulične prskalice koje mogu da stignu i do 3 metara u visinu. To ne može da nabavi ni jedno selo, da se svi udružimo i da kupimo jednu takvu prskalicu, a ne mali proizvođač sam da to uzme. Pogotovo u situaciji u kojoj se sada nalazimo i sa politikom koja se sada primenjuje na agrar, gde se mali i srednji domaći proizvođači stavljaju na margine i brišu, a prostor i zemlja se daju stranim investitiorima. Drugi način da se uništi kukuruzni plamenac je da se spale žetveni ostaci u kojima on zimuje i iz kojih se kasnije razvija. I mi sad ne znamo šta da radimo, jer paljenje nije dozvoljeno, a prskalice nemamo”, objašnjava Kleut.

kukuruz-klip-visi

Štete koje ovaj insekt pravi na kukuruzu mogu da budu ogromne.

“Kukuruzni plamenac obara kukuruz, buši i klip i samo stablo i dolazi toga da otpadne na zemlju, onda počne da trune i ne možete da ga pokupite. Imali smo situaciju prošle godine u Stajićevu da ljudi sa 12 jutara nisu imali 3 tone kukuruza, sve ostalo im je uništio kukuruzni plamenac. To je jedna napast koja se širi i nema kukuruza u ataru gde ga nema, samo je pitanje u kolikom broju. Svaka parcela u Srednjem Banatu ima kukuruzni plamenac”, kaže Kleut.

Poštovanje plodoreda izuzetno važno

Iako bi prema pravilima struke trebalo poštovati plodored, u srednjem Banatu se dešava da se ista kultura više godina seje na istoj parceli.

“Površine pod kukuruzom su svake godine uglavnom iste. Postoje proizvođači koji u strukturi setve nemaju mnogo kukuruza, ali postoje i proizvođači koji su iz strukture setve izbacili suncokret pa seju dve godine kukuruz, jednu pšenicu. Jer ako kukuruz zauzima 90 hiljada hektara on se mora ponavljati na pojedinim parcelama. Kad od 220-230 hiljada hektara u Srednjem Banatu izbacimo nekih 30 hiljada hektara koji su pod lucerkom, detelinom, višegodišnjim zasadima koji ne učestvuju u plodoredu i uzmemo da je kukuruz zasejan na 90 hiljada hektara on se mora negde sejati dve godine za redom. Po pravilu bi posle svakog sejanja kukuruza moralo da se seje ili pšenica ili suncokret, a to u praksi nije slučaj. Ne kažem da je kukuruz monokultura, ali postoji kod pojedinih proizvođača ponavljanje setve, jer se ovakav plodored, kakav sada postoji, ne bi održao da nije tako. Tamo gde su lošije zemlje tamo se manje gaji kukuruz, a češće se smenjuju suncokret i pšenica. U delovima gde je zemljište kvalitetnije kukuruz se često ponavlja. Proizvođači se uvek vode nekom kalkulacijom koju sami stvaraju. Jako je teško da se snađeš u poljoprivredi zato što cene stalno idu gore, dole. Finansijski su možda poljoprivrednici i u pravu, jer su se mnogo puta opekli, ali struka nekad govori i malo drugačije. Postoji pravilo plodoreda koji bi trebalo da se poštuje, što opet nema veze sa kalkulacijom i zaradom”, kaže Predrag Marjanski iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

kukuruz-ostaci

Nakon skidanja kukuruza proizvođači bi trebalo dobro da pripreme njive za narednu setvu. Tu bi moglo da dođe do poteškoća. Paljenje ostataka je zabranjeno i štetno, a mašine će teško uzorati ili potanjirati tako veliku biljnu masu kolika će ove godine ostati iza kukuruza. Ukoliko proizvođači planiraju da na tim parcelama seju pšenicu biće im potrebno i više tanjiranja iste parcele što će dodatno poskupeti proizvodnju.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh