I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Kišne godine ne pogoduju proizvodnji kupusa

Ova godina je bila dosta teška za proizvodnju kupusa, jer je bilo mnogo kiše, pa je kupus trebalo više da se tretira sredstvima za zaštitu bilja. Zbog visoke vlažnosti pojavila se i crna pegavost, bolest koja nije uobičajena za ovu kulturu. Jesenji kupus sadrži više vode, a manje čvrste materije što može da bude problem prilikom kiseljenja i čuvanja tokom zime. Cena ovog povrća je i do 3 puta manja nego prošle godine, jer su ove sezone površine pod kupusom u Srednjem Banatu povećane za 30 do 40 odsto.

dscn9774-custom

Poljoprivrednik Imre Sarvak pod kupusom ima nekoliko hektara. Kaže da je ovogodišnjim rodom, uprkos teškoj godini zadovoljan.

Imre Sarvak

Imre Sarvak

Fordomanija

“Ostvario sam po hektaru prinos od oko 50 tona. Dosta sam bacao veštačkog đubriva. Zalivanje ove godine nije bilo potrebno, jer je bilo dosta kiše. To što smo uštedeli na navodnjavanju, morali smo da ulažemo u zaštitu kupusa, u fungicide. Ove godine je bilo mnogo i insekata. Uglavnom radimo hibride koje biramo na osnovu prinosa koji ostvaruju i otpornosti na bolesti. Mogu vam reći da je mnogo teže sačuvati rod kada je godina sa puno padavina, nego kada je suša. Veće troškove sam imao ove godine, nego kada je bilo suše i kada sam morao da zalivam kupus”, objašnjava Imre Sarvak.

dscn9748-custom

Ulaganja u hektar kupusa oko 3000 evra

U proizvodnju kupusa Imre je ove godine uložio između 300 i 350 hiljada dinara po hektaru. Za razliku od mnogih proizvođača, on površine pod kupusom, ali i ostalim povrćem na otvorenom, smanjuje iz godine u godinu, jer se okreće proizvodnji u zatvorenom prostoru.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Cena kupusa “na veliko” je oko 9 dinara po kilogramu. Zavisi kako se čovek pogodi. To nije cena od koje možemo da zaradimo, jer je zarada minimalna. Prošle godine je kupus bio 20 dinara. Kada bi cena kupusa bila uvek oko 15-16 dinara tu bi mogla da se ostvari neka zarada. Onda bi čovek mogao i da planira proizvdonju. Ali, kada je cena 8-9 dinara, kao što je sada, onda tu nema planiranja. To što sada, u jesen budemo zaradili, od toga ćemo da pokrijemo gubitak koji smo imali u proleće, jer smo više od polovine zasađenog kupusa tada morali da istanjiramo. Bila je velika priča da će se izvoziti u Rusiju, ali to se nije ostvarilo. Uz to, mnogo je skuplja proizvodnja prolećnog, nego jesenjeg kupusa. Treba ulagati i u mašineriju, traktore”, dodaje naš sagovornik.

dscn9782-custom

Cena kupusa zavisi od sorte koja je sejana

„Ako je rađen futoški kupus, cena semena je vrlo simbolična, ako je rađen hibridni kupus cena semena je viša i to poskupljuje proizvodnju. Ove godine je i ta zaštita malo više uzela novca, ali sa druge strane to što nije puno zalivano, to je smanjilo cenu. Procena je da će cena kupusa „na veliko“ biti između 8 i 12 dinara po kilogramu. Za dobre poroizvođače koji seju kupus na velikim površinama i imaju dobar prinos tu će biti zarade. „Na malo“ kupus je oko 25 dinara“, kaže Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

dscn9779-custom

Zbog nade u izvoz površine pod kupusom povećane

Površine pod kupusom su ove godine povećane za 30 do 40 posto, jer su se mnogi proizvođači nadali izvozu u Rusiju.

