Zrenjaninka, Jelena Vasiljev, živi već 21. godinu u Milanu, gde je stekla diplomu akademskog vajara i zvanje magistra na čuvenoj Akademiji umetnosti.
Jelena je imala zapaženu umetničku karijeru u Italiji, ali i u inostranstvu, koju je posle rođenja ćerke zamenila poslom u prosveti, kako bi što više vremena provodila sa porodicom.
STRAH U POČETKU UJEDINJUJE
S obzirom da je Milano epicentar epidemije korona virusa, pozvali smo je u želji da saznamo kako se ljudi u ovom gradu umetnosti i mode snalaze u ovoj situaciji:
– Vanredno stanje je proglašeno na severu Italije, u Lombardiji, krajem januara. Ta situacija je ostala na snazi do 24. februara. Tek 24. februara je proglašeno vanredno stanje i na teritoriji grada Milana. Čekalo se toliko dugo, zbog ekonomskih razloga, jer je Milano industrijski i ekonomski centar. Međutim, to kašnjenje je dovelo do ove situacije danas – kaže Jelena Vasiljev. – Tada su zatvorene sve škole, zabranjena su sva javna okupljanja, ali još uvek smo mogli da izlazimo iz kuće. Parkovi su bili otvoreni, sve prodavnice su radile… Sve je zatvoreno 9. marta. Iz kuće možemo da izađemo samo zbog zdravstvenih razloga ili u kupovinu, do jednog kilometra udaljenosti od mesta stanovanja.
Kako ste reagovali kada je uveden totalni karantin?
– Šok zbog vanrednog stanja je bio prisutan kod kompletnog stanovništva. Pojavio se i veliki strah, koji mi Srbi poznajemo još iz vremena bombardovanja 1999. godine. Strah u početku ujedinjuje, ali ga je vrlo brzo zamenila panika. Svake nedelje u martu su nam saopštavali nove mere. U poslednje tri nedelje smo svaki dan u 20 časova imali nove mere, kao da je u pitanju nova epizoda telenovele. Dobijali smo različite informacije o epidemiji, što nas je dodatno zbunjivalo… Kada je uveden totalni karantin, svi su se bacili na sređivanje stanova, pravljenje torti i slično, ali je to brzo dosadilo. Situacija je postala nepodnošljiva. Mnogi žive u malim stanovima, mnoge porodice ne žive u harmoničnim odnosima… Sve je to isplivalo na videlo.
DVORIŠTE – PROZOR U SVET
Kakva je situacija u tvojoj porodici?
– Sreća je da oko zgrade u kojoj živimo imamo ogromno zajedničko dvorište, koje nam u ovoj situaciju predstavlja bukvalno spas. To je naš mali raj, povremeni izlaz iz ove teške situacije. Bilo je u početku mnogo problema, jer su neke komšije bile uspaničene, zato što izlazimo sa detetom napolju, bez obzira što u dvorištu nismo imali kontakt sa drugim porodicama. Na kraju je moj muž morao da zove policiju i oni su potvrdili da imamo pravo da se krećemo u krugu dvorišta, koje pripada svim stanarima zgrade, pa i nama.
NIKO VIŠE NE MOŽE DA SE LEČI
Epidemija ne jenjava?
– Već dva meseca se ništa ne menja. Skoro isti je broj zaraženih, skoro isti broj umrlih… Zatvoreni smo u stanovima tačno dva meseca, ali to ne daje rezultate. Zdravstvo je u potpunosti „puklo“, iako Milano ima veliki broj odličnih državnih bolnica. Od 9. marta su otkazani svi pregledi, praktično niko više ne može da se leči. Ljudi su počeli da konstruišu teorije zavere. Nikome nije jasno da li zaista veliki broj osoba umire od korone ili zato što je obustavljeno lečenje svih drugih bolesti.
Škole su zatvorene u Milanu. Kako funkcioniše školstvo?
– Od kada su 24. februara zatvorene škole, počeli smo da radimo online. Ja radim u jako dobroj školi, sve je odlično organizovano, ali je jako naporno. Online nastava mi je mnogo teža, neko kada držim časove u školi. Mi smo prvi uveli taj metod, a onda su i ostale škole u Lombardiji krenule našim putem. Pomažem i drugim kolegama. Odlična sam u matematici i pomažem kolegama koje predaju taj predmet, a ne mogu sve da postignu.
Tvoja ćerka Emilija ima pet godina. Kako ona podnosi dva meseca provedena praktično u četiri zida?
– Ona je išla od treće godine u vrtić, jako je volela da ide tamo i teško joj pada što sada ne može da provodi vreme sa drugovima i drugaricama. Mi smo se potrudili da to prihvati sa što manje stresa i da joj vreme provedeno kod kuće bude što interesantnije. Emilija ima momente kada iz čista mira zabije glavu u stolicu i kada je pitam šta se dogodilo, ona kaže: „Pa, nedostaju mi moji drugari!“
RAFOVI PUNI, DŽEPOVI PRAZNI
Kakva je situacija u prodavnicama?
– Kada je proglašeno vanredno stanje 24. februara, ispražnjene su sve prodavnice. Dan pre 9. marta, kada je najavljen totalni karantin, ponovo smo imali istu situaciju. Posle toga je snabdevanje stabilizovano. Rafovi su sada puni, ali su džepovi ostali prazni. Ljudi su prvo poslati na godišnje odmore, a posle toga su masovno dobijali otlkaze. Država je zbog toga, pre dve nedelje, isplatila bonus od 600 evra licima, koja ne dobijaju nikakva primanja. Moj suprug je novinar, šalje članke redovno, ali ne dobija platu. Radi kao freelance, a inače je profesionalni trubač. Sreća je što ja radim u prosveti i redovno dobijam platu. Inače, moj suprug ide u nabavku. Zakaže online termin za kupovinu. Može da ode u supermarket, koji je se nalazi najdalje 1 kilometar od naše zgrade. Kada imaš zakazano, nema čekanja, možeš da uđeš u prodavnicu u najavljeno vreme. Na ulazu ti mere temperaturu, moraš da imaš masku i rukavice. Svi moraju da su na razmaku od minimalno 2 metra. Bez obzira na veličinu marketa, u isto vreme je dozvoljen boravak maksimalno 5 kupaca. Vreme provedeno u kupovini nije ograničeno, ali se niko ne zadržava dugo.
SUPRUG OSVOJIO NAGRADU U GUČI
Suprug Jelene Vasiljev, Edoardo Tomaselli, bavi se novinarstvom, ali je i profesionalni je trubač. Desetak godina je svirao u orkestru srpskog imena „Nema problema“, koji je osnovan pre nego što su se on i Jelena upoznali. Orkestar je bio sačinjen isključivo od Italijana, a srpsko ime i muzički pravac su inspirisani muzikom Gorana Bregovića.
„Nema problema“ je 2010. imao veoma uspešan nastup na saboru u Guči, gde je proglašen za najveseliji orkestar. Bend je bio aktivan od 2003. do 2012. i nastupao je po Italiji, ali i u inostranstvu.
U Milanu je apokaliptična atmosfera već dva meseca. Da li se nazire kraj?
– Ovde nikog živog nema na ulicama, ali broj zaraženih i umrlih se smanjio samo neznatno. Situacija je očajna.
Kako si reagovala na izjavu doktora Nestorovića u vezi sa šopingom u Milanu?
– Nisam čula tu izjavu! Brat i prijatelji iz Zrenjanina mi šalju razne klipove na viber, ali ja jednostavno nemam vremena da pogledam. Pronaći ću na you tube! – uz osmeh kaže Jelena i dodaje da zvaničnici u Italiji nisu imali takve gafove.
Poruka za Zrenjanince?
– Ne znam šta da kažem, jer svakog dana dobijamo protivrečne informacije. Ono što je sigurno, jeste da je korona jako opasna po starije ljude i ljude svih generacija, koji imaju slabiji imunitet. Koliko je virus smrtonosan, ne znam, ali situacija je nepodnošljiva. Ekonomija je pukla i fabrike će ovde početi da rade, a mi ćemo najverovatnije i dalje nastaviti da sedimo kod kuće. Ja bih bila srećna, da kao vi u Srbiji, mogu da šetam do 18 h popodne. Dobro je što su u Srbiji uvedene mere, pre nego što je epidemija eskalirala – zaključila je Jelena Vasiljev.
.gif)
.gif)
.gif)
