I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • agencija dane
Aktuelno

Vinarijada u Aradcu: Dobro vino se pravi još u vinogradu

ZrBizNet

Da bi sprečili iskrčavanje vinograda u ataru Aradca, proizvođači su još davno rešili da organizuju manifestaciju na kojoj se bira najkvalitetnije vino ovog kraja. U ovom banatskom selu tradicija se ne prekida već tri decenije. Pavo učešća na Vinarijadi imaju samo članovi Udruženja vinogradara iz Aradca. Uskoro bi i ova, kao i mnoge druge lokalne manifestacije, mogle da se nađu u turističkoj ponudi grada Zrenjanina.

Udruženje vinogradara iz Aradca je verovatno najstarije ovakvo udruženje još iz vremena “stare” Jugoslavije.

“Ljudi u Aradcu su uvek imali vinograde. Kada je na ovim prostorima započeto masovno krčenje vinograda, osnovano je udruženje kako bi se to sprečilo i zaustavilo. Statutom udruženja predviđeno je da na aradačkoj Vinarijadi mogu da se takmiče samo vina koja su napravljena od grožđa iz Aradca. To znači da na takmičenje može da dođe i neko ko nije iz Aradca, ali vino mora da bude od grožđa koje je proizvedeno i kupljeno u našem ataru”, kaže Miroslav Šćevko, predsednik vinogradara iz Aradca.

Fordomanija

Miroslav Šćevko

U Aradcu ima 40 hektara vinograda

Pokazalo se da je ideja bila dobra, jer se tradicija vinogradarstva u selu očuvala.

“Trenutno u Aradcu ima 40 hektara vinograda. To nije uopšte malo. Jedino se promenila tehnologija gajenja vinove loze. Sada se podižu veliki vinogradi. Tu su špaliri sa stubovima, a nekada su to bili čokoti. Dolaze profesori s različitih instituta i oni su nas mnogo čemu naučili kako bismo dobili i kvalitetnije grožđe i kvalitetnije vino”, objašnjava naš sagovornik.

Najzastupljenija sorta grožđa u Aradcu je rajnski rizling.

“Ova sorta je najotpornija na mrazeve, a u ravnici ima dosta mrazeva. Za vinograd je potrebno da nadmorska visina na kojoj se podiže bude između 150 i 400 metara. Mi smo na nadmorskoj visini od 82 metra. Moramo da sadimo vinograd na zemlji koju imamo. Od Vršca do Fruške Gore – Aradac je jedino mesto koje ima malo ozbiljnije površine pod vinovom lozom. Imamo i frankovku, kaberne sovinjon… U Veliku Drenovu smo poslali plemke autohtone sorte mađarka i zlatica. Nazad smo dobili sadnice i posadili smo 500 čokoti ovih sorti grožđa”, dodaje Šćevko.

Takmičari moraju da budu članovi udruženja

Veliki problem aradačkih vinogradara prošle godine je bio led koji je pogodio veći deo atara.

“Ove godine nije važilo pravilo da vino mora da bude od grožđa iz Aradca, jer je naš atar prošle godine pogodio grad, pa grožđa u dobrom delu vinograda nije bilo u opšte. Znači moglo je da se pravi vino od grožđa koje je kupljeno sa strane. Pravilo koje važi za takmičare je da moraju da budu članovi udruženja i moraju da imaju dovoljne količine vina, kako bi u slučaju pobede to vino mogli da ponude gostima na Vinarijadi. U udruženju imamo 40-ak članova, ali kada se slikamo onda nas je 50”, kroz smeh dodaje predsednik udruženja vinogradara iz Aradca.

Ove godine nije bilo roze vina na degustaciji

Zbog desetkovanog roda ove godine je na Vinarijadi bilo manje vrsta vina.

“Ocenjivalo se vino u dve kategorije. Belo i crveno. Prošle godine je bilo i roze vino, jer je prethodna sezona bila i te kako berićetna. Ja tada nisam više imao gde da sipam vino. Proizveo sam 10000 litara vina s površine od hektar i 20 ari vinograda. Ove godine nisam imao šta da berem, jer je grad sve uništio”, kaže Šćevko.

Vino mora da ima odgovarajuću boju, miris i ukus

Komisija je degustirala 21. belo i 11 crvenih vina, što je dvostruko manje uzoraka nego prošle godine.