“Što se tiče svežeg kupusa u proleće, imamo iskustva da su već 2-3 godine kupovali od nas kupus za dalju preradu u Mađarskoj, ali i rusko tržite je određene količine vuklo. Ovog smo proleća, na žalost, proizveli velike količine kupusa, ali nije bilo kupaca. Prolećni kupus mora da se proda u roku od 2 nedelje. Prošle godine smo Rusima prodali između 10 i 20 šlepera kupusa, a ove godine samo tri šlepera. Ogromne količine su ostale na njivi i one su istanjirane. Razlog je verovatno to što smo daleko, pa su troškovi transporta jako veliki. Zemlje koje su bliže Rusiji unapređuju prozvodnju povrća, tako da će sve više uticaja na prodaju imati ta razdaljina između zemalja. Ako se snađu za bolju cenu i bolje uslove u blizini naravno da će se opredeliti za to tržištu. Pre dve godine smo imali sreću da smo bili konkurentniji. U svetu je proizvodnja povrća na nivou indrustrijske proizvodnje, na velikim parcelama. Mi obrađujemo male parcele, skupa nam je proizvodnja. Povrtarstvo u Srbiji treba još dosta da se razvija”, kaže Đula Madaras iz Carske bašte.

Đula Madaras

Đula Madaras

„Pošto se ranijih godina kupus tražio van granica naše zemlje i cena je bila vrlo dobra za proizvođače. Ove godine kupus je zasađen na nešto većim površinama, čak 30-40 posto više nego lane. To je normalno kod povrtarskih useva jer ne postoji planska proizvodnja na gazdinstvima, nego se stihijski seje. Pošto je cena bila dobra, mnogi koji su prekinuli gajenje kupusa ponovo ga uzgajaju. Prinos rano jesenjeg kupsa je oko 35 tona po hektaru, a moja pretpostavka je da će kasnog kupusa biti do 60-65 tona po hektaru, što je izuzetno visok prinos“, kaže savetodavac PSS Zrenjanin Dragan Marković.

dscn9747-custom

Kupus se najčešće gaji posle krompira, ječma ili drugih kupusnjača

U Srednjem Banatu se kupus obično gaji kao druga kultura i to ili iza kupusnjača kao što su karfiol, brokoli, kupus ili iza mladog krompira.

„Na velikim parcelama bi kupus trebao da se gaji posle ječma, ali ječma je sve manje i manje na našim parcelama, jer se otkup ječma ne vrši intenzitetom kojim se ranije otkupljivao. Postavljaju se mnogo rigorozniji uslovi za proizvođače ječma i sve je manje ječma koji ranije pristiže da bi kupus mogao da se seje na tim parcelama. Treba da znamo da jesenje gajenje kupusa podrazumeva vegetaciju od 120 do 150 dana. Ove godine je ta vegetacija značajno produžena jer nismo imali duže sunčane periode, a i kada ih je bilo temperature su bile preko nekog maksimuma u kom kupus raste, pa je samo vegetirao tj. samo je disao, nije rastao. Visoke temperature usporavaju rast kupusa i ove godine je ta stvar evidentna“, precizira Marković.

Dragan Marković

Dragan Marković

Vlaga uticala na pojavu atipičnih bolesti u kupusu

Zbog mnogo kiše i visoke vlažnosti, u kupusu se se pojavile bolesti koje nisu karakteristične za to povrće.

„U većini slučajeva se javila bolest koja se retko javlja kod kupusa, to je crna pegavost ili alternarija. Ljudi nisu bili spremni na tu bolest i nisu znali da treba kupus da prskaju preparatima protiv alternarije. Ta bolest se pojavila zbog velike količine vode. Ona se inače javlja na krompiru, a veoma velike površine kupusa u Srednjem Banatu se rade nakon krompira. Uz to, ova bolest se prenosi i sa paradajza. Hibridi su otporniji i tolerantniji  na tu, ali i na druge bolesti. Međutim, sorte koje se u ovom regionu koriste su uglavnom varijeteti futoškog kupusa. Po meni, proizvodnja kupusa je ovde vrlo loša, jer koliko god da je futoški kupus dobar za kiseljenje, a jeste zbog tankoće lista i manjih sprovodnih sudova, hibridizaciojm se došlo do mnogo boljih rezultata u kvalitetu kupusa. Oni su u tipu futoškog – bele boje, tankog lista, sa manjim sprovodnim sudovima i apsolutno ne možete da prepoznate da je to hibrid, a ne futoški, ali se zato mnogo bolje čuva zimi, ima veću kompaktnost, otporniji je na bolesti. Kada je reč o štetočinama, njih je bilo manje nego prethodnih godina“, dodaje savetodavac PSS Zrenjanin.

dscn9788-custom

Kupus je ove godine više puta morao da bude tretiran sredstvima za zaštitu bilja. Veoma je važno da proizvođači ispoštuju karencu.

