Komunalna policija : Grafiti najviše ugrožavaju Bagljaš

Brojne fasade i izlozi u Zrenjaninu stradali su ispisivanjem grafita od kojih je većina uvredljivog sadržaja.

Bahato stavljanje pečata na neku od javnih institucija ili privatnih objekata, postalo je izraženo i u stambenim naseljima poput Bagljaša, gde pojedini ulazi liče na geto. Istraživali smo da li se i kojim mehanizmima Komunalna policija u Zrenjaninu bori protiv ovog problema.

Ružan primer na fasadi zgrade MZ Mala Amerika

Na odeljenju Komunalne policije saznajemo da je Grad svestan ove problematike i da je ispisivanje grafita jedna od redovnih tema o kojoj razgovaraju sa lokalnim čelnicima. U poslednjih šest meseci, pripadnici Komunalne policije intenzivirali su na terenu potragu za vandalima koji su svoje pečate ostavljali na neprimerenim mestima. U pojedinim slučajevima su izlazili na teren nakon dojave građana, a beleške sa terena prosleđivane su Policijskoj upravi koja je nastavila traganje za počiniocima.

– Činjenica je da je ispisivanje grafita postala urbana moda koja ima „dve strane medalje“. Jedna je kada grafiti na neki način predstavljaju ukras grada, i kada prikazuju moderan vid izražavanja mišljenja, stava i opredeljenosti i kao takvi mogu da predstavljaju uličnu umetnost. Međutim, Komunalna policija mora da reaguje u situacijama kada je to neorganizovano i haotično, i kada se poruke uvredljivog sadržaja pojave na zidovima koji za to nisu predviđeni. Jedno od rešenja koje je moguće u rešavanju ovog problema jeste opredeljivanje pojedinih površina za tu namenu, gde bi „ulični umetnici“ mogli da izražavaju svoje ideje, kaže u razgovoru za portal I love Zrenjanin načelnik Komunalne policije Igor Virijević.

On kaže da u Zrenjaninu mora da postoji „nulta tolerancija“ kod pisanja grafita na javnim ustanovama, školama, zgradama pod zaštitom i privatnim kućama, kod kojih ima elemenata krivičnog dela za uništavanje tuđe imovine.

Vodotoranj – česta meta uvredljivih poruka

Uništeni izlozi Vojvođanske banke

Stradaju i ruinirane zgrade

Ispisivanje grafita aktuelnije je u proleće i leto, a Virijević kaže da su počinioci vrlo oprezni u ispisivanju grafita, i da ih je teško uhvatiti na delu.

– To je jedan problem protiv kog pokušavamo da se borimo, i imamo uspehe, ali moram da priznam da ti uspesi nisu toliko česti iz razloga što se grafiti uglavnom ispisuju noću, u delovima grada koji su manje osvetljeni uličnom rasvetom. Postoje primeri iz drugih zemalja u kojima su kazne za ispisvanje grafita drakonske, ili je uvedena višegodišnja robija poput Londona u kojem se za ispisivanje grafita služi kazna od 4,5 godine. Sa druge strane postoje primeri zemalja koje su pokušale da se sa ovim problemom izbore kroz blaže kazne i posle par godina su praktično odustale i grafite proglasile za urbanu umetnost, priča Virijević.

Ispisivanje grafita u centru Zrenjanina, po rečima prvog čoveka Komunalne policije, nije na nepodnošljivom nivou, već je vandalizam više izražen na perifernim delovima grada poput Bagljaša koji je problematičan, u kom su ugrožene zgrade kolektivnog stanovanja ugrožene. Česti su slučajevi da navijacke grupe u svojim pohodima ispišu cele ulice.

Bagljaš počinje da liči na geto

Jedna od poslednjih solucija kojom bi grad morao da se bori u slučaju da grafiti počnu nekontrolisano da se šire, jeste njihovo uklanjanje specijalizovanom tečnošću koja ima moć da skida sve grafite. Moderne zemlje u Evropi, koriste tu tečnost kao jedan vid borbe protiv vandalskog čina.

PREMALE KAZNE ZA POČINIOCE

Ukoliko se počinilac u Zrenjaninu uhvati u momentu ispisivanja grafita, na licu mesta se plaća 2000 dinara, ali ukoliko se slučaj šalje kod sudije za prekršaje – propisuje se kazna u rasponu. U slučaju ozbiljnijih slučajeva koja ulaze u domen krivičnog dela, ispisuje se krivična prijava koju dalje sprovodi redovna policija.