“Uvek ima više uzoraka belih vina, nego crvenih, jer su ljudi ovde više naklonjeni belim vinima. Prilikom ocenjivanja vina gleda se najpre bistrina vina, boja. Onda se vino miriše. Ono mora da ima taj neki specifičan miris koji odgovara aromi grožđa. Tek na kraju se vino proba i tada se donosi zaključak kakvo je ono zaista. Sve mora da se uklopi i boja i bistrina i miris i ukus. Vino mora da bude punog ukusa. Kada ga probate i ako nakon toga ne ostane ukus u ustima to nije pravo vino. Puno vino je ono čiji ukus osetite i 20-30 sekundi nakon što ga progutate. Svaka sorta grožđa ima svoju specifičnu kiselinu. Ako se ona oseti prilikom pijenja onda je to prava stvar”, objašnjava Janko Janušik, predsednik degustacione komisije.

Janko Janušik

“Slatke muke” komisije za degustaciju

Komisija je imala podjednako i lak i težak zadatak.

“Lakše je ocenjivati vino nego rakiju. Od rakije trnu jezik i nepce. Vino je, ipak, pitkije i blaže. Jeste da su sva vina ovde iz istog atara, ali ni jedno vino nije isto. Čak i kada isti proizvođač pravi jednu vrstu vina u dva različita bureta, ukus tih vina nije isti. Koliko god se trudili da napravimo vino po svojoj tehnologiji, na kraju će vino biti onakvo kakvo ga je priroda predodredila”, kaže Janušik.

Da bi ocenjivanje bilo što objektivnije, vina ocenjuju dve komisije.

“Postoje dve komisije od po pet članova. Uzorci vina se podele i ocenjuju. Prvih pet najbolje ocenjenih vina od strane obe komisije ulaze u najuži izbor. Tada komisije međusobno zamenjuju uzorke i ponovo ih ocenjuju. Vino koje dobije najviše ocene od obe komisije je najbolje. Kada se ocenjivanje završi komisija je baš, baš vesela. Ako je bilo loših vina o njima se uopšte ne govori. Komentarišemo samo dobra vina. Moram da kažem da je od tih 20-ak uzoraka belog vina ove godine, 17-18 bilo vrhunskog kvaliteta”, dodaje naš sagovornik.

Prva nagrada za sovinjon blank

Najbolje belo vino – Sovinjon blank proizveo je Jano Hrubik.

“Do sada sam više puta učestvovao na Vinarijadi i imam nekoliko nagrada za vino. Imam vinograd površine oko hektar i po. U njemu su visokokvalitetne sorte, a najviše je zastupljen rizling. Od crvenih su tu frankovka i kaberne sovinjon. U početku je bilo više belih sorti, a kasnije sam širio vinograd crvenim sortama, jer se sve više traže crvena vina. Ove godine sam imao sreću da je grad zaobišao moj vinograd. Ipak, prinosi su bili umanjeni. U vreme kada je vinograd bio najosetljiviji bili su loši klimatski uslovi. To nam je smanjilo rod za 30-ak posto”, kaže Hrubik.

Jano Hrubik

Samo kvalitetno grožđe daje kvalitetno vino

Da bi se dobilo kvalitetno vino, potrebno je da grožđe bude kvalitetno.

“Nema neke posebne tajne za dobro vino. Naše vino je proizvedeno od čistog grožđa, bez bilo kakvih dodataka. Konkretno tu gde su naši vinogrdi zemljište je peskovito i propusno. To obezbeđuje odgovarajuću mikroklimu za razvoj vinograda. Time se smanjuje broj tretiranja hemijskim sredstvima. Od malena sam u ovom poslu. Ja sam treća generacija u porodici koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Prilikom rezidbe vinograd režem kraće da bi se ostvarili manji prinosi, ali bolji kvalitet grožđa. Prinosi su negde od 2 do 3 kilograma po čokotu. Za sada vinograd još nisam obišao, nakon mrazeva, ali se ne plašim da je izmrzao. Najniže temperature su bile oko minus dvadeset, a naše sorte su otporne do minus 25-26 stepeni. Mislim da ne bi trebalo da bude nekih značajnih izmrzavanja”, kaže naš sagovornik.

Vino treba znati i proizvesti, ali i piti.

“Pijem i crveno i belo vino. A koje ću kada piti zavisi od raspoloženja, povoda, društava. Obično se belo vino pije uz ribu, belo meso, laganije sireve. Crveno vino ide uz one jače ukuse i crveno meso”, objašnjava Hrubik.

Frankovka – najbolje crveno vino

Najbolje crveno vino u Aradcu ove godine ima Albert Čeman.