„Ako je sad prskan i ako je karenca 3 nedelje, kupus ne sme da se seče te tri nedelje da bi karenca bila ispoštovana. Ljudi misle da ako je karenca 3 nedelje, da je dovoljno da kupus bude na njivi nedelju dana i da onda može da ga odseče i drži na špediteru još 2 nedelje i da će tako da ispoštuje karencu. E, pa neće, jer sokovi nisu odradili svoje i preparati su ostali u plodu“, kaže Dragan Marković.

dscn9746-custom

U kupusu ima mnogo vode

Zbog mnogo vode teže će biti čuvanje kupusa tokom zime.

„U kupusu će biti mnogo više vode, a mnogo manje čvrste materije iz jednostavnog razloga što je bilo previše vode. I konzerviranje kupusa će biti teže, kao i čuvanje u nekom zimskom periodu, jer sa porastom količine vode dolazi do intenzivnog punjenja glavica i taj osmotski pritisak u glavicama je mnogo veći nego što je potrebno da bi se kupus kiselio ili čuvao. Tako da može da bude problema sa konzerviranjem i čuvanjem kupusa zbog pucanja glavica i razvoja patogena koji se javljaju kada dolazi do pucanja“, dodaje savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

dscn9775-custom

Kiseli kupus omogućava veću zaradu

U Carskoj bašti iz godine u godinu povećavaju površine pod kupusom.

“Jedan od razloga je taj što povrtari ne mogu da proizvode sve u zatvorenom prostoru, a na otvorenom je najlakše raditi kupus i za to imamo opremu. Druga stvar je što u sezoni prodajemo dosta kupusa. Obično u tom periodu cena padne i onda su troškovi prevoza kupusa značajan faktor, da bismo kupus dovozili iz okoline Šapca ili Futoga tj. iz onih područja gde se najviše proizvodi ovo povrće”, objašnajva Đula Madaras iz Carske Bašte i dodaje da očekuju mnogo od prerade kupusa.

“Za veću proizvodnju kupusa smo se opredelili, zato što unazad već 2-3 godine efektivno proizvodimo kiseli kupus. To je dodata vrednost i mislimo da se kiseli kupus iz godine u godinu više traži. Mi smo ove godine organzovali proizvodnju na oko 50 lanaca. To je dovoljna količina za jesenju prozvodnju. Inače, prva tura od oko 100 tona kupusa se kiseli, a ideja je da imamo tri ture tj. da ukupno proizvedemo oko 200 tona kiselog kupusa. Pošto znamo da je 30 do 40 posto rastur od kupusa, oko 300 tona svežeg kupusa će biti ukiseljeno”, precizira naš sagovornik.

dscn9761-custom

Investicija u pogon za kiseljenje kupusa

Pogon u kojem se kupus kiseli je još u pripremi, ali kada bude u potpunosti gotov trebalo bi da ima kapacitet od oko hiljadu tona kiselog kupusa i da zaposli oko 30 radnika.

dscn9757-custom

“Nemamo ugovorenog kupca. Znamo otprilike kolika je potrošnja kiselog kupusa na ovom tržištu od prošle godine i svake godine povećavamo proizvodnju za 20-30 posto. Kiseli kupus je proizvod koji može da se čuva duži period i da se pronađe kupac koji bi uzeo veću količinu. Trenutno naš proizvod plasiramo preko trgovinskih lanaca. Prošle godine smo imali mogućnost izvoza u Nemačku, ali nismo imali dovoljne količine da bismo smeli da se upustimo u tu avanturu. Ove godine smo spremniji, zreliji”, dodaje Đula.

dscn9752-custom

Cena kiselog kupusa treba da bude bar 80 dinara za kilogram

Da bi od kiselog kupusa svi u lancu proizvodnje imali zaradu, kilogram bi trebalo da košta oko 80 dinara.

“Cena kupusa kod povrtara bi trebala da bude oko 15 dinara za kilogram. Otprilike isto toliko koštaju ostale sirovine i ambalaža, a tu treba dodati i troškove radne snage. Sa cenom od oko 80 dinara po kilogramu svi bismo imali profit, jer bi firmi koja to proizvodi  ostalo 10-ak dinara po kiloramu”, izvodi računicu naš sagovornik.

dscn9773-custom

Srbiji nedostaju preradni kapaciteti, kako bi od poljoprivrede zarađivala više. Mnogo je bolje prodati gotov proizvod nego sirovinu, što mi najčešće radimo. Istovremeno, treba osavremeniti i unaprediti primarnu proizvodnju, kako bi se ostvarili što bolji prinosi i kvalitet. A to je moguće jedino uz ozbiljnu podršku države i jasnu politiku koja se ne menja iz godine u godinu.

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh