Mesec dana nakon što je održana licitacija za državno poljoprivredno zemljište na teritoriji Grada Zrenjanina, paori su se opet nadmetali. Ovoga puta, za zemljište u javnoj svojini grada. Reč je o 170 hektara prvoklasnih oranica koje su preimenovane u građevinsko zemljište, a koje još nije privedeno nameni. Iako je to urađeno pre nekoliko godina, ovo zemljište se sada prvi put našlo na licitaciji.
Do sada su poljoprivrednici u zakup uzimali državno poljoprivredno zemljište. Sada su prvi put licitirali za njive u javnoj svojini.
“Do sada gradovi i opštine nisu posedovali zemljište u svom vlasništvu. Ovo je prvi put da se ovakva licitacija sprovodi na teritoriji grada Zrenjanina. Grad Zrenjanin je raspisao oglas za ukupno 170 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ono se u katastru vodi kao građevinsko zemljište i zato je u javnoj svojini. Do privođenja nameni ono se koristi kao poljoprivredno zemljište i do tada će se davati u zakup na ovakav način”, kaže Stojan Kralj, predsednik Komisije za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini grada Zrenjanina.
Stojan Kralj
Zbog čega se menja namena najkvalitetnijim oranicama?
“Poljoprivredno zemljište je resurs koji nije obnovljiv. Ne možemo ga rasipati i tek tako ga arčiti. Tvrdim da oni koji ga tek tako prevode u druge oblike, nisu domaćini. Ne znaju šta je jutro zemlje. Kada jednom na njemu nešto izgradite, ono više ne može da se vrati u poljoprivredno zemljište. Svedoci smo da ima mnogo raznih objekata po gradu koji stoje ruinirani, ne rade… Tu su i Šećerana i Bek i mnogi drugi pogoni. Nisam protiv investitora, da se razumemo, ali zbog čega da se zemlja najboljeg kvaliteta daje za izgradnju objekata? Nas poljoprivrednike jako boli kada na zemljištu prve klase niču zgrade. Ako već i vrše prenamenu poljoprivrednog zemljišta, zašto to ne rade sa onim koje nije kvalitetno, koje je 6-7 klase”, pita Slavko Vukov, jedan od učesnika licitiacije.
Zemljište je trebalo da bude ponuđeno na licitaciji krajem decembra
Poljoprivrednici iz katastarske opštine Zrenjanin, na čijoj se teritoriji nalazi zemljište za koje je bilo organizovano javno nadmetanje, kažu da je dobro što se te parcele daju u zakup. Ipak, imaju i zamerke što ono nije ponuđeno na licitaciji krajem decembra zajedno s državnim zemljištem.
“Zemljište je prevedeno u građevinsko s nekim veoma visokim ambicijama, ali je činjenica da su to i danas njive. Pitanje je o čemu se ovde uopšte radi? U poslednje tri godine je oko 200 hektara poljoprivrednog zemljišta preimenovano u građevinsko s idejom da se tu nešto gradi, koliko ja shvatam. U industrijskoj zoni jugo-istok postoji zemljište koje već ima infrastrukturu – tu su putevi, kanalizacija, a tu još nema investitora. Da nije licitacije ovo zemljište bi pravno ostalo u parlogu. Ako tako gledamo onda je dobro da je održana licitacija. Ali po nama, poljoprivrednicima iz Zrenjanina, ovo zemljište je trebalo da ide na licitaciju s državnim poljoprivrednim zemljištem. Zato što njegova građevinska namena nije još ni na vidiku”, kaže Slavko Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Na licitaciji je trebalo da učestvuju samo poljoprivrednici iz katastarske opštine Zrenjanin
Naš sagovornik objašnjava da su proizvođači obrađivali tu površinu prethodnih godina iako se zvanično ona nije izdavala u zakup.
“Kada je zemljište prevedeno iz poljoprivrednog u građevinsko, mi, kao članovi Udruženja poljoprivrednika iz Zrenjanina, nismo dozvolili da ondašnja vlast to ostavi u parlog. Obrađivali smo ga, ali nije postojao formalni način kako i koliko to treba platiti. Dobro je da je doneta odluka da se konačno zna šta se radi s tim zemljištem. Jedina zamerka koju imamo je ta što je dato pravo da s čitave teritorije opštine Zrenjanin, znači iz svih naseljenih mesta, mogu da dođu poljoprivrednici da licitiraju. To je suprotno od osnovnog principa koji važi za državno poljoprivredno zemljište po kojem pravo prečeg zakupa imaju oni koji žive na teritoriji katastarske opštine u kojoj se zemlja izdaje u zakup. Taj princip je trebalo da bude primenjen i ovoga puta i mi ne bismo imali zamerke”, dodaje Slavko.
Nadležni objašnjavaju da su omogućili da za ovih 170 hektara licitiraju svi poljoprivrednici sa teritorije Grada Zrenjanina, nezavisno od katastarske opštine kojoj pripadaju, zbog toga što je reč o zemljištu koje je javna svojina grada, a ne svojina države. Takvom odlukom su onemogućili poljoprivrednike koji nisu iz grada da se žale na postupak licitacije.
Početna cena – 35000 dinara po hektaru
Početna cena na licitaciji koja je sada održana bila je 35000 dinara po hektaru. To je 10000 dinara više nego za državno zemljište koje je dato u zakup krajem decembra prošle godine, a koje je bilo iste klase.
“Nije nam jasno zbog čega postoji razlika u početnoj ceni na licitaciji u decembru i sada. Ne znam po kojim aršinima su došli baš do ove cene. To je dosta veća cena u odnosu na cenu koju smo imali za državno poljoprivredno zemljište na licitaciji pre mesec dana. Za prvu klasu je tada cena bila oko 25000 dinara po hektaru”, kaže Slavko Vukov.
“Grad je utvrdio početnu cenu za ovo javno nadmetanje, a na osnovu kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Sav novac od izdavanja ide u gradski budžet i biće iskorišćen za unapređenje poljoprivredne proizvodnje”, objašnjava predsednik Komisije Stojan Kralj.
“Na tom području ima i jedan deo zemljišta koji nije obuhvaćen ovim javnim nadmetanjem. Na njemu je voćnjak i čitava prateća infrastruktura. Za to će, takođe, biti potpisan ugovor o zakupu po ceni od 35000 dinara po hektaru. Reč je o parceli od 30 hektara koja se nalazi iza industrijske zone”, dodaje Kralj.
Dogovor među poljoprivrednicima je “pao” nakon licitiranja za prvu parcelu
Na početku licitacije izgledalo je da će svih sedam parcela koje su bile u ponudi biti date u zakup po znatno višim cenama od početne. Međutim, to se nije dogodilo.
“Pre početka licitacije je bilo pokušaja da se dogovorimo da podelimo zemlju između nas koji smo se prijavili za nadmetanje. Dogovor nismo postigli, pa je licitacija krenula. Nakon licitacije za tu prvu parcelu za koju sam bio najbolji ponuđač, a za koju je postignuta cena od 58000 dinara po hektaru, svi smo uvideli da će to otići na veoma visoku cenu koja ne može da se opravda. To je ekonomski apsolutno neisplativo. Onda smo shvatili da nema smisla da se to radi i na kraju smo se dogovorili. Pomirili smo naše interese. Ostale parcele zakupljene su po početnoj ceni, koja, opet kažem, uopšte nije mala. Pogotovo što je sada već februar, a to zemljište nije pripremljeno. Obradu nećemo početi još sigurno dve nedelje. Pitanje je šta se tu može uopšte očekivati od useva i prinosa”, objašnjava Slavko.
Svakom poljoprivredniku je pripalo oko 4 hektara zemljišta
Poljoprivrednici su 170 hektara poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini podelili na ravne časti.
“Jedna parcela od 60-ak hektara će ići na naše konkurente, a ostatak od 110 hektara ćemo podeliti mi iz Udruženja iz Zrenjanina. Nas ima 30-ak i svako od nas će dobiti nešto manje od 4 hektara. Toliko smo dobili i na licitaciji pred Novu godinu. To su simbolične površine, ali ovde je bio princip u pitanju. Nismo mogli i hteli da dozvolimo da većinu ovog zemljišta dobije da radi neko ko nije iz Zrenjanina. Ponuđača koji nisu iz grada je 13-14. Oni su iz Lazareva, Orlovata, Lukićeva…”, kaže Slavko Vukov.
“Ukoliko i ubuduće ovo zemljište bude išlo na licitaciju, što bi trebalo, tražićemo da pravo prečeg zakupa imamo mi iz katastarske opštine Zrenjanin. Mi ne idemo u druge opštine da licitiramo. Ne možemo. A ja nisam čovek koji će na tuđe ime da se pojavljuje u nekoj drugoj sredini da uzimam zemljište u zakup”, dodaje naš sagovornik.
Uskoro potpisivanje ugovora o zakupu
Ugovori o izdavanju državnog zemljišta u zakup još nisu potpisani, iako je od licitacije prošlo mesec dana.
“U toku je izrada odluka za davanje u zakup. Po izradi odluka i dobijanja saglasnosti zakupci tog zemljišta će platiti zakupninu i biće potpisani ugovori. Kada je reč o zemljištu koje je danas izlicitirano ugovori bi trebalo da budu ubrzo potpisani. U narednih nekoliko dana oni će biti završeni, poljoprivrednici će platiti zakupninu i ući će u posed”, kaže Stojan Kralj.
I državno poljoprivredno zemljište i zemljište u javnoj svojini grada Zrenjanina dato je u zakup na period od godinu dana. To je prema rečima poljoprivrednika „jako malo da bi se na njemu organizovala ozbiljnija proizvodnja“.
