I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Kako samopouzdanjem kontrolisati bes?

ŠTA JE ASERTIVNOST

Asertivnost je veština koja se ispoljava samopouzdanim i samopotvrdnim ponašanjem i kao svaki drugi oblik ponašanja i asertivno ponašanje se uči.

Pojam asertivnosti najčešće se definiše kao izražavanje sopstvenih misli, osećanja i uverenja, na direktan, iskren i socijalno prihvatljiv način, uvažavajući pri tome prava drugih.Vrlo je važno shvatiti činjenicu da bilo koji oblik ponašanja koji imamo u svom “repertoaru ponašanja” nismo nasledili. Samim tim ako primetimo da neki oblik ponašanja nemamo, ne primenjujemo, ne znači da ga ne možemo naučiti i usvojiti.

no

Fordomanija

KAKO SE ASERTIVNOST MOŽE NAUČITI ?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

U procesu socijalizacije, poruke koje dobijamo od roditelja i važnih bliskih osoba kao i šire društvene zajednice, utiču na to da li ćemo formirati pasivan, agresivan ili asertivan stil komunikacije sa drugima.

Sklonost da u komunikaciji sa drugima ispoljavamo pasivan stil komunikacije, upravo ima svoj početak u onim obrazascima ponašanja koji su se formirali kao navika čestim ponavljanim i nekritički prihvaćenim porukama „budi pažljiv/a, vodi računa o drugima…“, „ne stavljaj sebe na prvo mesto…“, „budi fin/a…“, „ne budi sebičan/na“ „nemoj se zamerati drugima“...

Kada je reč o komunikaciji koju karakteriše agresivan stil, uzrok takvog načina ponašanja vrlo često leži u ranim nekritički usvojenim porukama koje su naglašavale značaj potkrepljenja motiva borbenosti  – sklonost pojedinca da ciljeve postiže borbom, takmičenjem sa onima koji se doživljavaju kao prepreka pritom ne obazirući se na interese tih drugih. Ponavljanjem ovakvog obrasca ponašanja, osoba stekne naviku da je samo na taj način moguće postići željeni cilj. Ovakvo ponašanje opisujemo kao agresivan stil, jer se krše prava druge strane u komunikaciji, odnosno nanosi šteta sagovorniku.

Asertivnim načinom komunikacije  slobodno izražavamo ono što mislimo i osećamo, na način koji nije snishodljiv sa jedne, i koji ne degradira i ponižava drugu osobu, sa druge strane. Drugim rečima, učesnici u komunikaciji su ravnopravni i tako treba da se ponašaju jedni prema drugima.

ZAŠTO JE SAMOPOUZDANJE VAŽNO ZA RAD U KOLEKTIVU I ODNOSU SA VELIKIM BROJEM LJUDI?

Važno je naglasiti značaj primene veština asertivne komunikacije, posebno u okolnostima kada su socijalne uloge jasno definisane, kao na primer: poslodavac/nadređeni – radnik. U tim situacijama uloge kao i prava i obaveze koje se odnose na svaku ulogu zasebno, važno je prihvatiti realno.

bes

Neretko se u poslovnim odnosima između dve spomenute uloge može prepoznati niz zabluda koje remete međusobne odnose i doprinose nepovoljnoj atmosferi u timu. Realno prihvatiti prava i obaveze u okviru podređene uloge, znači na prvom mestu definisati jasno granice uloga, a onda preispitati šta za pojedinca u ovom slučaju znači autoritet, odgovornost, privrženost, odanost, lojalnost… i kakvo ponašanje u skladu sa tim preduzima. Možete biti odani svojoj organizaciji i posvećeni poslu i zadacima iskreno i sa integritetom, a da pritom ne postanete njen sluga.

Ukoliko nemate vremena za sebe, porodicu, prijatelje, a pri tom smatrate da se poslovi “moraju” obaviti juče, osećate se nezadovoljno, napeto, zabrinuto i branite se svojom odgovornošću, odanošću, uvažavanjem drugih i autoriteta, velika je verovatnoća da ste “žrtva” sopstvene zablude po pitanju svog položaja i odnosa sa drugima.

Jedna od važnih tema koje se obrađuju na radionicama asertivne komunikacije jeste prepoznavanje sopstvenih iskrivljenih uverenja koje nas u pojedinim situacijama mogu činiti pasivnim ili agresivnim, i „lakim plenom“ manipulacija od strane drugih. Drugim rečima, samopouzdanje se stiče samo ako su naša uverenja u skladu sa realnošću.

DA LI NAM ASERTIVAN STIL KOMUNIKACIJE MOŽE BITI OD KORISTI KADA SMO  „S DRUGE STRANE ŠALTERA“ ?

Svakako. Opet je važno imati na umu da je reč o odnosu gde su jasno definisane uloge. Dok se pridržavamo realnog uverenja da smo u ulozi nekog ko treba da bude uslužen i na taj način ostvari svoja prava, smanjujemo šansu da dovedemo sebe u situaciju da predjemo granicu i odreagujemo „viškom emocija“.

Svako je nekada stajao u redu da bi obavio neku uplatu, regulisao status neke lične isprave, suočio se sa sudskim sistemom po pitanju parnice koja dugi niz godina traje,  naišao na rigidan sistem u zdravstvu… Sve su to realno frustrirajuće situacije. MeĐutim, ukoliko se prema takvoj birokratiji zauzmemo kao prema sistemu i posmatramo poslove koje imamo da obavimo sa njima kao izazove koji nemaju mnogo veze sa našim ličnostima, smanjujemo šansu da frustracija postane nepodnošljiva i preraste u bes.

bes11

Efikasna asertivna tehnika u ovakvim situacijama je takozvana “tehnika pokvarene ploče”, odnosno uporno ponavljanje vašeg zahteva službeniku kome je u opisu posla uslužna aktivnost.

Asertivnu komunikaciju ne treba vezivati samo na oblast socijalne komunikacije i socijalnih veština vezanih za kontakte na poslu sa kolegama i saradnicima, na javnim mestima već i na bliske odnose u krugu porodice i medju prijateljima. Svaki pojedinac sa Asertivnog Treninga nosi jedno iskustvo rada na sebi, bilo da je to iskustvo poneo pasivnim slušanjem predavača i drugih učesnika, uključivanjem u predavanja ili radom na sebi putem domaćih zadataka i rol play vežbica.

Piše Aleksandra Golubović – diplomirani psiholog i psihoterapeut transakcione analize

Besplatna pitanja psihologu možete postaviti putem adrese psiholog@ilovezrenjanin.com, ili zakazati konsultaciju pozivanjem broja 064/4241016

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh