Kiša umanjila kvalitet kajsije

Ove godine kajsija je slabije rodila, a dodatni problem stvarale su dugotrajne kiše i grad. Dobro su prošli samo proizvođači čiji se voćnjaci nalaze na lokalitetima gde nije bilo mraza i koje je led zaobišao. Manja ponuda ovog voća, znači nešto veću cenu kajsije.

Na oglednim voćnjacima Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin kajsije koje su u petoj godini zauzimaju 1,3 hektara, a tu su i dodatna 2 hektara mladog zasada ovog voća.

“Ovo je prvi veći rod kajsije. Berba je završena. Pošto smo sve prodali u Rusiju, morali smo da beremo u nešto zelenijem stanju. Rod je bio solidan, s obzirom na vremenske uslove. Generalno, u Srbiji i Vojvodini kajsija nije rodila dobro, osim na pojedinim lokalitetima gde nije bilo mraza. Na sreću, ovde u Lukićevu nije bilo većih mrazeva. I grad nas je, srećom, preskočio, ali voćari ovde u regionu imaju velikih problema sa kajsijom koju je oštetio led. Naš rod je bio 6 tona po hektaru. Sledeće i narednih godina očekujemo još veće prinose. Cena “na veliko” je od 50 do 60 dinara za kilogram. Može da bude i bolja, ali trenutno je tako. Mi smo već sa ovim rodom i cenom koju smo potigli kompletno uloženi novac isplatiti”, kaže Milinko Sinđić, rukovodilac voćarske proizvodnje Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

I Petruša Ivanov iz Zrenjanina se slaže da je rod mogao da bude bolji. U njenom devetogodišnjem voćnjaku ima 500 stabala kajsije.

„Podbacio je rod, ali ja sam zadovoljna, jer kod drugih nije ni toliko rodilo. Cena je automatski malo jača. Nisam imala grad, ali su kiše doprinele da se jako kvare, čak na stablu i u gajbi. Ja ih oberem, do uveče ako su baš zrele, počnu da se kvare. Crvljivosti nemam, ali nisam stigla da istretiram protiv truleži ploda, tako da imam problema sa tim. Prodajem na centralnoj pijaci i ovde na Lesnini, samo „na malo“.

„Na veliko“ ne prodajem. Ovogodišnja cena kajsije je od 80 do 120 dinara za kilogram zavisno od ponude i potražnje. Cena za rakijske je 50 dinara kilogram. Ne znam da li su ljudi zadovoljni cenom, ali kupuju. Najčešće uzmu kilogram – dva ili 10-15kg zavisno da li je za jelo ili za pekmez. Imam i stalne mušterije koje godinama kupuju kod mene“, kaže Petruša.

Nasuprot mnogima Aleksandar Bugar iz Ečke je ovogodišnjom proizvodnjom više nego zadovoljan. Kajsiju gaji na nešto više od pola hektara. One su u punom rodu, budući da im je 10 godina.

“Vrlo sam zadovoljan s obzirom da znate šta se desilo u okolini, bilo je grada, bilo je nevremena. Dobro su ponele, ali sam se namučio u proleće jako puno. Dimio sam nekoliko noći, pa smo i prskali antifrizom za voće. To je relativno skupo, ali sam morao da bih zaštitio od mraza, jer ako se sačuva od mraza to je onda 60 posto roda sačuvano. Na ovoj površini prinos mi je oko 8 tona. Morao sam puno pritki da postavljam ispod grana da ne bi pucale koliko je rodilo. Čak 80 posto je za jelo, konzumna kajsija – prva klasa i 20 posto je za rakiju. Jako su lepe, prskao sam ih i protiv pregavosti ploda. Prodajem “na malo” ovde u ovoj trafici pored puta za Orlovat i to po ceni od 100 dinara za kilogram ili 90 dinara kada je na gajbe. One za rakiju su 60 dinara. Sve što oberem prodam istog dana, nikada mi ne ostane ništa za sutra”, objašnjava Bugar.

Naš domaćin priča da je proizvodnju kajsija počeo iz hobija, a sve je preraslo u ozbiljan posao.

“Ne mogu više reći da je ovo hobi. Toliko posla ima da je prevazišlo hobi. Treba da ste stalno tu, stalno nešto treba cepidlačiti, kositi travu… Ako ne dođeš 3 -4 dana u voćnjak već si nešto propustio. U ratarstvu je nešto drugo, jutro pšenice ja radim jedan dan. Ovde moram da radim 8 meseci. Inače sam zaposlen u gradskoj upravi u Zrenjaninu kao matičar, po zanimanju sam profesor i sad ne znam više ni šta sam. Ne planiram proširenje voćnjaka, ne, ne hvala. Voćarstvom ću da se bavim samo na ovoj površini na kojoj sada imam zasad. Zamenjujemo stabla jer su kajsije kratkog trajanja 10-ak godina i moraju da se menjaju. Ako za tih 10 godina uhvatite 3 dobre, da je u punom rodu, vi ste pobedili”, objašnjava nam Bugar.

Ni naša prethodna sagovornica Petruša neće povećavati proizvodnju.

„Ne planiram proširenje, i ovo mi je prekoviše, pošto radim skoro sve sama. Pomaže mi suprug, ali samo koliko može jer je zaposleni i sin kad hoće, ali najčešće ima nekih svojih mladalačkih obaveza. Ne bih nikad proširila, čak se ponekad i kajem što imam voćnjak. Ima tu rada, ali je prodaja, ipak, najteži deo. Lakše je proizvesti. Ulaganja su relativno mala u odnosu na druge voćne vrste. Zato što ja imam samo zimsko tretiranje i dva puta protiv monilije u cvetanju. Više ne”, dodaje Petruša.

Savremeni voćnjak kajsije zahteva sistem za navodnjavanje

I u Poljoprivrednoj stručnoj službi kažu da je uzgajanje kajsije daleko jeftinije nego, na primer, jabuke.

“Ako ne računamo zemlju i ako ne računamo rad, da kažemo da imamo radnu snagu da ćemo mi da radimo, negde oko 1500 evra je dovoljno da se podigne jedan zasad kajsije na hektaru. Za jabuku, na primer, ako ćemo gusti sistem, ulaganja su preko 12000 evra samo za sadni materijal. Kod kajsije imamo najviše 3-5 prskanja, 3-4 košenja trave, to nisu neki naročito veliki troškovi održavanja. Ako ima neophodnu mehanizaciju – kosačicu za travu ili frezu jedan čovek može sve sam da radi. I rezidbu može sam da radi. Samo za berbu i eventualno uklanjanje korova je potrebna radna snaga, ali ne preterano mnogo. U voćnjaku bi trebalo da bude sistem za navodnjavanje, jer su prinosi veći. Takođe, nije još sto posto potvrđeno, ali na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu proveravaju navode o tome da zasad kajsije koji ima sistem za navodnjavanje manje pati od prevremenog sušenja stabala kajsije. Čak kažu i da ga nema. Uglavnom u 10-11- oj godini ima najviše sušenja kajsije od apopleksije. To nije bolest to je pojava. Zbog klimatskih uslova kakvi su kod nas, kajsija jako rano kreće, pa se posle smrznu sokovi u njoj”, objašnjava Sinđić.

Ulaganja u kajsiju jesu manja nego kod nekih drugih voćnih vrsta, ali su istovremeno veća nego u ratarstvu.

“Nikada nisam računao kolika su tačno ulaganja u kajsiju. U svakom slučaju više nego u ratarstvu, ali su zato i prinos i zarada višestruko veći nego u ratarstvu. Imam sistem za navodnjavanje kap po kap i pumpu koja vuče vodu sa 47 metara pomoću vetrenjače. To je velika vetrenjača, američkog stila sa više lopatica. U voćnjaku ispod hiljadu evra ne možeš ništa da uradiš, nekih 4-5 hiljada evra me je koštala vetrenjača, ali se isplati. Jako sam zadovoljan jer ne plaćam ni naftu, ne treba mi struja, ništa. Znači snagom vetra zalivam ceo hektar od jednom”, obašnjava nam Bugar dok nam pokazuje vetrenjaču.

I dok je grad mnogima ove godine oštetio kajsiju, stručnjaci kažu da se na zasad ovog voća ipak ne stavlja protivgradna mreža.

“Za kajsiju se ne stavljaju protivgradne mreže zato što nije toliko velika vrednost proizvodnje. Prosto se investicija ne isplati. Investicija postavljanja protivgradnog sistema iznosi oko 15-20 hiljada evra po hektaru. Mi kažemo ako se slučajno grad pojavi i udari na jabuku, ako je pun rod i ako je dobra cena, onda će možda da se isplati već u toj jednoj godini, a kod kajsije je nemoguće da se ta investicija u mreže isplati ni za 10 godina eksploatacije”, objašnjava rukovodilac voćnjaka u Poljoprivrednoj stručnoj službi Milenko Sinđić.

Ni troškovi branja kajsije nisu naročito veliki. Pogotovo ako se porede sa troškovima branja višnje.

“Troškovi branja kod višnje i trešnje su i do 70 posto svih ukupnih troškova, kod kajsije nije tako. Računa se da je za pun rod od 10 tona potreno nekih 500 evra da se to obere. To je čak i manje od 20 posto svih troškova. Jedan radnik za 8 sati ubere od 200 do 250 kg kajsija. Mi smo naše kajsije obrali za jedan dan sa 35 radnika. Od 5 sati ujutru do jedan popodne”, objašnjava Sinđić.

U dobru rakiju idu samo najkvalitetniji plodovi

Za razliku od naših prethodnih sagovornika Tomislav Stevanović iz Lukićeva kajsiju gaji samo za svoje potrebe. Po zanimanju je dečji lekar, ali voli i da ispeče dobru rakiju od kajsije.

“Pod kajsijom imam nekih 50-ak voćaka, s tim što se osušilio dosta ove i prošle godine zbog podzemnih voda i zbog nekih drugih stvari, pošto kajsije imaju to jedno spontano uginuće, nepoznatog porekla, tako da je ostao manje stabala. Ova godina nije nešto naročito bila rodna i ono što je rodilo nije dobar kvalitet, tako dane očekujem ni neki dobar kvalitet rakije. Skupio sam svega nekih 250 kilograma”, kaže Stevanović.

Zbog manjeg roda, ove godine u njegovoj kući neće biti pekmejza od kajsije.

“Najbitnije u procesu spremanja rakije od kajsije je kvalitet ploda, počevši od rasada. Rasad uzimam, a koliko znam i ostali koji se bave proizvodnjom rakije od kajsije, svi uzimamo od Radišića koji ima rasadnik negde uz Tisu i to takozvanu novosadsku ranu ili kečkemetsku ružu, kako je drugačije zovu. Ona je izuzetna po svojim osobinama – krupnoća ploda, slatkost i ukus. Te kajsije bi pre svega trebalo da se jedu kao voće, pa onda u sokove, pa u pekmejz, pa tek na kraju da pečemo rakiju, ali mi smo malo obrnuli taj redosled, pa ove godine nisam dao ni jednu za pekmez, sve je otišlo u rakiju tj. kominu”, kroz osmeh kaže naš sagovornik.

Kao i u svemu i kod pečenja rakije svaki proizvođač ima svoj recept za koji kaže da je najbolji.

“Kad je taj plod kako treba, onda se dodaje manja količina šećera u kljuk u tu kominu, 2-3 kg na 100 kg voća da bi se pospešilo vrenje. Veće količine šećera nisu štetne, ali razređuju taj prirodni ukus rakije od kajsije i onda dobijate razređenu rakiju i oseća se čist alkohol”, priča Stevanović.

“Ja od kajsije pravim rakiju. Naravno vadi se koštica, stavljaju se samo zdravi plodovi i ne stavljam ni gram šećera. U Belom Blatu, tri godine zaredom sam pobeđivao, zlatne medalje sam dobijao za rakiju. Sad više ne mogu da se takmičim, sada sam predsednik žirija na rakijadi. Već odavno nemam za prodaju rakiju kajsiju. I pored dobre cene prodaje se jako lako i delim prijateljima”, kaže Aleksandar Bugar iz Ečke.

Proivođači se ipak slažu da se kvalitetna rakija dobija isključivo od zdravih plodova.

“Oni koji se bave proizvodnjom rakije samo za svoje potrebe neće u taj kljuk staviti ni jedan jedini plod koji nije dovoljno zreo i dovoljno dobar. Sve ono što je zeleno ili natrulo hoće da ide u kiselinsko vrenje da dobije kiselinu koja je nepoželjna u svim rakijama, pogotovo ovde. Važno je da se kajsija dobro opere. Probao sam oba načina i da vadimo koštice, pa da onda muljamo i muljali smo s košticama, pa smo posle taj prvi deo izvadili, a koštce bacali. Nema nikakve razlike u kvalitetu rakije kada se pravi od novosadske rane. One druge kajsije mogu da imaju malo na košticu ukus ako se ne izvade i onda to smanjuje kalitet”, objašnjava Stevanović.

Dodaje da je tehnika odavajanja rakije u toku samog pečenja vrlo zanimljiva.

“Tu imamo raznih postupaka, od toga da se kompletna prva rakija izvlači do nule, do 10 stepeni, pa se posle prepeče ili se prvo vadi takozvano „srce rakije“ do 40 stepeni, a ostatak se prebacuje u sledeći kazan i na takav način se štedi gorivo i dobije se prilično dobar kvalitet rakije. U tom slučaju plod mora da je besprekoran. Čim plod, kao što je ove godine, nije baš dobar i kvalitetan, onda bi to sve trebalo da se prepeče”, kaže Stevanović.

Škotski viski i srpska kajsijevača sličnog kvaliteta, ali ne i cene

Tomislav je nedavno bio i u Škotskoj, gde je u jednoj destileriji imao priliku da uporedi kvalitet čuvenog škotskog viskija i njegove rakije od kajsije.

“Kod viskija je osnovna stvar odležavanje u buretu. Kvalitet viskija zavisi od vrste, a ne od kvaliteta žitarice od koje se viski pravi i od osobina drveta u kojima viski odležava. Po kvalitetu se ne razliku puno viski i naša rakija. Međutim, taj viski košta između 50 i 120 funti pakovanje od 0,7l. Naši ljudi koji se ovde bave proizvodnjom rakije od kajsije litru prodaju po ceni od 1000-1500 dinara. Plasman naših rakija na strano tržište nije dobar, promocija i prodaja nekako nisu odrađene na pravi način. Žao mi je što ne znamo dobro da plasiramo te naše kvalitetne domaće rakije u inostranstvo. Moram da kažem i da te kvalitetne rakije nisu rakije za svaki dan i treba da se piju samo u posebnim prlikama, kad vam dođe društvo, kada nešto obeležavate”, kaže Stevanović.

Uzgoj kajsije je neizvestan zbog vremenskih prilika, ali ništa više od gajenja ostalih poljoprivrednih kultura. Zato i ne čudi što se sve više ljudi interesuje za podizanje zasada kajsije, pogotovo ako se zna da poslednjih godina raste izvoz ovog voća. Još kada bi i kvalitetna domaća rakija našla put do stranih kupaca, sigurno je da bi proizvodnja dodatno porasla. A sa njom i zarada.