Jožef Lele – vrsni obućar i negovatelj folklorne muzike na citri

U poslednje vreme veliki broj starih zanata je nestao ili je na pragu nestanka. Mladi se veoma malo interesuju, i s razlogom postoji strepnja da će zanati, koji su nekada hranili čitave porodice, uskoro pasti u zaborav.

U Mužlji se jedini bavi obućarstvom

Rodom iz Nove Crnje, sedamdesetdvogodišnji Jožef Lele iz Mužlje od svoje šesnaeste godine bavi se izradom i popravkom obuće. Njegovi roditelji su se bavili poljoprivredom i zemljoradnjom, ali je on od malih nogu želeo da bude baštovan. Kako nije uspeo da se upiše na dalje školovanje, okrenuo se izvornim zanatima – izradom i popravkom obuće. Nakon trogodišnjeg šegrtovanja kod jednog obućara u Novoj Crnji, uspeo je da se zaposli u fabrici cipela u Zrenjaninu.

Zanat obućara je dobar samo za „so i papriku“

-Baveći se ovim zanatom, čovek ne može da se obogati. Pored obućarstva, treba imati stabilan posao, siguran prihod za svoju porodicu. Radeći trinaest godina u fabrici cipela, naučio sam “od A do Š”, sve o svom zanatu. Međutim, fabrike su se zatvorile, radni vek sam priveo kraju u poslovima za izradu cirada i u uljari, ali nikada se nisam odrekao svog prvog zanata. Deca su nam se odselila, i sada zajedno sa suprugom uređujem svoje domaćinstvo, pa pored penzije dobro dođe mali, ali za nas značajan prihod od popravki cipela.

Kvalitet današnje obuće veoma loš

-Iako živimo u dobu kada se skoro na svakom uglu mogu kupiti razne cipele, broj mušterija nije opao. Narod, na žalost, nema para i uvek je jeftinije popraviti staru obuću, nego kupiti novu. Nove cipele ne vredi popravljati. Postoje mnoge radnje u kojima su cene obuće veoma niske, a samim tim je i kvalitet veoma loš.

Negovatelj folklorne muzike na citri

Jožef Lele je dugogodišnji član Kulturno-umetničkog društva Petefi Šandor. Cilj mu je da zajedno sa najmlađim meštanima sačuva i neguje tradicionalnu mađarsku folklornu muziku na citri. Dobitnik je više domaćih i inostranih priznanja i nagrada.

-Sviranjem na citri se bavim od svoje devete godine. Šezdesetih godina prošlog veka u Novoj Crnji su se odžavala kućna druženja uz dobru muziku. Na jednom od takvih druženja čika Šandor Palatinuš je svirao na citri i dok je otišao da se odmori, krišom sam se prihvatio instrumenta i počeo sam da sviram na njemu. Godine su prolazile i preselivši se u Mužlju postao sam član KUD „Petefi Šandor“, a od početka 80-ih godina sam, rame uz rame, svirao sa velikim umetnikom na citri Mihaljom Silašijem. Na zahtev članova kulturno-umetničkog društva, pre petnaest godina sam počeo da učim decu tajnama sviranja na citri. Do sada sam „ispratio“ tri generacije mladih muzičara, dve mešovite i jednu grupu citraša, koja se sastojala samo od devojaka, i veoma sam ponosan na njihove postignute rezultate, kaže Jožef Lele na kraju razgovora.

Piše: Tivadar Borbelj