“Moja porodica se takmiči odavno na Vinarijadi. Ovo je prvi put da je vino predato na moje imeo. Ranije je to uvek išlo na tatu. Za kvalitetno vino je najvažnije da grožđe bude zdravo i dobro. Vino se pravi još u vinogradu. Ako je gržđe loše i vino će biti loše. Ni sa čim to ne može da se ispravi. Kompletna procedura mora da se ispštuje. Uglavnom vino pravimo za sopstvene potrebe i ono mora da bude vrhunsko. Mnogo je lepši ukus vina iz bureta, nego iz inoks sudova”, kaže Albert koji je od malena upućen na vinogradarstvo.

Albert Čeman

Iako je po zanimanju elektrotehničar Albert o vinima zna veoma mnogo.

“Vino koje smo dali na degustaciju je mlado vino. Ono stoji od septembra u hrastovim barik buradima. Mi koristimo burad iz Nemačke. Uglavnom su veličine 230 litra. Mislim da ona veća niko nema u selu. Jer tu burad treba rasklapati, prati, vino se pretače. Posao nije ni malo lak. Mi imamo vinsku sobu, to nije klasičan podrum u zemlji, ali jeste delom ukopan u zemlju. Trenutno je tata nosilac poljoprivrednog gazdinstva. Kako se sve više priča o podsticajima za mlade u poljoprivredi možda ćemo prebaciti  gazdinstvo na mene. Tada ćemo moći da apliciramo za sredstva. Nadamo se i da će se popraviti situacija i kada je reč o prodaji vina. Da može da se prodaje “s kućnog praga”. Da ima neko ko će da otkupi veće količine”, dodaje naš sagovornik.

Porodica Čeman dobila najviše nagrada

Albertov otac Adam Čeman je dobio prizanja i za belo i za crveno vino.

“Vinogradarstvom se bavim već 25 godina. Pod vinogradom imam 15-ak ari. Od belih sorti najviše je zastupljen rizling, a od crnih frankovka. Imam i hamburg, župljanku… Ovo je sada 30. Vinarijada, a ja sam učestvovao skoro na svakoj. Možda na prvih nekoliko nisam, jer sam tada još bio mladi vinogradar. Ne znam tačno koliko, ali imam dosta pehara. Ove godine smo osvojili prvo i treće mesto za crveno vino, dok smo u kategoriji belih bili četvrti”, kaže Adam.

Adam Čeman

Od vremena njegovih početaka proizvodnja vina je uznapredovala.

“Sada postoje muljače koje same odvajaju peteljke. Nekoliko dana se ostvlja da odstoji ta komina i tada se „skida“ vino s kljuka. Tada počinje vrenje… Neko stavlja vinske kvasce, neko ne stavlja. Ja u crveno vino ne stavljam, ali u belo stavljam. Prošla godina je bila dosta kišna, pa smo dosta puta morali da tretiramo vinograd. Morali smo da stavimo vinobran da bismo pokrenuli fermentaciju. Iako sam ove godine nagrađen za crvena vina, ja više volim da pijem belo vino”, dodaje naš sagovornik.

Lokalne manifestacije će se naći na spisku turističkih destinacija u Zrenjaninu

Seoske manifestacije su i te kako značajne za razvoj turizma u Zrenjaninu. Zbog toga će ih Turistička organizacija grada u narednom periodu uvrstiti u svoj kalendar događanja.

“Ovo je izuzetno značajna manifestacija za Aradac, ali i za grad Zrenjanin. Pokušaćemo da objednimo ovakve i slične manifestacije u svim naseljenim mestima kako bismo imali zaokruženu priču što se tiče turističke ponude grada Zrenjanina. Planiramo da u narednom periodu ovakve manifestacije predstavimo potencijalnim turistima, jer želimo da dovedemo što više gostiju. Cilj je da sve manifestacije u naseljenim mestima, bilo da su veće ili manje, stavimo na spisak manifestacija koje se održavaju u našem regionu. Na taj način će i one dobiti i na težini i na značaju. One ne treba da budu samo lokalnog karaktera, nego treba da privuku što više ljudi. Da turisti dođu ovde, da vide i probaju sve što proizvodimo. Na taj način ćemo promovisati i grad i naseljena mesta, ali i sve ono čime se naši sugrađani bave”, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

Zoran Ljubotina

Često se čuje da je vino zdravo piti. Ali, samo u malim količinama. Čak i lekari preporučuju decilitar do dva vina dnevno. Pre svega, jer ono može da smanji rizik od srčanog udara i do 40 posto. Vino se koristi i prilikom kuvanja, zato što dopunjuje ukus pojedinih jela. Ipak, važno je znati pravilno kombinovati vino i hranu. Uostalom, ne treba zaboraviti da je u vinu istina, kao i da je vino piće bogova.

 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh