I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Kolo i bećarac u Banatu

Banat-je-kao-pricaKraj XIX i početak XX veka bio je vreme mira, rada i uživanja u blagodetima života. Došlo je vreme mira i civilizacijskog napretka. Opšte stanje evropskog duha odrazilo se i na Banat. U to vreme promene su dotakle i život u Orlovatu. To je vreme kada se bećarac pojavio među Banaćane…

Bio je to znak novog mentaliteta i opuštenosti ljudi, njihovo napuštanje nasilništva i bede, a početak kulture i rasipništva. Sve je postalo lako, veselo i udobno. Pomodarstvo se javilo i među banatskim seljankama.

Orlovaćanke su počele da u svečanim prilikama nose duge suknje od brokata i svile ispod kojih su se videli samo vrhovi cipela, šešire, rukavice, suncobrane svetlih boja, zlatno prstenje i przentle, a oko vrata granate i nizove malih i velikih dukata „seferina“, kojih nije moglo biti više od 99 zbog poreza. Sve je to bilo malo i u suprotnosti sa svakodnevnim načinom i mogućnostima života u selu.

Tom evropejskom načinu života, Banaćani su dali svoj beleg koji se može nazvati autentičnom banatskom kulturom. Okviri svetosavske duhovnosti bili su za njih skučeni, pa su počeli svoje uzore da traže u Pešti, Beču i Parizu, ali su i dalje gledali u ikone svojih starih svetaca i kolektivnim molitvama očuvali sebe.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
PerSu marketi

U to vreme glavno mesto okupljanja mladih bilo je na seoskom placu ispred crkve, na mestu današnjeg spomenika iz Drugog svetskog rata. Na starom graničarskom placu zasađene su tada i prve jele i tuje. To je najstariji deo današnejg seoskog parka. Osim ovog mesta, za okupljanje mladih, najčešća je bila utrina iza bašti Ćerasenovog i Brkinog sokaka. Ta okupljanja naročito su se održavala po lepom vremenu, u vreme uskršnjeg posta. Okupljali su se uglavnom mladi od 15 do 17 godina. Zimi i po lošem vremenu, mladi su se najčešće okupljali u Pecinoj kafani, koja je skoro vek i po bila najveća  u selu. Postojala su pravila kojih su se svi pridržavali.  Nedeljom i svecom, odmah posle ručka odlazilo se na igranke, a razilazilo se već u četiri sata – gledalo se da se vrate kući pre stoke iz polja.

baletska-skola-novi-sad 1

Kod Pece se plaćala ulaznica, a svirali su gajdaši, frulaši, tamburaši, a kasnije i harmonikaši. Znao se red, napred su igrale starije i imućnije devojke, a pozadi siromašne i mlade. Mlade devojke koje su imale stariju i neudatu sestru nisu mogle da dolaze na igranku. Devojke su se udavale sa 18 godina, sa 20 godina su se smatrale starim devojkama i teško su se udavale.

Mlađe devojke od 14 do 15 godina jedno vreme su išle u školu igranja kod violiniste Velimira Ciganina. On je svake nedelj epraznio sobu i naplaćivao po krajcaru (1kg šećera) i učio ih igri. U to vreme, to je bilo veoma važno. Mladi bračni parovi su neko vreme posle ženidbe dolazili na igranke. Roditelji momka pre ženidbe takođe su dolazili na igranku da odaberu mladu..

banatska-nosnja

Nadmetalo se mnogo u oblačenju, posebno među devojkama. Momci su leti bili vrlo jednostavno obučeni, nosili su košulje od belog srpskog platna i dugačke bele gaće od osam pola. Preko košulje kratke crne prsluke od čoje ili štofa sa belim, srebrnim dugmadima. Na glavi su nosili crne šešire sa malim obodom. Obuvali su kožne opanke ili cipele. Zimi, uglavnom štofane pantalone, burke, nove grudnjake, crne čizme, a na glavi crne jagnjeće šubare, a momci iz boljih kuća – crne astraganske šubare.

Devojke su uglavnom nosile punđe i bile povezane u delinske marame raznih boja sa različitim motivima ruža. Nosile su se opasane dugačke kecelje od srpskog platna, opasane čipkom. Obučene su bile i u duge, šarene cicane haljine. Na nogama su imale plišane šarene papuče, najčešće sa motivom ruža, sa tri reda riša (plisirane). Posle igranke, ako je lepo vreme, žurilo se na večeru, pa na rogalj.

Rogalj se održavao uglavnom ispred kuće gde je bilo više devojaka za udaju, pa se svake godine menjalo i njegovo mesto. Trajanje roglja bilo je ograničeno, najduže do 20 časova. Po čuvenju, najviše je pominjan rogalj kod Petručevih, gde je Gena Bugarin svirao frulu, uz čiju se svirku jako lepo igralo. Izgleda da je ponajviše bio čuven po devojkama kojih je, kako kažu u tom delu sokaka, od male do velike crkve, oko 1920. godine, bilo sedamnaest.

Svirale su se gajde i frule, a kasnije, bliže polovini XX veka, svirku su preuzele harmonike i violine. Igrala su se različita kola – mađarac mali ili truckavi, mađarac veliki, kukunješće, vranjevka, čarlama, banatsko kolo.. Svaka od tih svirki imala je i svoje reči, odnosno tekst koji se mogao pevati.

baletska-skola-novi-sad2

Mađarac mali ili truckavi – uz igru se  pavalo „Al’ su lepe bečkerečke seke, žito kradu da za belilo dadu“ ili „Juče , prekjuče, rodilo se čivuče, dreči javuče, ‘oće žute papuče“. Mađarac mali ili truckavi igrao se uglavnom u mestu i poskakivalo se sitno, pa je otuda i nazvan truckavi. Igralo se udvoje, muško i žensko. Momak stavlja ruke devojci na struk, a devojka momku a ramena. Često se igrao u četvoro, dva momka i dve devojke.

Mađarac veliki – razlikuje se od malog po brzini ritma. Svirka je mnogo brža, igra prati muziku i igrači se brže okreću.

Kukunješće – igra se kao kolo, veći broj igrača muških i ženskih i drže se za ruke. Išlo se tri koraka napred, pa tri koraka natrag. Zbog poskakivanja, malo teže se igra dok se ne uhoda.

Vranjevka – igra se kao kolo sa većim brojem muških i ženskih igrača koji se drže za ruke. Na ovu melodiju se pevalo : „Od naših popova nema većih lopova, oni traže sesije, a ne znaju lekcije“ ili „Otud ide sloboda, ona juri kao voda, juri pravo na tebe, čuvaj se da te ne ogrebe“. Igralo se dva koraka napred, pa dva nazad i zaplitalo se koliko ko može bolje i lepše.

Čarlama – igralo se takođe kao kolo držeći se za ruke, i razlikovala se od kukunješćea i vranjevke.

Banatsko kolo – igra ga veći broj igrača. Devojke drže ruke momcima na ramenima, a oni devojkama oko struka. Igra se sitno, skoro u mestu, dva koraka napred i jedan nazad. Bilo je omiljeno , pa živi i danas u Banatu, i sada se često igra u svakoj prilici i peva se „Kolo vodi Vasa, ala se talasa, oko lepe Dese svo kolo se trese…“.

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Radoslav Ostojin

Glavni urednik : Zoran Slavić

Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin

Produkcija : Etno festival Bagljaš

Foto : znanje. org, Soutube/novosadska baletska škola

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh